Svedok: Lukići spalili žive ljude

Zaštićeni svedok VG-38 je opisao klako se spasao i rekao da je tada imao 13 godina i da je tek tri godine kasnije saznao je da je preživela i njegova majka. Posvedočio je da su 14. juna 1992. godine srpske snage proterale muslimanske žene, decu i starce iz njihovog sela Koritnik i uputile ih pešice ka Višegradu, rekavši im da će ići "u razmenu" u Kladanj.

U Višegradu su ih, po rečima svedoka, srpski vojnici uputili u Crveni krst, ali pošto je bila nedelja, u kancelariji nije bilo nikoga, posle čega im je Mitar Vasiljević, član paravojne grupe Milana Lukića, naredio da idu u kuće porodice Memić u Pionirskoj ulici.

Po rečima VG-38, Milan Lukić im je u kući Memića oduzeo novac i sve vredne stvari, a zatim su drugi članovi njegove grupe naterali žene i decu da se svuku i pregledali ih.

Van kuće bili su Sredoje Lukić koga je od ranije poznavao, i drugi paravojnici.

Kasno uveče, oko 22,30, Lukić je naredio muslimanskim ženama, deci i starcima da pređu u 150 metara udaljenu kuću Adema Omeragića gde su zatvoreni u jednu prostoriju, kazao je svedok, precizirajući da ih je bilo oko 70.

VG-38 ispričao je da je bio u sredini prepune sobe i da je, naslonivši se na sto - zaspao. "Najedanput, čuo sam vrisku i zapomaganje i kako neko kaže - 'zapaliće nas' ", rekao je on.

Video je vatru na ulaznim vratima i odmah krenuo ka jednom od dva prozora na suprotnoj strani sobe.

Primetio je svoju majku kako razbija jedno staklo, posle čega je on razbio drugo.

Pošto se vatra već širila, video je Lukićevog paravojnika Milana Šušnjara kako spolja ubacuje zapaljivu bombu u sobu.

"On je ubacio bombu na susedni prozor, do vrata, i ona je eksplodirala i ja sam onda iskočio... Sakrio sam se u žbunje, iza kuće, možda jedno 20 metara, 25... Odatle sam gledao kako gori kuća i čuo sam vrisku, bilo je pucanja iz automatskog oružja... Gledao sam sve kako gori tu... Za majku ništa nisam znao, kad sam skočio... Bili smo zajedno u zapaljenoj kući. I od tada je nisam video sve do 1995.", rekao je VG-38.

Naznačio je da je mislio da mu je majka izgorela u kući sve dok se nisu ponovo sreli, tri godine kasnije.

Tokom unakrsnog ispitivanja, branioci optuženih osporavali su tvrdnju svedoka da je na mestu zločina sam identifikovao Milana i Sredoja Lukića, ali je VG-38 ostao pri iskazu da su to bili oni.

U nastavku suđenja, svedočenje je, pod pseudonimom VG-13, započela majka svedoka VG-38.

Milan i Sredoje Lukić optuženi su za zločine nad muslimanskim civilima u Višegradu 1992-94. godine. Na teret im je stavljeno i da su, dve nedelje posle zlodela u Pionirskoj ulici, spalili još 70 Muslimana u drugoj kući, u naselju Bikavac.

Za ubistvo višegradskih Muslimana, Tribunal je ranije osudio Mitra Vasiljevića na 15 godina zatvora, ali ga je oslobodio optužbe da je učestvovao u spaljivanju civila u Pionirskoj ulici, usvojivši njegov albi da je u to vreme, zbog slomljene noge, bio u bolnici u Užicu.