Gradovi bez knjižara

Dva grada u Timočkoj krajini, sa ukupno 110.000 stanovnika, Zaječar i Bor, nemaju čak nijednu knjižaru u kojoj se mogu kupiti knjige. U knjižarama u Timočkoj krajini danas se prodaje školski pribor, a sve je više i onih koje počinju da liče na prodavnice igračaka.

Zbog toga, ljubitelji dobre knjige u Zaječaru i Boru svoje kućne biblioteke retko dopunjuju novim izdanjima.

Vesna Tešević, direktorka Narodne biblioteke u Boru, otvorila je knjižaru u kojoj je prodavala samo knjige. Tako su Borani imali mogućnost da, uz čaj ili kafu, prelistaju po neku knjigu, a potom i kupe onu koja im se najviše dopala. Međutim, knjižara je radila samo osam meseci.

“Taj posao se pokazao poprilično jalovim jer - kad smo stavili na papir - jednostavno, nije bilo mogućnosti da se plate dva radnika sa pripadajućim porezima, da se plate režijski troškovi i da se bude bar na pozitivnoj nuli”, kaže Teševićeva.

U zaječarskoj i borskoj biblioteci, međutim, kažu da broj članova iz godine u godinu raste.

Dok u dva grada u Srbiji nije moguće naći knjigu, gosti emisije “Stanje nacije” na TV B92, pisci Marko Vidojković i Maša Rebić, kažu da se na beogradskom sajmu kniga za nedelju dana može prodati i ceo tiraž, pa čak i dva.

Posetiteljka Sajma knjiga (Beta)

Oni kažu da je sajam, sa popustima koje izdavači daju, prava prilika za kupovinu knjiga. “Ima i onih koji dođu da budu viđeni, ali to su uglavnom političari. Običan građanin ne može da izdvoji 200 dinara za ulaz i da putuje toliko samo da bi bio viđen", kaže Maša Rebić.

Najnovija istraživanja u svetu govore da mladi naraštaji sve manje čitaju. Knjigu su zamenila DVD izdanja, Intenet i različiti televizijski sadržaji.

Međutim, stručnjaci navode da novi trendovi nisu dobri jer instant informacije nikad ne mogu da zamene prave vrednosti koje nude svetski klasici poput Tolstoja, Hemingveja, Dikensa ili Dostojevskog.

O pitanju čitanja i toga šta treba da se čita, povela se rasprava i na Blogu B92, a piše se i o mogućnosti knjiga da spasu ljude rata.

Japan počasni gost Sajma

53. sajam knjiga u ponedeljak je otvorio akademik Dragoslav Mihailović, zajedno sa japanskim pisacem Nacukijem Ikezavom.

“Poštovani prijatelji, želim vam da posle ovog sajma i vi dobijete nadimak ‘onaj koji nosi knjige’. To će biti najlepši nadimak koji ste u životu zaslužili. On će i na srpskom i na japanskom jeziku značiti isto – ‘onaj koji ima dobru dušu’”, rekao je, otvarajući sajam, Mihailović.

Akademik Mihailoviæ govori na Sajmu (Fonet)

Nacuki Ikezava jedan je od najeminentnijih pisaca savremene japanske književnosti, a kao predstavnik zemlje koja je ovogodišnji počasni gost sajma otvorio je "beogradski praznik knjige".

“Samim tim što se Japan nalazi na potpuno suprotnom kraju sveta u odnosu na Srbiju, naše kulture se veoma razlikuju i dolazi do nekog sudara civilizacija, sudara kultura. Ali, baš iz te kolizije nastaju najbolje stvari, rađaju se najbolje stvari. I baš zbog toga bi trebalo da sarađujemo”, smatra Ikezava.

Beogradski sajam knjiga najmasovnija je kulturna manifestacija u zemlji, koju prosečno svake godine poseti izmeću 150.000 i 200.000 ljudi.
Ove godine predstaviće se 800 izdavača, iz 25 zemalja sveta, a zainteresovanost posetilaca već prvog dana sajma obećava. Ministar kulture Nebojša Bradić istakao je da knjiga i dalje ima svoje verne poštovaoce.

“To je za nas jedna veoma srećna okolnost, da ljudi još uvek doživljavaju knjigu kao deo svog svakodnevnog života. Sajam knjiga, bez obzira na probleme koje je imao u proteklim godinama, opstao je”, kaže Bradić.

Pored izdavača, i publika se svake godine krajem oktobra ponovo susreće na Beogradskom sajmu zbog knjige, neki da bi je kupili, a pojedini samo da uživaju u najvećoj izložbi pisane reči na Balkanu.

Ovogodišnji sajam u znaku je dva veka velike škole u Srbiji, a biće dodeljena i nagrada “Dositej Obradović” najboljem inostranom izdavaču za afirmaciju srpske knjževnosti.