Kongresmeni odbacili Bušov plan

Za taj plan, vredan 700 milijardi dolara, za otkup propale imovine ugroženih finansijskih institucija, da bi se sprečio kolaps američkih kreditnih tržišta, glasalo je 205 poslanika, a protiv njega 228, javio je Rojters.

Protiv paketa glasali su uglavnom poslanici Bušove Republikanske stranke, uprkos pozivima lidera svoje partije da glasaju za njega.

Protivnici plana, koji je Bušova administracija objavila 20. septembra, sumnjali su u njegovu svrsishodnost i efikasnost.

Bela kuća je saopštila da je veoma razočarana odbacivanjem vladinog plana i ukazala da se zemlja nalazi u teškoj finansijskoj krizi koju treba rešiti.

Iz Republikanske partije rečeno je da je ta stranka posvećena naporima dve stranke da se pronađe rešenje za finansijsku krizu u zemlji.

Nade Vol strita

Ranije danas javljeno je da su se Kongres i Bela kuća složili o pomoći od 700 milijardi dolara da bi se sanirali gubici na američkom finansijskom tržištu.

Najveći američki zalog u istoriji pridobio je podršku oba predsednička kandidata i trebalo bi danas da ide u Predstavnički dom na glasanje. Usvajanje plana o pomoći američkoj ekonomiji u iznosu od 700 milijardi dolara, posle dugih pregovora, podržali su i republikanci i demokrate.

Međutim, i jedni i drugi izražavaju nadu da to neće biti samo jednokratna pomoć Vol stritu, već spas čitave američke ekonomije.

"Sada, ipak, možemo nešto više da kažemo o nacrtu zakona. To ne bi trebalo da bude samo brz i lak način da se izađe iz trenutne krize", kaže Roj Blant, predstavnik republikanaca u Predstavničkom domu Kongresa SAD.

"Međutim, ovaj plan obezbeđuje nastavak kreditiranja Amerikanaca koji žele da pokrenu svoj posao ili reše stambeno pitanje. Plan ima sve više smisla, i mi ćemo učiniti sve da on prođe u Kongresu", kaže on.

Američki predsednik Džordž Buš ubeđen je da će glasanje proći u Kongresu. "Bez ovog spasilačkog plana, troškovi po američku ekonomiju bili bi katastrofalni", rekao je Buš u saopštenju koje je objavila Bela kuća.

Inače, Kongres je insistirao na jačoj kontroli novca od one koju je želela Bela kuća. Poslanici će morati da balansiraju između ljutitih birača, koji imaju malo poštovanja za Vol strit, i zvaničnika administracije koji upozoravaju da bi inertnost izazvala ekonomsku recesiju.

"Ovim, takođe, šaljemo poruku Vol stritu da poreski obveznici neće više trpeti bahatost ove institucije, a ovaj zakon nam, između ostalog, garantuje i to", smatra Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkom domu Kongresa SAD.

"Ljudi moraju da znaju da ovaj plan ne podrazumeva samo spasavanje Vol strita, već i da garantuje pozitivni preokret naše ekonomije i pomoć onima koji izdvajaju značajna sredstva za penziju, školovanje dece, razvoj svojih malih kompanija", kaže ona.

Berze u Aziji pozitivno su reagovale na vesti iz Sjedinjenih Država. Međutim, do kraja berzanskog dana indeksi nisu zabeležili značajniji rast jer se tek očekuje završna reč Kongresa koji treba da usvoji plan.

Stručnjaci procenjuju da se finansijska kriza prenosi i na Evropu. Dodatna otežavajuća okolnost za svetske berze je i krah Fortis banke, koja je poslednja "žrtva" trenutne finansijske krize. O tome možete čitati u posebnoj vesti.

Kriza "vetar u leđa" za Obamu

U današnjem broju britanski list "Independent" ocenjuje da je finansijska kriza u Americi "dunula novi vetar u jedra" predsedničkom kandidatu Demokratske stranke Baraku Obami.
Kako prenosi Bi-Bi-Si na srpskom jeziku, londonski list piše da se to, prema poslednjim istraživanjima, najpre odnosi na neopredeljene birače, koji su donedavno kao glavnu prednost republikanca Džona Mekejna isticali njegovo iskustvo.

Mekejnu je donedavno na ruku išlo i medijsko uzbuđenje oko njegovog potpredsedničkog kandidata Sare Pejlin. Međutim, ekonomska kriza mu je znatno odmogla, najpre zato što nije ostavio dovoljno upečatljiv trag tokom njenog rešavanja, a potom i zato što nije uspeo da se dovoljno odmakne od zbrke koju je stvorila administracija Džordža Buša.