U Strazburu o manjinama u Srbiji

U tim dokumentima se ocenjuje da je Srbija jedna od zemalja sa najizraženijom multietničkom strukturom stanovništva i zato mora da odgovori izazovima, zalažući se za izgradnju društva zasnovanog na različitosti, boreći se protiv netolerancije i diskriminacije.

U rezoluciji se navodi da je međunacionalna napetost bile obeležje čitavog regiona u vreme kada je predsednik Srbije bio Slobodan Milošević, ali da toga ima i danas, u različitom stepenu i intezitetu.

Situacija u Vojvodini ocenjuje se kao zadovoljavajuća, uz dodatak da etnički motivisanih incidenata i dalje ima, ali su oni sada mnogo ređi i slabijeg inteziteta. Vlasti u Srbiji pozivaju se da u takvim situacijama reaguju odlučno i protiv organizatora i protiv izgrednika.

U usvojenoj rezoluciji se Vlada u Beogradu ohrabruje da nastavi unapređivanje propisa o pravima manjina, kao što je to bio slučaj sa setom zakona iz 2002. godine.

Dodaje se da je multikulturalni dijalog, uz puno poštovanje različitosti svih, jedini garant dugoročne stabilnosti i mira u regionu.

Te napore moraju podržati čitava zajednica, verske ustanove, kao i mediji, promovisanjem tolerancije.

Ocenjuje se da bi uloga ombudsmana morala da bude veoma značajna i u tom kontekstu se pozdravlja izbor, kako se navodi, "dugo očekivanog imenovanja ombudsmana Republike Srbije 29. juna 2007. godine".

Vlasti u Srbiji se pozivaju i da preduzmu mere za izgradnju poverenja prema manjinama i da se istovremeno bore protiv eventualnih predrasuda koje postoje u društvu prema pripadnicima manjinskih zajednica.

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog razlika među regionima u meri poštovanja manjinskih prava. Tako se ocenjuje da su manjine u istočnoj Srbiji u lošijem položaju od manjina u Vojvodini.

Parlamentarna skupština SE u rezoluciji izražava čuđenje zbog postojanja dominatnog uticaja Srpske pravoslavne crkve u odlučivanju o tome koje verske zajednice i crkve će biti zvanično priznate.

Takođe se kritikuje nepriznavanje Rumunske pravoslavne crkve, dok se istovremeno ohrabruju propadnici rumunske nacionalne manjine i Vlasi u istočnoj Srbiji da u sopstvenom interesu prevaziđu unutrašnje nesporazume.

Rezolucijom se poziva Komitet ministara SE da, tokom monitoringa poštovanja manjinskih prava u Srbiji, uzme u obzir preporuke srpskim vlastima koje se navode u rezoluciji.

Preporučuje se i da Komitet ministara u saradnji sa srpskim vlastima razmotri mogućnost novog programa koji bi trebalo da pomogne i podrži razvoj konkretnih planova za jačanje tolerancije i multikulturalnog dijaloga.

U rezoluciji se zaključuje da bi posebno bilo važno izgraditi poverenje pripadnika nacionalnih manjina prema državnim institucijama, i pomoći u borbi protiv predrasuda o manjinama kojih bi moglo biti u pravosuđu.

Razmatranje izveštaja koji sadrži i nacrt rezolucije do sada je bilo odlagano više puta iz tehničkih razloga, tako da je od pre tri godine, kada je napisana prvobitna verzija, tekst rezolucije značajno promenjen i dopunjen.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope završiće jesenje zasedanje u petak raspravom o borbi protiv nasilja nad ženama

Pritisak na Dejvisa

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da je na njega vršen pritisak da sarađuje s vlastima na Kosovu.

"Bio sam mnogo puta pod pritiskom da sarađujem s drugima, pogotovo s de fakto vlastima Kosova, ali i dalje se rukovodim rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i nastavljam da sarađujem sa UNMIK dokle god ne dobijem drugačije instrukcije od komiteta ministara, a zasad ih nisam dobio", rekao je on novinarima u Strasburu.