Nafta pada na 40 dolara za barel?

Cena ruske nafte za brzu isporuku tipa "Ural" , koju kupuje i Srbija, opala je na kraju ovonedeljnog poslovanja oko dva odsto, na nešto više od 59 dolara po barelu, navodi se u izveštaju moskovske kompanije IFK "Solid".

Podaci "Solida" pokazuju da su cene sirove nafte na glavnim svetskim berzama tog energenata, u Njujorku i Londonu, tokom oktobra smanjene za bezmalo trećinu i da trenutno osciliraju u rasponu od približno 64 do 67 dolara za barel.

Analitičar "Solida" Denis Borisov objašnjava da se drastrično pojeftinjenje nafte u oktobru može objasniti velikom panikom na berzama, koja je usledila zbog odluke investitora da masovno povuku svoje uloge sa naftnog tržišta.

Borisov smatra da u situaciji kad je globalna tržanja nafte u padu, zbog tekućeg ekonomskog zastoja u SAD i drugim zemljama najvećim potrošačima, neće biti iznanađenje ako osnovna energetska sirovina pojeftini, tokom naredna dva meseca, možda i za trećinu u odnosu na sadašnji nivo.

Barel nafte je, inače, 11. jula vredeo rekordnih 147,27 dolara, ali su pod uticajem usporenijeg rasta svetske privrede, a i spekulativnih razloga, kotacije te sirovine već u toku letnjih meseci naglo pale. Taj trend nije prekinut ni u oktobru.

Tekuće veoma visoko pojeftinjenje nafte uticaće i na sniženje cene ruskog prirodnog gasa , izvestio je moskovski dnevnik "Komersant", pozivajući se na izjavu zvaničnika kompanije "Gasprom".

Predstavnik "Gasproma" je, naime, saopštio da će će se cena ruskog gasa za evropske kupce smanjiti u prvom kvartalu naredne godine na 350 do 400 dolara za hiljadu kubih metara, što je niže u odnosu na sadašnjih 460 do 520 dolara za istu količinu.

Cena prirodnog gasa na međunarodnom tržištu se utvrđuje, obično, na period od tri ili šest meseci, a određuje se na osnovu tekućih berzanskih kotacija nafte.

Ruskom energetskom sektoru treba pomoć

Ruskim preduzećima koja se bave proizvodnjom i distribucijom nafte i prirodnog gasa neophodna su hitna kreditna sredstva, u vrednosti od 80 do 90 miljardi dolara, da bi prevazišla sadašnju finansijsku krizu, prenosi internet sajt "Polit. ru", pozivajući se na podatke koje je javnosti predočio zamenik premijera Igor Sečin.

Pomoć domaćim proizvođačima nafte i gasa mogla bi da se ukaže posredstvom sistema "Vnještorgbanke", navodi se u pismu koje je Sečin uputio predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu.

Sečin ističe da hitno treba refinansirati inostrane dugove "Gasproma", "Rosnjefta", "Lukoila" i drugih velikih preduzeća u naftnom sektoru, a za takav aranžman je neophodno osgurati devet do deset milijardi dolara.

Kada se toj sumi pridodaju i sredstva za održavanje tekuće likvidnosti i kapitalnih ulaganja suma potrebna za konsolidaciju finansijskog položaja ruskih energetskih kompanija uvećava se još osam do devet puta, ističe Sečin.

Dobijanje kreditne podrške od "Vnještorgbanke" je uslovljeno i prethodnom izmenom pravila o investicionoj delatnosti te finansijske organizacije, jer po važećem ruskom zakonu proizvođači nafte i gasa ne mogu dobijati kreditnu podršku od pomenute banke.

Zakon o banci, koja se u suštini bavi finansiranjem razvojnih projekata, pisan je, naime, u vreme veoma visokih cena nafte, kada niko nije ni mislio da će se domaći "naftaši" jednog dana naći u nezavidnoj finansijskoj situaciji.

Rukovodioci u navedenim kompanijama za sad se, u vezi ovog slučaja, uzdržavaju od glasnijih komentara. Neki energetski stručnjaci u Moskvi napominju, međutim, da "dopunska" podrška "Gaspromu" i drugim preduzećima iz energetskog sektora možda i neće biti neophodna ukoliko ruski "naftaši" dobiju ranije obećane poreske olakšice.