Holbruk negira navode Karadžića

U izjavi za CNN, bivši američki pregovarač je rekao da je u pregovorima predviđeno da se Karadžić povuče s funkcije predsednika Republike Srpske i predsednika Srpske demokratske stranke, što je i uradio. "Kada je nestao, on je poslao dezinformacije da sam s njim postigao dogovor da ga nećemo tražiti ako nestane. To je čista laž", rekao je Holbruk.

"On je jedan od najvećih masovnih ubica na svetu i to je izneo da bi sebe odbranio. To je izmišljena priča i u to niko neće poverovati", rekao je Holbruk.

U prvom pojavljivanju pred Haškim sudom, Karadžić je juče sugerisao da je 1996. godine imao sporazum s tadašnjim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom i vladom SAD da se povuče iz javnog života i "ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma", a da će zauzvrat SAD "ispuniti svoje obaveze". "Dobio sam ponudu od Holbruka, u ime SAD, da se povučem iz javnog života, a da će SAD ispuniti svoje obaveze. To je bilo u ime SAD, a ne Ričarda Holbruka. Moja obaveza je bila da se povučem i ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma", tvrdio je Karadžić.

Bivši predsednik RS, optužen za genocid i druge ratne zločina nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95. godine, kazao je i da je Stejt department pokušao da spreči podizanje optužnice protiv njega, ali da tadašnji glavni tužilac Ričard Goldston to nije prihvatio.

"Ako iko zaslužuje smrtnu kaznu, to su Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Jesam dao upravo takvu izjavu. Ako je Karadžić i u Hagu uplašen što ga tako dugo poznajem trebalo bi, možda, da to shvatim kao Kompliment", reagovao je Holbruk na reči Karadžića u Hagu da se boji za svoj život..

Kreator Dejtonskog sporazuma ne negira da je '96. godine sklopio sporazum o Karadžiću, ali ne sa njim lično ,već sa Slobodanom Miloševićem. Aranžman je, tvrdi, podrazumevao samo Karadžićev odlazak sa vlasti

“U junu 1996. u Beogradu sam sa Miloševićem i sa dva Karadžićeva saradnika, pregovarao o dogovoru koji bi doveo do toga da se on povuče sa mesta predsednika srpskog dela Bosne i Hercegovine i sa čela svoje političke stranke i da nestane iz političkog života. Nerado je potpisao taj dogovor, iako nije bio na pregovorima. Potom je smislio tu lažnu priču da bi se zaštitio“, tvrdi Holbruk.

I svetski mediji opširno se danas bave Karadžićevim navodima da je sa Holbrukom sklopio dogovor, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Podnesak Tribunalu

Karadžić je danas Tribunalu uputio podnesak, u kome iznosi, kako je naveo, nepravilnosti pri mkegovom transferu u Tribunal.

Podnesku na četiri strane, koji je podneo pošto mu juče sudija Alfons Ori nije dozvolio da ga pročita tokom prvog pojavljivanja u sudnici, Karadžić sugeriše i da su, pošto se povukao iz politike i javnog života, SAD i Holbruk organizovalie potragu za njim u nameri da ga likvidiraju.

Taj podnesak možete čitati na engleskom i srpskom jeziku u rubrici Dokumenti.

Bivši predsednik Republike Srpske nije želeo prilikom prvog pojavljivanja pred Haškim tribunalom da se izjasni o krivici po optužnici za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Karadžić je iskoristio pravo da izjašnjavanje odloži za 30 dana, u, kako je rekao, iščekivanju nove, izmenjene optužnice, a glavni tužilac Serž Bramerc potvrdio je da radi na izmenjenoj optužnici.

Sudija Alfons Ori je zatim novo izjašnjavanje o krivici zakazao za 29. avgust, a optuženi je najavio da će tražiti da se na suđenju, kao i u prvom pojavljivanju pred sudom, brani sam.

Malovićeva: Poštovana procedura

Gostujući u našim vestima u 16, ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da je procedura poštovana od trenutka kada je Radovan Karadžić predat istražnim organima pa sve do njegovog isporučivanja Hagu.

Ona ističe da je još u svom ekspozeu, premijer Mirko Cvetković izjavio da je Vlada spremna da ispunjava međunarodne obaveze i uhapsi preostale haške optuženike i dodaje da ukoliko Srbija poštuje međunarodno pravo, to možemo tražiti i od ostalih zemalja, naročito po pitanju Kosova.

“To je naša obaveza kao zemlje, ali ta obaveza nije isključivo zarad evropskih integracija što je jedan od osnovnih uslova, već zbog osnovnih načela krivičnog prava koja podrazumeva da krivični postupak treba da dovede do satisfakcije žrtava, onda do utvrđivanja materijalne istine i individualizacije odgovornosti. S druge strane to je način za poštovanje univerzalnih vrednosti, na taj način mi pokazujemo privrženost poštovanju međunarodnih obaveza i međunarodnog prava što znači da mi to možemo tražiti i od drugih zemalja naročito u ovoj situaciji kada se odlučuje o statusu Kosova“, rekla je Malovićeva.

Švarc-Šiling: Karadžić zna nepovoljne stvari

"Ne sumnjam u ono što je bivši američki ambasador Ričard Holbruk rekao komentarišući tvrdnje Radovana Karadžića, ali verujem da Karadžić zna neke stvari koje u svakom slučaju nisu baš povoljne za međunarodnu zajednicu“, izjavio je za Dojče vele bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Švarc-Šiling.

Švarc-Šiling je rekao da očekuje da na predstojećem suđenju u Haškom tribunalu na videlo izađu informacije i dokumenta o događajima između 1992. i 1996. godine, u kojima je Karadžić učestvovao.

Nemački političar nije želeo da se dublje upušta u pretpostavke kakve će dokaze Karadžić tokom suđenja izneti, ali je rekao da "pretpostavlja da on (Karadžić), pošto je lično bio umešan u događaje, ima da kaže neke nove stvari koje do sada nisu bile poznate".

"Ne mogu da se otmem utisku da je prekid vazdušnih napada NATO-a na položaje vojske Republike Srpske, da je sve to bilo u dogovoru sa njim. Ima vrlo čudnih stvari vezanih za Srebrenicu, ali i za druge događaje", rekao je Švarc-Šiling.

Bilt: Nije bilo nagodbe

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt odbacio je tvrdnju Karadžića da je postojao dogovor da mu neće biti suđeno.

"Nikada nije postojao takav dogovor", rekao je švedskom radiju Bilt koji je 1990-tih bio međunarodni izaslanik na Balkanu.

"Nije bilo namere da se skinu optužbe (protiv Karadžića)", dodao je Bilt, i naznačio da su on i bivši pomoćnik američkog državnog sekretara, Holbruk, koji je isposlovao Dejtonski sporazum, bili "aktivni" u naporima da Karadžić bude uhapšen.

Ambasador Holbruk je još sinoć oštro demantovao takav dogovor.

Bilt je još rekao da je izbegavao u vreme kada je bio izaslanik za Balkan da se dogovara sa Karadžićem jer je bio "nepouzdana osoba".

Od juna 1995. bio je specijalni izaslanik Evropske unije za bivšu Jugoslaviju, kopredsedavajući Dejtonske mirovne konferencije u novembru 1995, visoki predstavnik za BiH od 1995. do 1997, a od 1999. do 2001. specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Balkan.

Montgomeri: Mogu samo da se nasmejem

Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri rekao je za Blic da je jedan od najviših prioriteta njegove vlade, dok je on bio ambasador, u periodu od 1998. godine do 2004. godine, bilo prebacivanje optuženih za ratne zločine u Hag, pre svega Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

"Stoga, nema nikakve šanse da ne bismo u tom periodu učinili sve što je u našoj moći da se obojica nađu u Hagu", rekao je Montgomeri. Što se tiče istrošenog starog klišea o sporazumu sa Ričardom Holbrukom, dodao je on, mogu samo da se nasmejem.

"Da bi neko poverovao u to da bi jedan od najmudrijih političara našeg doba, dok je bio u Bosni ili za vreme Miloševića i svestan da se svaka reč koju izgovori i da će svaki sporazum koji potpiše biti obelodanjen, ikada pristao na bilo kakvu amnestiju za jednog od najozloglašenijih optuženika iz bosanskog rata, Karadžića, čovek mora da bude ili strašno naivan ili da veruje u teorije zavere", rekao je Montgomeri.