Skupština Vojvodine razmatra Statut

Koalicija DSS-NS najavila je da će, ako njihovi amandmani ne budu usvojeni, podneti predstavku Ustavnom sudu Srbije da se izjasni o ustavnosti Statuta. Vojvođanski sekretar za upravu i propise Tamaš Korhec rekao je da prigovor Ustavnom sudu može da se podnese tek pošto Skupština Vojvodine usvoji, a Skupština Srbije potvrdi Statut.

Posle odbijanja amandamana poslaničke grupe DSS-NS, poslanici su prešli na raspravu o 34 amandmana poslaničke grupe Srpske radikalne
stranke.

Šef poslaničke grupe SRS-a Milorad Mirčić rekao je da su amandmani podneti "kako bi se Statut vratio u okvire Ustava Srbije i korigovao članove tog akta u kojima vladajuća koalicija sebi daje za pravo da potpisuje međunarodne ugovore i otvara međunarodna predstavništva, sa dugoročnim posledicama stvaranja nove nacije Vojvođana".

Skupština je donela odluku da radi dok ne budu razmotreni svi amandmani na Predlog statuta Vojvodine, kojih je pristiglo više od stotinu.

Na tekst predloga Statuta podneto je više od 150 amandmana o kojima poslanici tek treba da se izjasne. Skupština Vojvodine, po Ustavu, ima rok do 15. oktobra u ponoć da usvoji predlog novog Statuta Vojvodine.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da je usvajanje novog Statuta pokrajine obaveza prema građanima Vojvodine ali i prema novom Ustavu Srbije, koji je legitimisao Vojvodinu kao autonomnu pokrajinu.

Obrazlažući Predlog statuta pred poslanicima Skupštine Vojvodine, Pajtić je rekao da "novi Statut Vojvodine nije epohalan i nije istorijski".

"On nam samo garantuje prava koje smo odavno zaslužili, ali građani ovaj Statut vide kao jutro posle teške noći. Dobro jutro Vojvodino", rekao je Pajtić.

Prema njegovim rečima, u procesu donošenja novog Statuta nema mesta sukobu slepih stranačkih interesa, već je reč o poverenju političkih stranaka prema njenim građanima.

On je naveo "da Predlog statuta nije volja političke elite, već je nasušna potreba svake žene i svakog čoveka koji u političarima vide ozbiljne i odgovorne ljude".

"Nije problem u tome što Srbija ima Vojvodinu, problem je što ih nema više. Mi smo građanima obećali evropsku Vojvodinu za sve dobre ljude i obećeli smo im upravu, brži razvoj i decentralizaciju", rekao je pokrajinski premijer.

On je ocenio da Vojvodina želi da što pre privuče strani kapital, postane konkurentna na evropskom tržištu i hoće da učestvuje u slobodnom protoku radne snage, a kao jedan od pomaka u tom pravcu vidi mogućost osnivanja razvojne banke Vojvodine.

"Apsolutno sva evropska iskustva pokazuju da je funkcionalna decentralizacija najbolji lek protiv pravne nesigursnoti, birokratskog voluntarizma i korupcije", rekao je Pajtić.

On je kazao da je decentralizacija "dobro rešenje jer se njome aktiviraju svi potencijali Srbije i stvara mogućnost za potpunu izgradnju infrasturkture Vojvodine, jer je reč o dvomilionskom interesu njenih građana".

Za i protiv

Predstavnici vladajućih stranaka u Skupštini Vojvodine najavili su da će podržati nacrt Statuta pokrajine, dok su predstavnici opozicije naveli da on ima mnogo manjkavosti i da ga neće podržati.

Šef poslaničke grupe "Za evropsku Vojvodinu" u pokrajinskom parlamentu Dragoslav Petrović rekao je da će usvajanjem novog Statuta Vojvodine biti stvorene velike mogućnosti za dalji ekonomski razvoj pokrajine.

"Proširenjem nadležnosti Vojvodine, povećanjem efikasnosti rada njenih organa i načinom raspolaganja sredstvima, biće omogućeno da se mnoge stvari mogu efikasnije rešavati na nižem nivou”, rekao je Petrović novinarima u Skupštini Vojvodine.

Predsednik Saveza Vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor rekao je da je predlogom Statuta Vojvodine "maksimalno iskorišćen ustavno – pravni okvir (Srbije) i njegove odredbe".

"Kritičari koji tvrde da je ovo separatistički predlog Statuta nisu u pravu", rekao je Pastor novinarima.

Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški najavio je da će ta stranka glasati za novi Statut Vojvodine, jer je on, kako je naveo, urađen na osnovu nacrta LSV iz novembra 2007. godine.

On je naveo i da su dva amandmana na predlog Statuta Vojvodine koji je uputila LSV prihvaćena, kao i da je stranka ostale amandmane povukla.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine Branislav Mitrović iz G17 plus rekao je da sve dosadašnje kritike na predlog Statuta Vojvodine ukazuju na to da oni koji ih upućuju ne poznaju Ustav Srbije.

Šef opozicione poslaničke grupe DSS-a Borko Ilić rekao je da je ta stranka zajedno sa Novom Srbijom podnela 68 amandmana na predlog Statuta Vojvodine.

"Ovakav Statut otvara mogućnosti za sukob između izvršne vlasti u Beogradu i Novom Sadu i nije dobar ni za građane Srbije, ni za građane Vojvodine", ocenio je Ilić.

On je naveo je da će ovim Stautom "ekstremno" poskupeti život u Vojvodini jer on predviđa uvođenje "nove glomazne i neefikasne administracije koja će raditi u interesu političkih partija koje su na vlasti, a ne u interesu Vojvodine".

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić je rekao da je "ovo trenutak kada se donosi jedan akt koji ima sve karakteristike buduće federalizacije Srbije".

"Predlog Statuta ima neke odredbe koje znače državnost a u krajnjem slučaju njegov cilj je separatistička politika čiji je nosilac DS, tako što će se pripremiti svi preduslovi za odvajanje dela teritorije Srbije, u ovom slučaju Vojvodine", izjavio je Mirčić.

Šef poslaničke grupe “Napred Srbijo” Igor Mirović rekao je novinarima da ta stranka neće glasati za predlog novog Statuta, jer on ima mnogo manjkavosti i u političkom i u pravnom smislu.

Pajtić i Egereši sigurni u većinu

Ranije danas, predsednici Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine, Šandor Egereši i Bojan Pajtić, rekli su da očekuju da će Statut danas dobiti podršku dve trećine od ukupno 120 poslanika u Skupštini Vojvodine, kao i da će dobiti neophodnu podršku u Skupštini Srbije.

Oni su rekli i da je predlog statuta Vojvodine u potpunosti usklađen sa Ustavom Srbije.

Čelnici pokrajinske administracije su na sastanku s novinarima i urednicima brojnih medija rekli da očekuju da će najviši vojvođanski pravni akt biti usvojen dvotrećinskom većinom.

Predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić kaže da postoji i većina za usvajanje Statuta u Skupštini Srbije.

"Stranke, odnosno poslanici koji će glasati, predstavljaju političke stranke koje se nalaze i u republičkom parlamentu. Te stranke imaju preko 140 poslanika u Skupštini Srbije", kaže on.

"Dakle, to je više nego uverljiva većina. I ja ne očekujem da će se dogoditi situacija da neka politička stranka u pokrajinskom parlamentu podrži Predlog statuta a da to ne učini u republičkom parlamentu”, kaže Pajtić.

Opozicione stranke, a pre svih Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka, iznele su tokom rasprave veliki broj primedaba na tekst Statuta i najavili da će na zasedanju Skupštine imati više od 100 amandmana.

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši odbacio je sve navode da Statut izlazi iz ovlašćenja koja Ustav Srbije daje Vojvodini i rekao da je tokom javne rasprave u tekst Statuta uključen veliki broj amandmana stručne javnosti.

“Odgovorno tvrdim da tekst predloga statuta ne probija ustavni okvir. Mera Statuta je stvarnost", kaže on.

"Usvajajući sugestije građana, nevladinih organizacija, pokrajinskih ustanova i sekreterijata, izmenjeno je više od polovone odredbi Nacrta statuta. Unete su izmene uvažavajući mišljenje pravnih i ekonomskih eksperata, stručnjaka za socijalna pitanja i tako dalje“, rekao je Egereši.

Ustavom Srbije predviđeno je da se posle usvajanja u Skupštini Vojvodine o predlogu statuta izjasne i poslanici republičke skupštine, što bi, prema očekivanjima predlagača, moglo da se dogodi do kraja godine. Posle toga, Statut bi trebalo da bude proglašen u Skupštini Vojvodine.

Popov: Problem je Ustav Srbije

Aleksandar Popov predsednik Centra za regionalizam ocenio je da je novi statut Vojvodine usklađen sa Ustavom Srbije, ali da je osnovni problem sam Ustav koji daje tesan okvir za autonomiju.

"Imamo samo jednu izvornu nadležnost, a to je da Pokrajina može da usvaja svoja znamenja, znači grb i zastavu. Sve drugo je u skladu s ustavnim statutom“, kaže Popov.

On dodaje da je prema njegovom mišljenju, ali i mišljenju eksperata Centra za regionalizam, potrebno izvršiti promenu Ustava u delu koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju vlasti u tom smislu da se daju veća ovlašćenja pokrajini i da se izvrši decentralizacija i ostalog dela Srbije.

„Juče je formiran Pokret za decentralizaciju u Kragujevcu, koji je objedinio sve lokalne pokrete tako da ne dolazi zahtev za decentralizaciju samo iz Vojvodine već i iz ostalih delova Srbije“, dodaje Popov.