DSS i SRS podržavaju odluku Rusije

Dok je Ministarstvo inostranih poslova poslalo obazrivo saopštenje, u kojem se navodi da se Srbija principijelno zalaže za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država i da sa zabrinutošću prati situaciju na Kavkazu, za opoziciju nema dileme - radikali i DSS nedvosmileno podržavaju odluku Rusije.

Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica navodi da je rusko priznanje "odgovarajuća reakcija" na pokušaje predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija da vojnim putem reši teritorijalne probleme. "Istupajući poslednji put u SB UN, pred proglašenje nezavisnosti Kosova, upozorio sam da prekrajanjem granica Srbije počinje nova epoha u međunarodnim odnosima, vezana za reviziju mnogih granica i rast nestabilnosti", rekao je Koštunica agenciji Itar-Tas.

On je kazao da su njegovi stavovi i upozorenja dobilu punu i principijelnu podršku Rusije.

"Potpuno je očigledno da najveći deo odgovornosti za kršenje međunarodnog pravnog poretka leži na SAD, koje su osigurale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", rekao je lider DSS-a.

Koštunica je naveo da su SAD, nalazeći se na drugoj strani sveta, svojom nasilnom politikom podržale težnje predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija da vojnim putem reši komplikovane i dugoročne probleme u odnosima sa Južnom Osetijom i Abhazijom.

"Ako se sve to uzme u obzir, reakcija Rusije bila je odgovarajuća", rekao je Koštunica.

Bivši srpski premijer je kazao da "Srbija na svom primeru zna šta je istinski razlog povećane krize i nestabilnsti, koji posle priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u sve većem stepenu prete miru".

"U tim novim okolnostima Srbija treba da ima u vidu dva važna momenta - neophodnost poštovanja normi međunarodnog prava i razvoja najbliskije saradnje sa Rusijom, koja sve vreme podržava Srbiju u zaštiti Kosova", rekao je Koštunica.

Vučić: Srbija da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija treba da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

"Mi možemo da priznamo Južnu Osetiju i Abhaziju, a kada Amerika i EU povuku priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, povući ćemo i mi. Onog trenutka kada to budu uradili i mi možemo da se drugačije ponašamo", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Generalni sekretar radikala je kazao da su zapadne sile priznavanjem nezavinosti Kosova i Metohije napravile "užasan presedan" i time uvele svet u veliku i tešku krizu.

"Oni su insistirali na tome da ne treba da se poštuje međunarodni poredak zasnovan na povelji UN i danas je najveće licemerje kada zapadne sile govore kako treba da se poštuje teritorijalni integritet Gruzije, a ne poštuju integritet Srbije", rekao je Vučić.

Varga: Odmeravanje snaga

Jučerašnja odluka Moskve predstavlja odmeravanje snaga, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, na svetskoj političkoj sceni, ocenio je dopisnik BBC-ja za jugoistočnu Evropu Boris Varga u emisiji Prelistavanje radija B92.

On smatra da će svakako bitnu ulogu odigrati i odnos Evropske unije i Rusije, imajući u vidu energetski problem i širenje NATO-a.

Iako je do priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije došlo gotovo neočekivano, Boris Varga smatra da se to sasvim sigurno moglo očekivati, a da je Rusija iskoristila momenat za takvu odluku oslonivši se u velikoj meri na presedan Kosova.

Ipak, kako kaže Varga, dalji razvoj situacije na Kosovu i u Gruziji imaće drugačiji tok. "Glavna razlika između Kosova i Južne Osetije i Abhazije je ta da će Kosovo i Srbija, ukoliko budu sledile svoje političke prioritete, postati deo jedne države, tj. naddržave, Evropske unije", kaže on.

"Dok, nakon proglašavanja Južne Osetije i Abhazije, Rusija, Gruzija, Južna Osetija i Abhazija, već je skoro izvesno da, barem u neko dogledno vreme, neće biti deo jedne države niti naddržave", kaže on.

Varga takođe smatra da je Srbija pažljivo odmeravala svoje odnos prema gruzijskom pitanju i da bi to moglo da znači približavanje Evropskoj uniji.

"U početku je Beograd mudro ćutao, onda je rekao ono da bi bio dosledan svojoj politici i sasvim je logično i dalo se za očekivati, takvu reakciju da li će menjati - ne, ali to možda znači više približavanje stavovima Evropske unije", kaže on.

Atmosfera hladnog rata, za koji mnogi smatraju da nikada nije završen, dodatno je podgrejana energetskim problemom sa kojim se suočavaju i Evropska unija i Srbija. Upravo ti ekonomski interesi će, kao i do sada, imati prevagu nad političkim, smatra Varga.

Dodik: Nova politička realnost

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Banjaluci da se ruskim priznanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije ulazi u novu političku realnost na međunarodnoj sceni, čemu je doprinela situacija sa Kosovom.

"Očigledno je da je pitanje Kosova i njegove nezavisnosti bio okidač i za mnoge druge slične situacije," rekao je Dodik novinarima, navodeći da postoji suštinska veza između Kosova i Abhazije i Južne Osetije.

On smatra da svet, koji funkcioniše na međunarodnom pravu, bitno ugroženom unilaterarnim priznanjem Kosova, sada ulazi u novu fazu odnosa.

"Mnoga mesta s neraščišćenim odnosima između centralnih i autonomnih vlasti posegnuće za sličnom praksom kao što je bilo i u Gruziji", rekao je Dodik.

Premijer RS je istakao da RS nema međunarodnopravni subjektivitet i ne može da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju i da će o tome odlučiti BiH.

"Mi ostajemo privrženi Dejtonskom mirovnom sporazumu i naša pozicija je nepromenljiva u tom pogledu. Kako će se BiH o tome odnositi, to je stvar BiH, ali ono što znamo jeste da smo svoju poziciju jasno postavili kada je reč o Kosovu", rekao je Dodik.