Izbori u Belorusiji

Opozicija je, međutim, kako je i najavljeno, na centralnom trgu organizovala proteste zahtevajući ponavljanje izbora i navodeći da su tokom izbora uočeni "ozbiljni prekršaji" i da su postojali pritisci vlasti na kanditate za poslanike, javile su ruske novinske agencije.

Prema izveštaju agencije RIA Novosti, približno 800 aktivista opozicije krenulo je sa zapaljenim bakljama prema Centralnoj izbornoj komisiji držeći plakate kojima pozivaju na održavanje novih izbora, nacionalne belo-crvene zastave i zastave Evropske unije.

Ministar unutrašnjih poslova Belorusije Vladimir Naumov rekao je da je nedozvoljeni miting u centru Minska kršenje zakona i grubo narušavanje javnog reda i da će policija pratiti situaciju.

Među demonstrantima je i jedan od lidera opozicije Aleksandar Kozulin, koji je bio uhapšen posle nereda posle predsedničkih izbora u martu 2006. i osuđen na 5,5 godina zatvora, a potom pomilovan ukazom predsednika Aleksandra Lukašenka.

Prema izveštaju Itar-Tasa, aktivisti radikalnog dela opozicije okupljaju se na centralnom Oktobarskom trgu da izraze nezadovoljstvo tokom i rezultatima današnjih izbora.

Aktivisti opozicije ocenili su da međunarodni posmatrači ne primećuju te prekršaje i da su se pojavili u ulozi "političkih turista" tokom izbora.

Predsednica CIK-a Lidija Jermošina rekla je ranije danas da je broj žalbi koje su predate u Komisiji veoma mali, a da neke od njih nisu povezane sa postupkom glasanja.

Predsednica Komisije je rekla da je proverena informacija Ujedinjene građanske partije i, kako je rekla, jedna žalba nije potvrđena, a druga je "neproveriva".

Lider te opozicione partije i kandidat na izborima Anatolij Lebedko rekao je da izbori protiču uz prekršaje i falsifikovanje, koje je prema njegovim rečima uglavnom učinjeno tokom prevremenog glasanja prethodnih pet dana.

Kako je rekao, kontrolisanje procesa prebrojavanja glasova tokom prevremenog glasanja za opoziciju je izuzetno komplikovano.

Odziv na izborima za 110 poslanika bio je visok i sat vremena do zatvaranja biračkih mesta glasalo je 66,7 odsto birača, što, prema objašnjenju CIK-a, znači da drugog kruga neće biti, ali da je on moguć u nekim okruzima gde ima više kandidata a nijedan nije osvojio više od 50 odsto glasova.

Na izborima nisu zabeleženi ozbiljniji incidenti.

Preliminarni rezultati glasanja biće poznati do jedan sat po ponoći 29. septembra (u ponoć po srednjeevropskom vremenu), a CIK je najavio da će konačne rezultate utvrditi 3. oktobra.

Predsednik CIK-a Rusije Vladimir Čurov izjavio je da su izbori protekli u skladu sa izbornim zakonodavstvu i da je pokazano slobodno izražavanje volje građana.

I posmatrači Interparlamentarne skupštine Zajednice Nezavisnih Država ocenili su da je dobro organizovan izborni proces i da on odgovara zakonodavstvu.

Posmatrači iz Parlamentarne skupštine Saveza Rusija-Belorusija takođe su konstatovali da nema nikakvih prekršaja, koji bi se mogli bitnije odraziti na rezultate glasanja.

I predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je došao na biračko mesto sa sinovima, a sa najmlađim, petogodišnjim Nikolajem, ušao je zajedno u kabinu za glasanje, zatim je Nikolaj i ubacio glasački listić u kutiju.

Jermošina je rekla da se to ne može smatrati prekršajem.

"Predsednikov sin nije birač i ne učestvuje u izražavanju volje. Ne može se govoriti da je on mogao da utiče na izražavanje volje šefa države", objasnila je ona Interfaksu.

Lukašenko: Demokratski izbori

Lukašenko, kojeg na Zapadu kritikuju za gušenje aktivnosti opozicije i pritisak na medije, rekao je ranije danas da su ovo "demokratski izbori bez presedana, po pravilima Zapada", a da on ne namerava da veštački u parlament uvodi opozicione kandidate.

"Ko pobedi, pobediće. Neka to rešava narod", rekao je Lukašenko, ne želeći, kako je rekao, da krije da je Belorusija zainteresovana da novi parlament bude priznat na međunarodnoj areni, iako to nije "cilj sam po sebi".

Lukašenko je prošle nedelje upozorio da će njegova zemlja prekinuti svaki dijalog sa zapadnim državama ukoliko one ne prihvate rezultate parlamentarnih izbora, četrvtih od osamostaljena te bivše sovjetske republike 1991.godine.

Od polovine devedesetih godina prošloga veka, Zapad nije ocenio nijedne izbore u Belorusiji kao fer i slobodne. Ovog puta je dozvoljeno učešće na izborima većini opozicionih kandidata.

Predstavnici opozicije "idu do kraja" i neće bojkotovati izbore, računajući da bi mogli prvi put za poslednjih 12 godina da osvoje nekoliko poslaničkih mandata i unapred najavljujući da će prikupljati i dokaze o "očitoj nelegitimnosti i nepravednosti" i "falsifikatima" na izborima.

Pozitivna ocena parlamentarnih izbora može dovesti do uspostavljanja konstruktivnog dijaloga između Belorusije i EU, izjavila je juče u Minsku šef posmatračke misije Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) An-Mari Lizen.

Ona je prilikom susreta sa predsednicom Centralne izborne komisije (CIK) u Belorusiji Lidijom Jermošinom, konstatovala pozitivne promene u izbornom procesu i rekla da Evropa pažljivo prati kako protiču izbori u toj istočnoevropskoj državi.

"Činjenica da posmatrači mogu da prisustvuju prilikom brojanja glasova je pozitivan faktor koji igra pozitivnu ulogu po okončanju izbora", rekla je šef posmatračke misije PS OEBS.

Lider opozicione Ujedinjene građanske partije Belorusije Anatolij Lebedko nije isključio mogućnost da Evropa promeni iz koristoljublja odnos prema njegovoj zemlji, prenela je ruska novinska agencija Interfaks.

"Oni (Evropljani) gledaju na Belorusiju kao na zemlju u kojoj nije bila sprovedena privatizacija i vide u njoj prilično lak zalogaj", rekao je beloruski opozicionar, dodajući da evropske zemlje treba da naprave izbor između Lukašenkove retorike i "gubitka podrške 30-35 odsto stanovništva Belorusije".

Evropska unija je obećala da će ukinuti sankcije nametnute beloruskim državnicima i dati novčanu pomoć Belorusiji ako ta zemlja na današnjim izborima pokaže bar mali demokratski napredak.

Pravo glasa ima sedam od blizu 10 miliona stanovnika, a za 110 mesta u parlamentu nadmetaće se 263 kandidata, od čega je 71 iz redova opozicije. Izbore će nadgledati više od 900 stranih i preko 17.000 domaćih posmatrača.

Konačni rezultati glasanja biće objavljeni 3. oktobra, ali se u Minsku ne isključuje mogućnost održavanja drugog kruga u većim okruzima gde se nadmeće pet ili sedam kandidata.