Oporavak berze

Demokrate, koje kontrolišu Senat američkog Kongresa, i republikanska manjina dogovorili su se da se izjasne o planu američkog predsednika Džordža Buša za spasavanje finansijskih institucija.

Glavni elementi Bušovog predloga obuhvataju ovlašćenje Vlade da otkupi loše kredite i tako stekne deo imovine propalih finansijskih kompanija, zatim osnivanje moćnog upravog odbora za nadgledanje sprovođenja plana, kao i mere za pomoć građanima da izbegnu gubitak kuća i stanova.

Američke deonice zabeležile su u utorak najveći dnevni rast u poslednjih šest godina zbog očekivanja ulagača da će Kongres, ipak, usvojiti plan vlade, tako da je po zatvaranju njujorške berze indeks Standard pur 500 vratio više od polovine gubitka.

"Ovo je veliko olakšanje za sve građane. Juče je na berzi bilo toliko straha koliko nisam video poslednjih 20 godina. Ljudi su reagovali isuviše emotivno i neracionalno, ali već danas je znatno bolja situacija, verovatno zato što se nisu ostvarile najgore slutnje“, kazao je Bernard Mekšeri, broker

Američki predsednik Džordž Buš ponovo je apelovao na Kongres da usvoji plan za oporavak finansijskog sistema. On je najavio da će njegovi savetnici nastaviti razgovore s ključnim predstavnicima Kongresa kako bi se rešila kriza koju analitičari označavaju kao najgoru od Velike depresije koja je počela 1929. godine.

"Hajde da završimo ovaj posao i da prevaziđemo krizu. Moramo da učinimo nešto što će povratiti samopouzdanje i likvidnost ovim institucijama, nešto što će omogućiti zaposlenima da ponovo rade svoj posao. Dok to ne uradimo, moramo se pobrinuti za svoju ekonomiju koja je u škripcu“, smatra Vito Fosela, republikanski kongresmen.

Akcije velikih finansijskih firmi "Džej Pi Morgan Čejs" i "Sitigrup" rasle su više od 13 odsto pošto su predstavnici Senata i Predstavničkog doma Kongresa najavili da će Bušov plan na kraju, ipak, biti usvojen. Indeks Standard pur 500 u utorak je rastao za 5,3 odsto, a indeks Dau Džons za 4,7 odsto, posle rekordnog pada u ponedeljak.

Barozo o spasavanju banaka

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je članice Evropske unije da koordiniraju nacionalne planove za borbu protiv "finansijske krize koja je zahvatila Evropu".

On je istakao da bi i postojeći sistem, baziran uglavnom na nacionalnim vladama i regulatorima, mogao izaći na kraj sa sadašnjom krizom, ali da EU treba da ide dalje u koordiniranju akcije radi potpunog povraćaja poverenja u finansijsko tržište.

Odbacujući poziv Francuske za ukidanje ili preispitivanje ograničenja državne pomoći ugroženim finansijskim institucijama u EU u svetlu sadašnje krize, on je ukazao da je pridržavanje propisa o konkurenciji od vitalnog značaja, ali da bi Komisija trebalo da ih primenjuje fleksibilno.

Barozo nije dao nikakve posebne predloge, poput, na primer, jedinstvenog evropskog finansijskog regulatora ili pan-evropske garancije na sve štedne uloge, ističući da ne želi da iznosi ideje koje ne bi bile propraćene praktičnim koracima, preneo je Rojters.

On je, međutim, podsetio da Komisija blisko sarađuje s predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, koji sada predsedava Unijom, na donošenju mera o kojima bi mogao biti postignut konsenzus.

Na pitanje da li daje podršku većoj ulozi Evropske centralne banke (ECB) u bankarskom nadgledanju, Barozo je odgovorio da je Komisija u kontaktima sa ECB koja, kako je ocenio, daje veliki doprinos ubrizgavanjem likvidnosti sa ciljem stabilizacije kreditnih tržišta.

Barozo je takođe insistirao na tome da vlade članica Unije nastave sa strukturalnim reformama kako bi svoje privrede učinile konkurentnijim, s obzirom na pretnju povećanog pritiska kao rezultata kreditne krize.

Putin krivi SAD

Ruski premijer Vladimir Putin rekao je danas da je "neodgovornost" SAD u osnovi finansijske krize koja destabilizuje svetsku privredu poslednjih nekoliko nedelja, prenose ruske agencije.

"Sve što se dešava u ekonomskoj i finansijskoj sferi počelo je u SAD. Ovo je prava kriza s kojom se svi mi suočavamo", rekao je Putin na sastanku vlade.

"Ono šsto je zaista tužno je što vidimo nesposobnost donošenja odgovarajućih odluka. Ovde se više ne radi o neodgovornosti nekih pojedinaca, nego o neodgovornosti celog sistema, koji kao što znate pretenduje da bude (globalni) lider", rekao je Putin.

Američki Senat bi trebalo večeras da glasa o revidiranom planu spasavanja američkog finansijskog sistema pošto je prvobitni plan koji je predložila administracija američkog predsednika Džordža Buša od 700 milijardi dolara odbijen u ponedeljak u Predstavničkom domu.

Ruska vlada i centralna banka su izradile sveobuhvatni plan pomoći za ruski bankarski sistem i deblokirale desetine milijardi dolara za institucije koje imaju problem likvidnosti, a preduzele i posebne mere da spreče sunovrat tržišta kapitala.