Patrijarh zatražio povlačenje

O njegovoj molbi danas je obavešten Sinod SPC, koji je molbu patrijarha prosledio Saboru, kao jedinom nadležnom da po njoj postupa. Patrijarhov zahtev podnet je, kako se navodi, na osnovu člana 111 Ustava Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh će biti razrešen dužnosti, na sopstveni zahtev, na redovnoj sednici Sabora SPC, koji će biti održan 11. novembra.

Na Saboru 11. novembra, blizu 50 vladika imaće pravo da predlaže kandidate, da bira i da budu birani za novog patrijarha.

Svaki od članova Izbornog sabora treba da zaokruži tri kandidata, a broj kandidata smanjuje se kroz krugove glasanja sve dok ih ne ostanu dvojica.

"Kada ostanu dvojica kandidata, primenjuje se pravilo žreba. Iako je žreb odlučujući faktor, nije tajna da na izbor patrijarha mogu uticati mnogi spoljni faktori - iz društva, države...", objašnjava sociolog religije Mirko Đorđević.

Beogradski mediji pisali su da je patrijarh Pavle podneo ostavku 12. oktobra na zakonit način i pred zakonitim telom.

Nezvanični izvori govore da je patrijarh Pavle ostavku podneo 12. oktobra i to pred celim Sinodom, da je ostavka zavedena u arhivi Patrijaršije i da ju je patrijarh potpisao samo za njega rezervisanim zelenim mastilom i pored svog imena stavio krst.

Ovakva procedura važna je jer ima najava da bi pojedini arhijereji, ako se ostavka pojavi na Saboru, mogli tražiti utvrđivanje njene autentičnosti.

O ostavci patrijarha dugo se spekuliše jer je 94-godišnji poglavar Srpske pravoslavne crkve već skoro godinu dana na lečenju na Vojno-medicinskoj akademiji.

Kako patrijarh podnosi ostavku

Publicista i poznavalac prilika u SPC Mirko Đorđević kazao je za B92 da je Sinod dobro uradio što je zvanično saopštio da je patrijarh Pavle podneo molbu kako bi prestala nagađanja da li je patrijarh podneo ostavku ili ne.

Đorđević kaže da je teško reći da li je patrijarh to uradio pod pritiskom. On kaže da će molba biti prosleđena Saboru, koji odlučuje o njoj. On kaže i da je važno da se molba publikuje kako bi se videlo da ju je patrijarh podneo u prisustvu svedoka.

"Ako je patrijarh dao ostavku, ona mora biti data u prisustvu zakletih svedoka vladika iz Sinoda ili Sabora, data u pismenoj formi i potpisana zelenim mastilom po staroj vizantijskoj tradiciji", kaže on.

"I to je jedini verodostojni potpis patrijarha srpskog, koji se ne može skenirati i zloupotrebljavati, jer takav faksimil postoji i u Sinodu, koji se posebno čuva", kaže Đorđević.

"Po Ustavu SPC, on se bira na doživotno služenje, osim ako Sabor u redovnom postupku ne prihvati amandmane da se promeni Ustav i da se onda promeni procedura", zaključuje Đorđević.

Đorđević nije želeo da licitira sa imenima mogućih naslednika, ali kaže da nije nikakva tajna da traje "ljuta borba za vlast između dveju struja" u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koje predvode mitropoliti Amfilohije i Artemije, dodaje Đorđević.

On kaže da ne treba zaboraviti ni uticaj paracrkvenih krugova u Beogradu koji su, kako on kaže, veoma uticajni. "Sve se to događa u senci politike", zaključio je Đorđević.

A urednik Verske informativne agencije Živica Tucić je istakao da Srpska pravoslavna crkva treba da do Sabora 11. novembra "ublaži razlike koje postoje i da sa punom odgovornošću izabere nekog ko će biti u stanju da vodi crkvu u oklonostima kada pred državom i društvom ima mnogo unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova".

Mogući naslednici?

Kao novi patrijarh najčešće se pominje mitropolit Amfilohije Radović, koji od maja obavlja dužnosti za koje je inače zadužen patrijarh, ali je on ranije rekao da ne želi da bude izabran.

Vladika Amfilohije doktorirao je teologiju u Atini, a pre nego što je pre 18 godina izabran za mitropolita crnogorsko-primorskog, bio je episkop banatski.

Pamti se njegov nenajavljeni govor na sahrani premijera Đinđića u kome je uvredio porodicu pokojnog premijera i iznosio političke stavove, a sukobljavao se i sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem.

Redovno posećuje Srbe u Haškom tribunalu, a više puta je sumnjičen da u svojoj mitropoliji skriva optužene za ratne zločine.

Pored Amfilohija, kao naslednici patrijarha Pavla pominju se i vladike niški Irinej i žički Hrizostom.

Vladika Irinej, koji se smatra jednim od najbližih saradnika patrijarha, završio je postdiplomske studije u Atini, a niški episkop je već 33 godine. Irinej je medijima izjavljivao da veruje da patrijarh razmišlja o povlačenju jer je već godinu dana u bolnici.

Vladika žički Hrizostom bogoslovske studije završio je u Americi, a bio je i na mestu episkopa zapadnoameričkog. Medijsku pažnju privukao je proterivanjem zilotski nastrojenih monahinja iz manastira Stjenik kod Čačka.

Jedan od kandidata je i episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije. I on je na postdiplomskim studijama bio u Atini, zamonašio se u manastiru Ostrog, a na čelu ove episkopije nalazi se devet godina.

Javnost u Bosni i Hercegovini nezadovoljna je njegovim izjavama kako su genocid u Srebrenici, zločini u Prijedoru, Bijeljini, Foči bili "greška".

Da li će neko od ovih vladika postati 45. srpski patrijarh ili će biti iznenađenja, znaće se na velikom Saboru zakazanom za 11. novembar.