Objavljen predlog statuta Vojvodine

List je naveo da će umesto zakonskih odluka, pokrajinski parlament donositi skupštinske odluke, a da je Pančevu ipak dat status centra pokrajinske uprave.

"Politika" je podsetila da bi narednih dana, nakon što ga još jednom "pročešljaju" rukovodstva stranaka vladajuće koalicije ili njihovi poslanički klubovi u pokrajinskoj skupštini, predlog nacrta trebalo da bude upućen na dvonedeljnu javnu raspravu i istovremeno objavljen na sajtu Skupštine Vojvodine.

Sva mišljenja, primedbe i predlozi tokom javne rasprave mogu se dostaviti do 30. septembra 2008. Koordinacionom telu ili pojedinačno poslaničkim grupama u Skupštini AP Vojvodine koje su predlagači nacrta.

O nacrtu i sugestijama sa javne rasprave, vojvođanski poslanici će raspravljati na sednici zakazanoj za 14. oktobar, dan pre isteka zakonskog roka, a zatim tekst novog statuta ide u Skupštinu Srbije, podsetio je list.

Predlog nacrta statuta Vojvodine usaglasile su poslaničke grupe u vojvođanskom parlamentu Za evropsku Vojvodinu, Mađarska koalicija, SPS - PUPS - PVRER (Pokret "Vršačka regija") i LSV - Zajedno za Vojvodinu, podsetila je "Politika".

Opozicione partije - DSS, Nova Srbija i SRS - koje, kako list piše, nisu imale uvid u radnu verziju nacrta statuta, već su detalje saznale iz medija, iznele su oštre kritike na neka idejna rešenja.

Opozicija je zamerila vladajućoj koalicioji što je predložila da se umesto Izvršnog veća Vojvodine koristi naziv pokrajinska vlada, kao i da se pokrajinskom parlamentu da ovlašćenje da donosi "pokrajinske zakonske odluke".

U prvom članu nacrta statuta AP Vojvodine, koji je objavila "Politika", navedeno je da je Vojvodina autonomna pokrajina građanki i građana koji u njoj žive u sastavu Republike Srbije, nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava svoga područja, kao višenacionalna, višekulturalna i višekonfesionalna demokratska evropska regija, integrisana u evropski sistem regiona.

Autonomna Pokrajina Vojvodina je autonomna teritorijalna zajednica u Republici Srbiji. U nacrtu je navedeno da se teritorija Pokrajine sastoji od geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema, a ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.

Odluka o promeni teritorije doneta je ako je za promenu glasala većina od ukupnog broja birača upisanih na teritoriji AP Vojvodine.

AP Vojvodina ima simbole, zastavu i grb. Skupština AP Vojvodine uređuje izgled i upotrebu simbola pokrajinskom skupštinskom odlukom. Glavni grad AP Vojvodine je Novi Sad.

Navedeno je da AP Vojvodina sarađuje sa teritorijalnim zajednicama i drugim oblicima autonomija drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije i uz obavezu poštovanja njenog teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka, kao i da AP može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona.

AP Vojvodina preko svojih organa donosi Statut i odlučuje o promeni Statuta, donosi pokrajinske skupštinske odluke i druga opšta akta, kojima, u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom, uređuje oblasti iz svoje nadležnosti i pitanja od pokrajinskog značaja, izvršava pokrajinske skupštinske odluke i donosi propise za njihovo sprovođenje.

Predloženo je AP donosi svoj budžet i završni račun, osniva organizacije, agencije, javna preduzeća i ustanove, fondove, privredna društva, u cilju vršenja poslova AP Vojvodine i vrši nadzor nad njihovim radom, ustanovljava pokrajinska odlikovanja, priznanja i nagrade fizičkim i pravnim licima, uređuje druge oblasti i pitanja propisana Ustavom, zakonom i Statutom.

U nacrtu je navedeno i da pokrajinska vlada utvrđuje i vodi politiku u okviru prava i dužnosti AP Vojvodine u oblastima njene izvorne nadležnosti, u okviru osnova koje utvrđuje Skupština i izvršava zakone, ako je za to ovlašćena.

Egereši: Statut presek političke realnosti

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši ocenio je da je predloženi statut Pokrajine presek političke realnosti u Srbiji, omeđen rešenjima novog ustava iz 2006. godine.

Zamerke koje su iz nekih krugova već izrečene povodom nacrta tog dokumenta "teško su shvatljive jer ovaj statut ne može da bude iznad propisanih ustavnih odredbi, ali istovremeno se ne može ići ni ispod ovlašćenja koja su Pokrajini Ustavom data niti bi pokrajinsko rukovodstvo bilo spremno da tako nešto prihvati", rekao je Egereši.

Predloženi statut, o kojem je postignuta saglasnost vladajuće većine u Pokrajini, "nije optimalno rešenje koje bi pokrajinskim organima omogućilo da još kvalitetnije i efikasnije rešavaju nagomilane probleme građana i nacionalnih zajednica, ali je iskorak u odnosu na rešenja iz proteklog perioda", ocenio je on.
Obraćajući se novinarima i urednicima evropskih medijskih kuća koji borave u Srbiji u okviru Konferencije "Dunavom u Evropu", Egereši je naglasio da novi najviši akt Pokrajine "iskazuje povezanost Vojvodine i Srbije na zajedničkom putu modernizacije države i evropskih integracija".

On je napomenuo i da od danas zvanično počinje javna rasprava o nacrtu Statuta Vojvodine, koja će trajati dve sedmica, a 14. oktobra biće sazvana sednica pokrajinske skupštine na kojoj će se i poslanici izjasniti o tom dokumentu.

Konačnu reč o novom statutu Autonomne Pokrajine Vojvodine daće Skupština Srbije, koja je, prema Ustavu, nadležna za potvrđivanje najvišeg pravnog akta Pokrajine.

Čiplić: U saglasnosti sa Ustavom

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je da je radna verzija novog Statuta Vojvodine u potpunosti usaglašena sa Ustavom Srbije.

Čiplić je agenciji Beta rekao da "ne postoje nikakve sumnje" da je radna verzija Statuta Vojvodine zasnovana na Ustavu Srbije koji je liberalniji od prethodnog i autonomnim pokrajinama daje znatno veća ovlašćenja.

"Ne treba zaboraviti da je Ustav donet praktično konsenzusom političkih partija", rekao je Čiplić i naveo da "ne bi smelo" da bude bilo kakvih problema u donošenju vojvođanskog Statuta jer je on usaglašen sa najvišim aktom Srbije.

Čiplić je ukazao da su se sa ustavnim odredbama kojima su definisana i prava autonomnih pokrajina složile i stranke sadašnje opozicije i ocenio da se u javnosti bespotrebno stvara pogrešna slika o tome šta donošenje vojvođanskog statuta zapravo znači.

On je objasnio da je donošenje Statuta Vojvodine po Ustavnom zakonu obaveza i da to nije samostalni akt pokrajine već da se donosi uz saglasnost Skupštine Srbije.

"Sasvim sam siguran da Statut, s obzirom da prati i realizuje ustavna rešenja, jeste napredak u domenu ljudskih, a pre svega manjinskih prava, jer se bez njega, kao pravne pretpostavke, ne može ići dalje", rekao je Čiplić.

Čiplić očekuje da se, kako je rekao, oni koji su podržali donošenje Ustava neće ponašati "politički licemerno i sprečavati ono što Ustav dozvoljava", i da će se složiti da je Statut pretpostavka da deo Srbije "može da počne da funkcioniše".

Ocenivši da su primedbe opozicije na radnu verziju statuta Vojvodine deo političke borbe, Čiplić je ukazao da su neutemeljene i kritike o promeni termina Izvršno veće u Vlada Vojvodine.

"Ime ne označava državnost, reč je o neznanju. Važno je pročitati Ustav, a onda i statut", rekao je Cciplić i ponovio da su novim Ustavom Srbije autonomnim pokrajinama date veće ingerencije, ali u skladu sa najvišim aktom države i zakonima.

Objasnio je da po Ustavu Srbije pokrajine imaju pravo na samoorganizovanje i svojim statutima mogu da organizuju izvršnu i zakonodavnu vlast.

"U domenu ljudskih prava takođe postoji napredak. Radnom verzijom statuta predviđeno je da pokrajina može nacionalnim savetima manjina da prenese neke nadležnosti, ili da ih uključi u odlučivanje", rekao je Čiplić.

On je rekao da je jako značajno imati u vidu da je moguće da Autonomna pokrajina statutom, a preko nacionalnih saveta, uveća kulturnu autonomiju u domenu obrazovanja, ili upotrebe jezika i pisma.

"Pokrajina praktično na ovaj način prepušta deo svoje nadležnosti naravno pod kontrolom i određenim uslovima, nacionalnim savetima. S druge strane, pokrajina nema pravo da uradi sama nešto što je obaveza države", rekao je Čiplić.

Ustavom Srbije predviđeno je da autonomne pokrajine pored prava na samoorganizovanje, imaju sopstvene izvore prihoda, imovinu, a sve nedoumice otklanja Član 12 Ustava koji građanima daje pravo na pokrajinsku autonomiju kao sredstvo ograničenja vlasti, zaključio je Čiplić.

DS: Ustavna obaveza pokrajine

Demokratska stranka smatra da je predloženi nacrt Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine u skladu sa Ustavom Republike Srbije i podseća da je donošenje statuta ustavna obaveza organa pokrajine, saopšteno je iz te stranke.

"Neprihvatljive su ocene pojedinih opozicionih stranaka kojima se predloženi tekst Statuta AP Vojvodine ocenjuje kao protivustavan", napominje se u saopštenju i dodaje da je predloženi nacrt usklađen sa principima sadržanim u najvišem pravnom aktu Srbije.

S obzirom na činjenicu da je tekst Ustava konsenzusom podržala većina stranaka, među kojima su i one koje danas osporavaju sadržaj predloženog statuta, smatramo neprihvatljivim da se proizvoljnim tumačenjima odredaba Ustava vrši pritisak na proces donošenja novog Statuta AP Vojvodine, navedeno je u saopštenju.

Ističe se da je Ustav Srbije upravo otvorio mogućnost da se Statutom Pokrajine i odlukama njene Skupštine nastavi sa procesima dalje decentralizacije i tu ne može biti ni govora o unošenju bilo kakvih elemenata koji bi bili u suprotnosti sa nadležnostima koje Ustav daje autonomnim pokrajinama.

Predloženi tekst predstavlja radnu verziju, što podrazumeva da tek predstoji javna rasprava o ovom dokumentu tokom koje će biti podložan promenama i otvoren za predloge kako stručne, tako i političke i šire javnosti, navodi se u saopštenju.

LDP: Nema sadržinske autonomije

Potpredsednica Skupštine Srbije iz Liberalno-demokratske partije Judita Popović izjavila je da se nova verzija Statuta Vojvodine ne razlikuje puno od ranijih statuta i da Vovodini ne donosi sadržinsku autonomiju. "Ovaj tekst statuta ne razlikuje se puno od ranijih statuta Vojvodine. Suštinski nema nekih bitnijih promena što se autonomije Vojvodine tiče. Smatramo da je ovo samo jedan mali korak u nekim malim promenama što se autonomije tiče, ali sigurno ne i značajan", rekla je Popovićeva povodom usaglašavanja nacrta pokrajinskog statuta.

Ona je istakla da se Vojvodini, prema novom predlogu Statuta, ne daje sloboda u pogledu razvoja privrede i institucija, kao i da, prema njemu, Vojvodina ima samo formu autonomije.

"Sadržaj je daleko od onog što bi Vojvodina zaslužila iz raznoraznih razloga", navela je ona i dodala da Vojvodina mora da ima "suštinski značajnu i sadržinsku autonomiju".

Decentralizacija države, prema njenim rečima, ne bi smela da se završi samo na izmeštanju centra odlučivanja iz Beograda u Novi Sad, nego da se i dalje širi i približava građanima koji žive u Vojvodini.

"Smatramo da dajući mnogo veću autonomiju Vojvodine, što se ne dešava, sigurno bi i Srbija imala od toga koristi. Suštinski autonomije ne može biti sve dotle dok se Vojvodini upućuje sedam odsto od budžeta Srbije, a da pri tome Vojvodina puni budžet republike sa 40 procenata", rekla je ona.

Ona je istakla da je suština u tome da se Vojvodini da, odnosno vrati, zakonodavna, izvršna i sudska vlast.

SRS: Statut protivustavan

Srpska radikalna stranka ocenila je da je nacrt Statuta Vojvodine protivustavan i da se njime Vojvodini omogućava da dobije obeležja države.

"Odredbe takozvanog 'vojvođanskog ustava' su u suprotnosti sa Ustavom Srbije, posebno sa članovima 182 i 183, koji regulišu pojam i nadležnosti autonomnih pokrajina", piše u saopštenju SRS-a i ističe se da je država dužna da zaštiti svoju teritorijalnu celovitost.

Radikali navode da je osnivanje predstavništava Vojvodine u inostranstvu i uvođenje termina "Vlada Vojvodine" - "prvi korak ka formiranju nove države na teritoriji Srbije".

SRS ukazuje da formiranje vojvođanske akademije nauka i umetnosti i davanje mogućnosti da se samo na tom delu teritorije Srbije građani referendumom izjasne o pojedinim pitanjima "koja bi mogla da budu i separatističkog karaktera, jasno pokazuje da se sledi već oprobani plan razbijanja Jugoslavije".

SRS je pozvao predsednika Srbije Borisa Tadića i Demokratsku stranku da "spreče cepanje Srbije i da od Vojvodine ne stvaraju novu državu", kaže se u saopštenju povodom usaglašavanja nacrta vojvođanskog statuta u vladajućoj većini u Pokrajini.

Koštunica: Statut Vojvodine - seme razdora

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da predloženi statut Vojvodine ima brojne elemente državnosti i da predstavlja "seme razdora" koje u Vojvodini i celoj Srbiji može da izazove ozbiljne i dugoročne probleme. "Umesto da se Statut bavi autonomijom, onako kako je to predviđeno Ustavom Srbije, preko ovakvog predloga Statuta se zaobilaznim putem pokušavaju da uspostave elementi državnosti Vojvodine", ocenio je Koštunica u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

On smatra da je posebno neprihvatljivo da odluke Skupštine Vojvodine imaju značaj zakona, jer je to direktno suprotno Ustavu Srbije.

"Potpuno je nejasno kako je moguće da stranke koje su podržale i glasale za Ustav Srbije, sada prave Statut Vojvodine sa brojnim elementima državnosti", istakao je lider DSS-a.

Popov: Pomak, ali bez većih ovlašćenja

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da nacrt budućeg statuta Vojvodine predstavlja pomak u odnosu na prethodni, ali da ne daje pokrajinskoj administraciji osetno veća ovlašćenja.

"Dokument je korak napred u poređenju sa još uvek aktuelnim statutom Vojvodine, koji, međutim, ne donosi ništa bitno novo. Ograničen je Ustavom Srbije, a neke terminološke novine su poslužile da se Vojvodini vrati dostojanstvo", dodao je on u izjavi Tanjugu.

Popov smatra da promena imena izvršnog organa Pokrajine, koji više neće biti Izvršno veće, već Vlada Vojvodine, ne predstavlja obeležje državnosti.

"Nije to ni pravo da Vojvodina ima svoja predstavništva u inostranstvu, jer je ta mogućnost data i svakom preduzeću ili komori", rekao je on povodom usaglašavanja nacrta pokrajinskog statuta u tamošnjoj vladajućoj koaliciji.

Popov, međutim, ukazuje i na niz pozitivnih delova nacrta Statuta, koji, kako je rekao, "fleksibilnije" tretiraju pojedina prava preneta sa Republike na Pokrajinu, a koja su bila navedena i u setu tzv. omnibus zakona.

"Pozitivno je i unošenje u tekst novih pokrajinskih institucija, poput ombudsmana, Saveta nacionalnih zajednica i Stalne mešovite delegacije, kao spone između pokrajinskih i republičkih organa, gde je ranije bilo mnogo problema", rekao je direktor Centra za regionalizam.

Prema njegovom mišljenju, predlog da se formiraju upravni okruzi Srem, Banat i Bačka, ne predstavlja vid decentralizacije, već samo oblik dekoncentracije vlasti.

"U Srbiji imamo 29, a od toga u Vojvodini sedam okruga, s tim da se najavljeni pokrajinski upravni okruzi delimično poklapaju s već postojećim", kazao je Popov.