Vlada objavila finansijske mere

Kako je najavio premijer Mirko Cvetković, porez na štedne uloge biće privremeno ukinut do kraja 2009. godine, a biće ukinut i porez na kapitalnu dobit, kao i porez na prenos apsolutnih prava za hartije od vrednosti. Zbog povećanja akciza poskupeće i gorivo i cigarete. Reč je o merama za ublažavanje efekata svetske finansijske krize, objasnio je Cvetković.

Nakon što su se protekle sedmice srpske banke suočile sa nepoverenjem građana, koji su povlačili štedne uloge iz straha od uticaja svetske finansijske krize na Srbiju, Vlada Srbije odlučila je da uvede mere za jačanje finansijskog sektora.

Takvu odluku još pre dve nedelje donele su zemlje u okruženju poput Hrvatske i Slovenije da bi u uslovima finansijske krize povećale poverenje u bankarski sektor.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će država povećati garanciju za štednju sa 3.000 na 50.000 evra po jednom ulogu i privremeno ukinuti porez na štedne uloge.

Cvetković je, predstavljajući nove mere Vlade Srbije za ublažavanje efekata svetske finasijske krize, kazao da će naknadno biti razmatrano podizanje osiguranog štednog uloga i na 100.000 evra, ako za to bude potrebe.

Da bi povećala prihode budžeta, Vlada će s druge strane povećati akcize na gorivo za četiri dinara po litru, a biće povećane i akcize na cigarete, ali nije naveo za koliko. Kao podsticajna mera za oživljavanje trgovanje na berzi Vlada Srbije privremeno će ukinuti porez na štedne uloge, porez na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava za hartije od vrednosti.

"Svetska kriza na kratki rok nije imala efekta, ali će u budžetu za 2009. godinu biti predviđena sredstva za održavanje stabilnosti bankarskog sistema i podsticanje stranih ivesticija ako se proceni da kriza ima negativne efekte na privredu i finansijski sistem Srbije", naglasio je srpski premijer predstavljajući nove mere vlade.

Premijer je najavio i mere u vezi sa povećanjem cene gasa i odlaganjem poskupljenja telefonskih usluga, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

NBS pozdravlja odluku Vlade Srbije

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je odluka Vlade o povećanju iznosa osiguranja depozita doneta pre svega iz psiholoških razloga, a ne zato što je bankarski sektor preko noći prestao da bude likvidan i solventan.

Radovan Jelašiæ (FoNet)

Likvidnost i solventnost bankarskog sektora u Srbiji je, prema njegovim rečima, nekoliko puta veća nego u zemljama Evropske unije, a odluka države o povećanju iznosa osiguranog depozita je još jedan dokaz da su ulozi građana sigurni.

Guverner je podsetio da su slične mere koje su preduzele zemlje EU, koje su takođe podigle nivo osiguranih depozita, podrška i bankarskom sektoru Srbije, imajući u vidu činjenicu da 75 odsto bilansne sume banaka u Srbiji pripada vlasnicima kapitala poreklom iz tih zemalja.

Šta misle ekonomisti

Deo mera kojima Vlada planira da ojača finansijski sektor obelodanio je u emisiji “Utisak nedelje” na TV B92 državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić. On je rekao da će država povećati garancije za štednju građana u bankama.

Istovremeno, ekonomisti Miodrag Zec i Miroslav Prokopijević oštro su kritikovali ekonomsku politiku Vlade, a posebno pitanja sigurnosti bankarskog sistema. Državni sekretar Slobodan Ilić tvrdi da bankarski sistem i štednja građana nisu problem i kaže da u ovom trenutku ne postoji nijedan racionalan razlog za podizanje štednje iz banke.

Ilić je najavio je da će jedna od novih mera Vlade biti podizanje garantovanog iznosa štednih uloga građana u bankama, ali nije želeo da otkriva koliki će taj iznos biti.

“Mi ozbiljno analiziramo, upravo iz psiholoških razloga, zato što su mnoge zemlje to već uradile. Mislim da će u toku naredne nedelje biti saopšteno od strane premijera kakav je naš stav u vezi sa povećanjem garantovanog iznosa. Kada sada stvari stoje, iznos će biti podignut”, naveo je Ilić.

Profesor ekonomije Miodrag Zec, međutim, smatra da je problem mnogo veći nego što se na prvi pogled vidi i da će država morati njime mnogo ozbiljnije da se pozabavi.

On je podsetio da su strane banke u Srbiji domaća pravna lica, što znači da garant njihovog poslovanja nisu ekspoziture u inostranstvu, već država Srbija.

“Kaže se ‘država će uliti u kreditni sistem toliko i toliko’, ja želim da naši građani razmisle čiji je to novac što se uliva, odakle državi novac", kaže on.

"Država može da dođe do novca samo na dva načina: jedan je preko poreza, što je SAD sada uradila, rekli su da će budžet platiti te mere, a drugi način je inflacija. Trećeg izvora nema”, objasnio je Zec.

Direktor Centra za tržišna istraživanja Miroslav Prokopijević smatra da su građani Srbije nesigurni, pre svega zato što, na osnovu iskustva, nemaju poverenja u državu.

”Ljudi ovde kažu - ‘kad god je bio neki problem i poverovali smo državi, ispalo je pogrešno; sada ću podići svoje pare, kod mene su sigurnije’. Kao što znate, slobodnih sefova u beogradskim bankama više nema – toliko je poverenje u državu"", kaže on.

"Centralna banka ne sme ni da kaže koliko je štednje povučeno, kažu da je u pitanju stotinak milona, koliko je ona prodala, a gde su druge pare”, rekao je Prokopijević.

Prokopijević smatra da će finansijska kriza većih razmera u Srbiji tek nastati kada sa dinarom krene slobodno da se trguje u inostranstvu. Tada će vrednost evra u odnosu na dinar, prema njegovom mišljenju, biti i duplo veća nego danas.

Narodna banka, trenutno, kako se izrazio, svojom smešnom politikom kumulira inflaciju koja će se osloboditi kada se kurs dinara oslobodi i tada ćemo platiti cenu toga što se sada preko kursa dinara vodi antiinflaciona politika.

Tadić: Potrebna manja javna potrošnja

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbiji potreban razvojni budžet, smanjenje javne potrošnje i dobro koncipirana ekonomija da bi se suočila sa modernim izazovima.

Na predavanju studentima Univerziteta Megatrend u Beogradu, Tadić je rekao da građanima treba objasniti da je potrebno vreme za ispunjavanje izbornih obećanja.

Govoreći o energetskom sporazumu sa Rusijom, predsednik Srbije je naveo da centralno pitanje nije cena NIS-a, već koliki će biti protok gasa groz Srbiju.

Jednostrana primena Privremenog trgovinskog sporazuma sa EU, naveo je Tadić, predstavljaće opterećenje zbog smanjenja prihoda od carina, ali Srbija, kako je istakao, "mora da pronađe svoje mesto" u svetskoj ekonomiji.

Prema Tadićevim rečima, Srbija i njeni političari moraju da sagledaju izazove u 21. veku i da odrede mere za suočavanje sa njima.