Tribunal optužio Florans Artman

U optužnici se navodi da je Artmanova u svojoj knjizi "Mir i kazna", kao i u autorskom tekstu napisanom za Bosanski institut, otkrila detalje sa suđenja Slobodanu Miloševiću iako je reč o informacijama koje su bile poverljive. Bivšoj portparolki, kojoj se Tužilaštvo 2006. zahvalilo na saradnji, naloženo je da se ponovo pojavi u Hagu 15. septembra, kada će sesti na mesto za optužene da se izjasni o krivici.

Za pomenuti prekršaj sud može da odredi kaznu i do sedam godina zatvora ili novčani iznos do sto hiljada evra.

U sudu se navodi da je "slučaj Artman" pokrenut u februaru kada je Tribunal angažovao tzv. "prijatelja suda" da proveri navode da je bivša portparolka Karle del Ponte prekršila pravilo da u javnost ne izlazi sa detaljima sa rasprava koje su vođene iza zatvorenih vrata, kao i da ne govori o sadržaju dokumenata koje je sud označio kao poverljive.

Na osnovu rezulata te istrage, koja je završena u junu, sud je ocenio da "postoji sasvim dovoljno osnova za pokretanje postupka zbog nepoštovanja suda".

U optužnici se navodi da je Artmanova na nekoliko stranica svoje knjige "Mir i kazna", kao i u tekstu "Skrivanje vitalnih dokaza o genocidu" koji je objavljen u Bosni u januaru ove godine, otkrila detalje dveju odluka Žalbenog veća Haškog tribunala, donetih u slučaju Milošević, u septembru 2005. godine odnosno aprilu 2006. godine. Obe odluke nosile su oznaku poverljivo.

Podsetimo, Artmanova je u pomenutoj knjizi i više javnih nastupa govorila o nezadovoljstvu Tužilaštva odlukom Tribunala da uvaži zahtev Srbije da se delovi pojedinih dokumenta iz državnih arhiva razmatraju na zatvorenim sednicama, odnosno da ne budu dostupni javnosti.

Bivša portparolka zastupala je tezu da su upravo to bili ključni dokazi za utvrđivanje navodne odgovornosti Srbije za genocid u Bosni.

Komentarišući u knjizi "Mir i kazna" takav stav suda ona je čak napisala da su sudije Žalbenog veća, na čelu sa sadašnjim predsednikom suda Faustom Pokarom, bile saučesnici u manipulaciji koju je organizovala vlast u Beogradu kako bi se i Međunarodni sud pravde, pred kojim se vodio spor po bosanskoj tužbi za genocid, naterao da, u nedostatku dokaza, napravi iste greške kao i Haški tribunal.

Artmanova je dodala da Tužilaštvo nije moglo da o svemu govori javno jer su se sudije zaštitile stavljanjem oznaka poverljivo na svoje odluke.

U Haškom tribunalu smatraju da je Artmanova bila svesna da pravi prekršaj i da su njeni nastupi "nameran pokušaj da se ometa sprovođenje pravde".

Florans Artman je radila u Haškom tribunalu do 2006. godine kada je prestao njen angažman. Izvori iz Tužilaštva objašnjavali su da je odlazak usledio posle sukoba sa većim brojem zaposlenih, uključujući i samu Karlu del Ponte.

Po odlasku iz suda oglašavala se često u medijima, naročito žestoko posle odluke Međunarodnog suda pravde da odbaci navode da je Srbija izvršila genocid u celoj Bosni i Hercegovini.