"Integritet Gruzije prevaziđen"

Rusija će "podržati i garantovati" sve odluke Južne Osetije i Abhazije o njihovom statusu, izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. Ruske agencije su javile da se sa liderima Južne Osetije i Abhazije, Sergejem Bagapšem i Edvardom Kokojtijem, Medvedev sastao u Kremlju.

Bagapš i Kokojti su, kako se navodi, potpisali plan u šest tačaka o prekidu neprijateljstava kojem je posredovala Francuska.

Prema rečima ruskog predsednika, "stav Rusije je nepromenjen".

"Podržaćemo sve odluke koje bude doneo narod Južne Osetije i Abhazije... ne samo da ih podržavamo, već ćemo im garantovati (te odluke) u regionu Kavkaza i širom sveta", rekao je Medvedev, prenela je agencija Interfaks.

Ruski predsednik je rekao liderima Južne Osetije i Abhazije da su oni "čuvali svoju zemlju", da je "istina bila na njihovoj strani", kao i da su "zbog toga i pobedili, uz pomoć kontingenta ruskih mirovnih snaga".

"Kao predsednik Ruske Federacije, računam na konstruktivan stav naših partnera. Ili oni samo umeju da isporučuju oružje Gruziji", rekao je Medvedev, kako navodi Frans pres, otvoreno aludirajući na SAD.

Južna Osetija i Abhazija zajedno do nezavisnosti

Južna Osetija i Abhazija, odlučne su u nameri da dobiju nezavisnost, saopštila su danas dvojica predsednika tih republika na zajedničkoj konferenciji za novinare u Moskvi.

"Težnja naroda Južne Osetije ka nezavisnosti nije promenjena. Težićemo ka nezavisnosti striktno poštujući odredbe međunarodnog prava", rekao je predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti.

"Kada je reč o našoj nezavisnosti nijedna sila nas neće zaustaviti. Cilj je postavljen i mi idemo ka tom cilju zajednički", rekao je predsednik Abhazije Sergej Bagapš.

Kokojti je, takođe, kazao da je neophodno revidirati zonu osetinsko-gruzijskog konflikta i naveo da gruzijskih mirotvoraca "koji su pucali u leđa svojim kolegama iz mirovnog bataljona, na teritoriji Južne Osetije neće biti".

"U Južnoj Osetiji i Abhaziji će biti samo ruski mirotvorci", rekao je on.

Lavrov: Bez razgovora o gruzijskom integritetu

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov smatra da je pitanje teritorijalnog integriteta Gruzije prevaziđeno. "Može da se zaboravi na bilo kakve razgovore o gruzijskom teritorijalnom integritetu zato što je, verujem, nemoguće ubediti Južnu Osetiju i Abhaziju da se slože da mogu da budu naterane da se vrate u gruzijsku državu", rekao je šef ruske diplomatije novinarima.

Lavrov je rekao i da Rusija pozdravlja raspoređivanje još zapadnih posmatrača u separatističkoj oblasti Južnoj Osetiji, gde je Moskva preuzela kontrolu posle petodnevnih sukoba sa Gruzijom.

"Sumnjam da bismo imali nešto protiv da se u Chinvali, u Južnu Osetiju, pored misije OEBS-a, pošalje još posmatrača", rekao je Lavrov, prenela je televizija "Vesti 24".

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je Lavrov sinoć, u telefonskom razgovoru sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, odbacio kao "insinuacije" tvrdnje da Rusija krši primirje u Gruziji.

Lavrov je odbacio "insinuacije da se Rusija ne pridržava principa sadržanih u sporazumu" između ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i francuskog predsednika Nikole Sarkozija, navodi se u saopštenju.

A za radio "Eho Moskve" Lavrov je izjavio da je teritorijalni integritet Gruzije ograničen zbog sukoba sa otcepljenim pokrajinama Južnom Osetijom i Abhazijom, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Do takve situacije je došlo kada je, i u jednom i u drugom slučaju, međunarodna zajednica shvatila postojanje sukoba i potrebe da se on razreši", rekao je Lavrov.

Lavrov je ponovio da Gruzija danas predstavlja "projekat" SAD, što, kako je rekao, objašnjava zašto se SAD toliko trude da utiču na javno mnenje, preneo je Itar-tas.

"Svi mi smo kao mala deca kada je reč o veštini korišćenja mas-medija", rekao je Lavrov.

Način na koji američki mediji pokrivaju situaciju u Gruziji Lavrov je opisao kao sliku na ekranu koju prati jednostavna rečenica: "Rusi napali Gruziju", dok nigde nema ni pomena o tome šta je bio glavni zadatak Rusije u Gruziji.

"Mi se ne mešamo u izbornu kampanju u SAD. Ko god da bude predsednik, mi ćemo s njim uspostaviti dijalog", dodao je Lavrov.

Kritike SAD

SAD i dalje kritikuju Rusiju jer je, kako smatraju, upotrebila prekomernu silu u Gruziji. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs izjavila je da će se Rusija suočiti s većom izolacijom ako prekrši primirje s Gruzijom.

"Ako Rusija zaista krši primirje, a moram reći da izveštaji o ruskom poštovanju primirja nisu ohrabrujući, to će samo doneti dublju izolaciju ka kojoj se kreće Rusija", rekla je Rajsova, dodajući da je Rusija preterala u reakciji u Gruziji.

Rajsova čvrsto veruje u posredovanje Francuske i uopšte Evropske unije. "Idem u Francusku jer mi snažno podržavamo posredovanje Evropske unije, kojoj predsedava Francuska, u ovom pitanju", rekla je ona.

"Verujem da je najbolje da Francuska igra ključnu ulogu u posredovanju, a mi ćemo je podržati u tome. Mi, takođe, razgovaramo sa Rusijom i vodimo pregovore na više nivoa", rekla je ona.

SAD ne žele da se posle vojne intervencije Moskve u Gruziji vraćaju u odnose Hladnog rata sa Rusijom, rekao je američki državni sekretar za odbranu Robert Gejts.

"To svakako nije naša zelja. Prilično smo uzdržani kada je to u pitanju", rekao je Gejts novinarima, odgovarajući na pitanje o budućim odnosima SAD i Rusije, pošto je Moskva poslala svoje trupe u Gruziju, a SAD poslala u tu zemlju vojne letelice sa humanitarnom pomoći za Gruzijce.

On je istovremeno upozorio da bi Rusija morala da snosi posledice zbog intervencije u Rusiji.

Francuska podnosi novi nacrt rezolucije o Gruziji

Delegacija francuske vlade planira da dostavi na razmatranje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija novi nacrt rezolucije o Gruziji, saopštio je predsedavajući Savetu, ambasador Belgije u UN Jan Grauls.

"Nacrt će biti zasnovan na takozvanom Sarkozijevom planu", najavio je Grauls.

Belgijski diplomata je rekao da je francuski predsednik Nikola Sarkozi predložio svoj plan ruskom i gruzijskom predsedniku i da su se obojica s njim složila, prenela je agencija Itar-tas.

Među glavnim tačkama tog plana su: zabrana upotrebe sile, uspostavljanje primirja, slobodan protok humanitarne pomoći, povratak gruzijskih jedinica na ranije pozicije i povlačenje ruske vojske na položaje koje je zauzimala pre početka vojne operacije.

"Poslednjih dana desile su se važne stvari - strane su se dogovorile da razreše sukob na miran način. To je veoma važan korak, koji pokazuje da je logika rata ustupila mesto logici diplomatije", dodao je Grauls.

Razgovori o miru

Bez obzira ne međusobne optužbe o kršenju dogovorenog primirja, ruska i gruzijska strana već razgovaraju o primeni mirovnog plana.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev u telefonskom razgovoru sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, izjavio je da - radi stabilnosti procesa normalizacije stanja u regionu - sada nisu najvažnije rezolucije UN ili deklaracije, već sporazum koji će na osnovu "šest principa" potpisati južnoosetijska i gruzijska strana. Inače, ministri inostranih poslova Rusije i Gruzije, Sergej Lavrov i Eka Tkešelašvili, razgovarali su o praktičnoj primeni mirovnog plana koji je postignut uz posredovanje francuskog predsednika.

Dvoje zvaničnika razmatralo je i rešenje humanitarnih problema koji su iskrsli nakon agresivnih akata Gruzije protiv Južne Osetije.

No, iako postoje kontakti određenih ruskih i gruzijskih zvaničnika, potpredsednik Ruske Federacije Sergej Ivanov rekao je za Bi-Bi-Si da Moskva odbija da razgovara sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem, ali je spremna da razgovara sa Evropskom unijom o postavljanju mirovnih snaga u separatističkim regionima Gruzije.

Ministri inostranih poslova 26 zemalja članica NATO-a sastaće se u utorak, 19. avgusta, na vanrednom zasedanju u Briselu posvećenom krizi između Rusije i Gruzije.

EU o situaciji u Gruziji

Lideri EU razgovarali su o situaciji u Gruziji (FoNet)

O nekoj vrsti pomoći Gruziji razgovarali su i ministri Evropske unije u Briselu, koji su postigli dogovor da učine sve što je u njihovoj moći da saniraju posledice sukoba u Gruziji, kao i da sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju pošalju posmatračku misiju na teren. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je da će Unija učiniti sve što može da se uradi na pripremi slanja posmatrača na teren prema rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

“Radimo na tome da uskoro pošaljemo posmatrače koji će raditi sa OEBS-om da bismo stvorili uslove u kojim će sporazum moći da stupi na snagu u praksi. Spremićemo se i za slanje misije na teren, čim Savet bezbednosti UN donese rezoluciju koja će to omogućiti“, kazao je Solana.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je da je prvi cilj da se obezbedi prestanak nasilja i prolivanje krvi, kao i da stigne humanitarna pomoć.

U zaključcima Saveta ministara Evropske unije osuđuje se nasilje u Gruziji i podseća da takve vojne akcije nisu rešenje. “Rat je izazvao brojne ljudske žrtve, izazvao patnju ljudi, značajnu materijalnu štetu, a broj raseljenih i izbeglica se povećava."

"Mirovno i trajno rešenje sukoba u Gruziji mora biti zasnovano na punom poštovanju principa nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, priznatih međunarodnim pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN", navodi se u zaključcima.