Obama zakupio TV program

Tim se odlučio na do sada neuobičajen korak u završnici kampanje. U tih trideset minuta Obama je sedeo u kancelariji koja podseća na Ovalnu sobu, odnosno predsednički kabinet u Beloj kući, i predstavljao korake za pomoć srednjoj klasi.

Problemi, kao što su hipotekarna kriza, penzije, medicinsko osiguranje, predstavljeni su kroz svedočenja pažljivo odabranih američkih porodica.

U emisiji se pojavljuje porodica belaca iz predgrađa u Misuriju, par afroamerikanca iz Ohaja, porodica južnoameričkog porekla iz Novog Meksika i radnik iz Kentakija.

Želeći da pošalje poruku da je i porodičan čovek, Obama je govorio i o ličnim stvarima, ženi, deci, smrti svoje majke.

Emisija je završena živim uključenjem u Obamin skup na Floridi, gde se okupilo oko 20.000 ljudi, kojima je demokratski kandidat poručio da je vreme za promene.

Za tu 30-minutu reklamu Barak Obama je izdvojio između četiri i pet miliona dolara. Reklamu su u isto vreme, između ostalih, emitovali CBS, NBC i Foks. CNN navodi da je odbio da emituje reklamu jer želi da se na drugačiji način bavi kampanjom.

Ova reklama ne samo da pokazuje rešenost Baraka Obame da pobedi već i veliku razliku u novcu između dva kandidata.

Naime, republikanski kandidat Džon Mekejn je na početku prihvatio državno finasiranje, tako da je limitran na 85 milona dolara za celokupnu kampanju.

Obama je, međutim, sakupio oko 600 milona dolara, više nego bilo koji kandidat za predsednik do sad. Samo u septembru sakupio je rekordnih 150 milona dolara. Obama se tako približio cifiri koju su na prošlim izborima imali zajedno Buš i Keri.

Džon Mekejn je osudio Obamino pojavljivanje na sedam televizija odjednom, navodeći da je demokratski kandidat prekršio obećanje. Mekejn podseća da je, pre nego što je zvanično postao predsednički kandiat, Obama govorio da će prihvatiti državno finasiranje.

Predsednika biraju elektori

Bajden i Obama u kampanji (Beta)

Svake četvrte godine, prvog utorka, posle prvog ponedeljka u novembru Amerikanci izlaze na izbore za predsednika, ali o tome ko će u naredne četiri godine biti stanar Bele kuće odlučuje - Američki elektorski kolegijum.

Predsednik SAD, koji je i šef države i šef vlade, za razliku od većine zemalja sa predsedničkim sistemom, bira se indirektno. Predsednika, kao i potpredsednika, biraju članovi elektorskog kolegijuma iz 50 saveznih država i Distkrita Kolumbija, gde je sedište vlade.

Pobednik je onaj ko osvoji najviše elektorskih glasova, a najmanje 270 od ukupno 538.

Izborni kolegijum čine elektori koje biraju građani sa pravom glasa u svakoj saveznoj državi. Na dan predsedničkih izbora, birači zapravo biraju svoje elektore koji su se, u prethodnoj fazi izbornog procesa, već obavezali za kog će kandidata glasati. Članovi izbornog kolegijuma okupljaju se 15. decembra i daju svoje glasove za predsednika i potpresednika.

Svaka država ima određeni broj elektora koji je jednak zbiru članova delegacije te države u oba doma Kongresa - svaka država ima po dva predstavnika u Senatu, a broj članova u Predstavničkom domu određuje se na osnovu broja stanovnika te države.

Brojem stanovnika nije određen broj elektora samo u slučaju Distritka Kolumbija kojem je Ustavom dato tri elektora.

Izbornu matematiku dodatno komplikuje činjenica da odnos broja stanovnika i broja elektora nije isti za svaku saveznu državu.

Izborni kolegijum jedne države po pravilu daje sve glasove predsedničkom kandidatu za koga je glasala većina birača te države, po sistemu "pobednik uzima sve".

Tako se može desiti da za predsednika bude izabran kandidat koji je dobio više elektorskih glasova ali zapravo manju podršku birača, kao što je bilo 2000. godine, kada je Al Gor imao oko pola miliona glasova birača više, ali je Džordž Buš zbog više elektorskih glasova postao novi predsednik.

Predsednička trka u SAD ima tri čina, a počinje obično dve godine pre izbornog novembra. Političari koji imaju ambicija da se kandiduju za predsednika najčešće tada kreću u inicijalnu, test-kampanju nakon čega objavljuju i formalnu kandidaturu.