EU: Rusija da se povuče

Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo izjavio je da će pregovori biti "odloženi" sve dok se ruske trupe ne vrate na položaje koje su imale pre početka sukoba oko Južne Osetije, 7. avgusta. EU zahteva da nijedna zemlja ne sledi Rusiju u priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, piše u nacrtu deklaracije koju bi šefovi država EU trebalo da usvoje na samitu u Briselu.

"S krizom u Gruziji, odnosi između EU i Rusije su došli do raskršća", ističe se u nacrtu u kojem se upozorava da bi moglo doći do odluka koje bi mogle da utiču na nastavak pregovora između EU i Rusije o potpisivanju novog strateškog partnerstva.

Evropska unija će pratiti korake Rusije u poštovanju mirovnog sporazuma pred samit EU-Rusija u novembru.

"Doneli smo dokument koji jasno govori o uslovima koji se moraju ispuniti za dobro evropskog regiona. Naše stanovište je da moramo razgovarati sa Rusijom. Neophodan je stalni dijalog. Mi ćemo razvijati strategiju saradnje, ali potrebno je da ruska strana poštuje svoj deo iz dokumenta", rekao je predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering.

Gruzijski ministar za reintegraciju Temuri Jakobašvili na evropskom samitu optužio je Rusiju da ne ispunjava sve što je dogovoreno u sporazumu o prekidu vatre.

"Uprkos ovim pokušajima da se Gruzija predstavi kao agresor u Južnoj Osetiji i pokušaja da se uništi nacija i izvrši genocid, rezultat je da je Gruzija okupirana i da postoji mirovni sporazum koji ruska strana ne poštuje“, kazao je Jakobašvili.

Vladimir Čizov, ruski ambasador u Evropskoj uniji, rekao je da Evropa preuveličava važnost rusko-gruzijskog rata pominjući „hladni rat“. On je rekao da je povod za hladni rat bio sukob ideologija i da je danas svet drugačiji i ne nudi osnov za razgovor o hladnom ratu.

"Ono što očekujem od ovog samita je da prevlada zdrav razum i da se lideri Evropske unije uzdignu iznad emotivne retorike. Oni treba ozbiljno da razmotre perspektivu saradnje sa Rusijom", rekao je Čizov.

Više o reakcijama iz Moskve i Tbilisija uoči sastanka ministara EU, možete pročitati u posebnoj vesti.

Glavne teme današnjeg sastanka bile su pružanje ekonomske pomoći Gruziji, moguće povećanje broja posmatrača, kao i pokretanje regionalne inicijative za uspostavljanje trajnog mira na Kavkazu, uz učesće Turske, Azerbejdžana i Jermenije.

SAD i Evropa optužile su Rusiju da je pribegla prekomernoj sili u odgovoru na gruzijski pokušaj da ponovo uspostavi kontrolu nad svojom pobunjeničkom oblasti Južnom Osetijom prošlog meseca.

Takođe, optužuju Moskvu da se ne pridržava odredaba sporazuma o prekidu vatre koji traži povlačenje svih strana u sukobu na položaje pre konflikta.

Zapad se takođe protivi odluci Moskve da prizna dve separatističke gruzijske oblasti, Južnu Osetiju i Abhaziju, zalažući se za održavanje teritorijalnog integriteta Gruzije.

Solana: Sankcije nisu na dnevnom redu

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da pitanje uvođenja sankcija Rusiji neće biti na dnevnom redu vanrednog samita EU u Briselu, kao i da će pregovori o strateškom prijateljstvu EU i Rusije biti nastavljeni.

Solana je u intervjuu španskom državnom radiju rekao da će "pregovori o strateškom prijateljstvu između Rusije i EU biti nastavljeni, a njihovi rezultati razmotreni na predstojećem samitu EU i Rusije u novembru".

Na pitanje da li će odnosi Rusije i EU biti zamrznuti zbog ruskog priznanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, Solana je odgovorio da je sada "najvažnije da se prevaziđu posledice sukoba i postigne stabilnost na Kavkazu".

Učesnici sastanka će se "usredsrediti na problem uspostavljanja mira i bezbednosti u zoni gruzijsko-osetijskog sukoba", rekao je Solana.

Prema njegovim rečima, naglasak će biti na trima glavnim inicijativama: pružanju ekonomske pomoći Gruziji, eventualnom povećanju broja posmatrača EU na 100 do 120 ljudi i unapređenju regionalne inicijative za uspostavljanje trajnog mira na Kavkazu, uz učesće Turske, Azerbejdzana i Jermenije.

Solana je najavio da će večeras otputovati u Gruziju kako bi o ovim problemima razgovarao sa gruzijskim rukovodstvom i dodao da će posle toga možda posetiti i Rusiju.

Uravnoteženo i odlučno

A nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da EU ne bi trebalo da izoluje Rusiju zbog njene intervencije u Gruziji.

"Vlasti u Moskvi zaslužuju kritiku zbog svog ponašanja, međutim, to ne menja činjenicu da se bezbednost i stabilnost Evrope može postići samo uz saradnju sa Rusijom, a ne protiv nje", rekao je Štajnmajer. On je ocenio da bi EU uvođenjem sankcija Rusiji mogla samo sebi da naškodi.

Britanija je, s druge strane, pozvala EU da suspenduje razgovore o novom partnerskom sporazumu sa Rusijom u znak protesta zbog vojne intervencije Moskve u Gruziji.

"U svetlu ruskih akcija, trebalo bi da obustavimo pregovore o produžetku partnerstva i sporazuma o saradnji", rekao je novinarima u Londonu portparol britanskog premijera Gordona Brauna.

On je dodao da EU treba da izvrši "korenito i segmentno preispitivanje odnosa sa Rusijom".

Braun veruje da su nedavne ruske akcije "ojačale potrebu za distanciranjem ne samo od nafte i gasa, već od zavisnosti od ruske nafte i gasa", naveo je portaparol britanskog premijera i dodao da bi London na današnjem vanrednom samitu o gruzijsko-ruskom sukobu u Briselu o tome trebalo da razgovara sa svojim partnerima u EU.

Šta premijer Rusije Vladimir Putin kaže u vezi sa izvozom energenata u EU možete čitati u posebnoj vesti. Tekst izjave koje će zemlje Evropske unije razmotriti na vanrednom samitu u Briselu o krizi u Gruziji "uravnotežen" je i u "odlučnom" tonu, ali ne predviđa sankcije protiv Moskve, rekao je sinoć šef francuske diplomatije Bernar Kušner.

"Tekst sa kojim sam upoznat jeste uravnotežen, odlučan, ne predlaže sankcije već veoma precizne korake", rekao je Kušner.

Ministar spoljnih poslova Francuske, koja predsedava EU, rekao je da u okviru Unije postoje razlike u vezi sa stavom koji treba zauzeti prema Moskvi.

"Ima ljudi koji se zalažu - nas je 27, uvek je teško – za nepopustljivost, i ljudi koji nasuprot tome smatraju da je dovoljno učinjeno protiv Rusije", rekao je Kušner.

On nije želeo da komentariše stav britanskog premijera Gordona Brauna koji je izjavio da bi, "u svetlu ruskih akcija, EU trebalo da u potpunosti revidira svoje odnose sa Rusijom".

Kušner je rekao da je potrebno postići dogovor o "političkom izlazu" za rusko-gruzijsku krizu i dodao da će dvodnevni samit EU koji počinje danas, biti "samo početak".

Pariz je pre dva dana odbacio ideju da Unija uvede sankcije protiv Moskve, što su predložile neke članice koje se zalažu za oštriji stav prema Rusiji.

Finska za imenovanje visokog predstavnika

Šef finske diplomatije Aleksander Stub čija zemlja predsedava OEBS-om, zatražio je danas imenovanje visokog predstavnika za Kavkaz, prvenstveno u cilju rešavanja sukoba u Gruziji.

"Kao predsedavajući OEBS-a, pozivam celu medjunarodnu zajednicu i sugerišem da imenujemo visokog predstavnika za region", izjavio je Stub po dolasku u Brisel na vanredni samit Evropske unije posvećen Gruziji.

Taj visoki predstavnik bi predstavljao "EU, OEBS, SAD, UN i Rusiju", precizirao je finski ministar insistirajući na formiranju "novog pakta stabilnosti za Kavkaz" poput pakta za Balkan.

Stub je ocenio da bi taj predstavnik trebalo da bude harizmatična osoba poput Kofija Anana, a bio bi zadužen za sve sukobe u regionu, u Južnoj Osetiji i Abhaziji, ali i u Nagorno-Karabahu.

"To će doprineti smirivanju stvari", rekao je Stub.

Paralele s Kosovom

Zemlje članice EU koje nisu priznale Kosovo povukle su paralele između tog slučaja i priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije.

Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos izjavio je da njegova zemlja brani teritorijalni integritet Gruzije kao što je proteklih meseci branila teritorijalni integritet Srbije povodom Kosova, čiju jednostrano proglašenu nezavisnost nije priznala.

Moratinos danas zajedno sa španskim premijerom Hoseom Luisom Sapaterom prisustvuje samitu EU u Briselu posvećenom budućim odnosima Unije s Moskvom posle ruskog priznavanja nezavisnosti gruzijskih separatističkih regiona Južne Osetije i Abhazije.

U izjavi radiju Kadena Ser, šef španske diplomatije je rekao da Madrid "brani principe UN kao što su teritorijalni integritet, koji, kako je dodao, treba štititi u slučaju Gruzije kao što smo ga branili i povodom Kosova", navela je italijanska novinska agencija ANSA.

Moratinos je, međutim, dodao da "nije trenutak za uvođenje sankcija Rusiji," napominje ANSA.

Rumunski predsednik Trajan Basesku ocenio je danas da na Kosovu, u Južnoj Osetiji i Abhaziji velike sile nisu poštovale međunarodno pravo koje predviđa suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica.

Pre odlaska u Brisel na vanredni samit lidera EU Basesku je izjavio da će Rumunija predložiti da Evropska unija predstavi Savetu bezbednosti UN celokupnu problematiku zamrznutih konflikata u zoni Crnog mora, među kojima je, prema njegovim rečima, i Kosovo.

Basesku je naveo da će Rumunija predstaviti jednu analizu o situaciji u regionu i o perspektivama razvoja te situacije, kao i jedan "paket rešenja", kako bi se "male zemlje iz regiona osećale u sigurnosti".

Dodao je da se predlozi Rumunije ne odnose samo na Gruziju i da taj dokument nije za javnost.

Basesku je naveo da će se Rumunija založiti za evropsku i translatlantsku solidarnost u rešavanju zamrznutih konflikata koje je moguće rešiti samo putem poštovanja suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica.

Rumunija traži da se EU angažuje u pregovorima oko zamrznutih konflikata u regionu, predlažući da se u toj zoni zamene mehanizmi za očuvanje mira jer su se dokazali kao neefikasni i podržavajući veću ulogu NATO u regionu Crnog mora, kazao je Basesku.

Precizirao je da Rumunija nije za sankcije protiv Rusije, već će tražiti da Evropska unija pregovara s Rusijom o rešenjima za region Crnog mora i da u SB UN zajedno dođu do tih rešenja koja poštuju međunarodno pravo.

Predsednik Trajan Basesku zajedno sa premijerom Kalinom Popeskuom Taričeanuom i ministrom spoljnih poslova Lazarom Komaneskuom učestvuje na vanrednom samitu lidera EU o gruzinskoj krizi.