Sud nadležan po tužbi Hrvatske

Time je okončana dilema i dvema stranama je pružena šansa da pred najvišim pravnim telom odbrane svoje stavove. Posle današnje odluke, ukoliko se strane u sporu ne dogovore van suda, što je malo verovatno, sledi rasprava o suštini spora, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna za to.

U tom slučaju Srbiji će biti ostavljen rok, ne kraći od godinu dana, da spremi odbranu i eventualnu tužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima, za koju se njen pravni tim paralelno spremao, a suđenje bi trebalo očekivati tek za dve godine.

Prigovor da se dela počinjena pre formiranja SRJ 27. aprila 2002. ne mogu pripisati Srbiji Sud će ispitati kasnije jer smatra da on zadire u suštinu samog spora, pa će se rešavati paralelno sa njim. I prigovor Beograda da je van nadležnosti Suda i neprihvatljiv hrvatski zahtev da Srbija preda nadležnim sudovima sve osobe osumnjičene da su počinile ratni zločin doživeće istu sudbinu, te će se i to pitanje raspraviti tokom procesa.

Odluku je saopštila na javnoj sednici predsednica Suda Rozalin Higins, koja je i obrazložila odluku 17-članog sudskog veća. Za odbacivanje prigovora Srbije glasalo je 10 sudija, a za usvajanje 7 sudija.

Sud je zaključio da su, premda je status SRJ u UN od 1992. do 2000. bio "neizvestan" i "protivrečan", same vlasti u Beogradu tokom 90-ih prihvatile nadležnost Međunarodnog suda pravde odgovarajući na tužbe BiH i Hrvatske i ulažući tužbu protiv zemalja NATO-a.

Prema odluci, SRJ je deklaracijom iz aprila 1992. godine, upućenom Generalnoj skupštini UN, objavila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu.

Stoga je nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutim od 1992. do 2000. bila jasno uspostavljena, naznačila je Higinsova.

U tužbi koju je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Stavovi dveju strana

Zvanični Beograd osporava nadležnost Međunarodnog suda pravde i smatra da Srbija ne može da odgovara za zločine koji su učinjeni u vreme kada Savezna Republika Jugoslavija nije postojala i nije bila članica Ujedinjenih nacija.

Međutim, u Zagrebu tvrde da je Beograd imao poseban odnos sa Ujedinjenim nacijama koji je uključivao "atribute članstva" i pristup Međunarodnom sudu pravde.

Zvanični Zagreb traži da Međunarodni sud pravde Srbiju proglasi krivom za kršenje Konvencije o genocidu, da naloži da kazni sve počinioce zločina, da se Hrvatskoj vrate kulturna dobra i da joj se plati ratna odšteta u visini koju bi utvrdio Sud.

Ali, ako Sud donese odluku da je nadležan za tužbu Hrvatske i ukoliko odbije prigovore Beograda, Srbija tada dobija mogućnost da pruži odgovor na tužbu, a jedan od mogućih poteza postaje i kontratužba.

Međutim, to je politička odluka koju donosi Vlada Srbije, iz koje još uvek ne saopštavaju kakvu će taktiku preduzeti.

Optimisti i dalje očekuju da će Beograd i Zagreb na kraju, ipak, doći do vansudskog dogovora, što jeste jedna od mogućih opcija koju je Srbija već bezuspešno nudila Hrvatskoj.

Podsetimo, Hrvatska je tužila Srbiju za genocid Međunarodnom sudu pravde 1999. godine. Zagreb je zatražio da se Beograd proglasi odgovornim za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida tokom rata 1991. do 1995. godine.

Ranije odluke

Srbija je, tokom preliminarne rasprave, tvrdila da Međunarodni sud pravde nije nadležan za tužbu Hrvatske zato što u trenutku njenog podnošenja, 1999, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN, što je nužan uslov za nadležnost suda.

Pravni tim Srbije tvrdio je da se na istoj osnovi najviši sud UN decembra 2004. godine oglasio nenadležnim za tužbu Beograda protiv osam zemalja NATO zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999.

Tom odlukom, postupak po tužbi SRJ automatski je skinut sa spiska predmeta koji se vode pred sudom.

U presudi je navedeno da je 15 sudija jednoglasno zaključilo da SRJ u trenutku podnošenja tužbe 24. aprila 1999. nije bila članica UN, Konvencije o genocidu, niti statuta Međunarodnog suda pravde, što su nužni uslovi za nadležnost suda.

Ovo je treći put da se Međunarodni sud pravde izjašnjava o pravnom statusu bivše SFRJ, odnosno SRJ, čija je naslednica Srbija.

Pored tužbe SRJ protiv 10 zemalja-članica NATO-a, Sud se proglasio proglasio nadležnim po tužbi BiH, koja je takođe tužila Srbiju za genocid 1996. godine.