Istraga o lažnim dokumentima

Policija proverava ko je omogućio Karadžiću da preduzme lažni identitet, a proverava i da li je Karadžić, kao prethodno Stojan Župljanin, preuzeo identitet osobe koja je već postojala. Radovan Karadžić biće izručen Tribunalu tokom vikenda ili početkom iduće sedmice, kaže portparol Tužilaštva Bruno Vekarić.

Kako B92 saznaje, lična karta Radovanu Karadžiću na ime Dragana Dabića izdata je u Rumi. Prema poslednjim saznanjima B92, izvesni Dragan Dabić, čiji identitet je koristio Karadžić, umro je 1993. godine u Sarajevu. Lažna imena na potpuno regularnim dokumentima koristili su i ostali Haški begunci.

Podsetimo, uhapšeni optuženik Stojan Župljanin imao je dokumenta na ime Branislava Vukadina, takođe čoveka koji je živeo u Bosni i Hercegovini, a koji je preminuo pre više od deset godina.

Policijska istraga trebalo bi, između ostalog, da odgovori na pitanje da li su dokumenta sa kojima je uhapšen Karadžić lažna, odnosno falsifikovana ili ne.

Da bi neko dobio ličnu kartu kao osnovni identifikacioni dokument, potrebno je da priloži uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih i staru ličnu kartu ili drugi dokument koji se nadležnima dostavlja samo na uvid radi potvrde identiteta.

Pre nego što se lična karta podigne, ostavlja se otisak jednog prsta desne ruke, po pravilu - kažiprsta.

Da bi neko u Srbiji regulisao prebivalište, mesto na kome je nameran da stalno boravi, potrebno je da ima dokaz o pravnoj osnovi korišćenja stana - ugovor o korišćenju stana, vlasnički list ili rešenje o kućnom broju.

Adresa prebivališta ili boravišta, kada je reč o privremenoj promeni mesta boravka, unosi se u ličnu kartu.

Radovan Karadžić nije imao državljanstvo Srbije. Postavlja se pitanje da li mu je i ko pomogao da stvori lažni identitet, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Optužnica Karadžića tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima - nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Karadžić u Hagu tokom vikenda?

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić je, gostujući u emisiji Uvećanje B92, kazao da ne može da precizira tačan datum izručenja nekadašnjeg predsednika Republike Srpske.

On kaže da to zavisi od rokova koji će biti iskorišćeni prilikom odlučivanja o žalbi na rešenje o ispunjenju pretpostavki za izručenje Karadžića Tribunalu, koju je najavio njegov advokat Svetozar Vujačić.

"Teško je licitirati baš dan kad će Karadžić biti isporučen. Rešenje o utvrđivanju identiteta je doneto. Sada odbrana ima tri dana na žalbu, koju je advokat Karadžića već najavio", kaže on.

"Nakon toga, krivično vanraspravno veće ima tri dana da donese odluku na osnovu te žalbe, sve se završava potpisom Ministarstva unutrašnjih poslova. Realno je očekivati da to bude ponedeljak ili utorak, a može biti i ranije - sve zavisi kada će zasedati Veće", rekao je Vekarić.

Vujačić: Neće moći pre ponedeljka

Advokat Radovana Karadžića Svetozar Vujačić je novinarima ispred Specijalnog suda, gde je posetio Karadžića, rekao da će žalbu poslati u 19.55 sati iz pošte van Beograda i ocenio da on neće moći da bude isporučen Tribunalu pre ponedeljka.

Vujačić je najavio da će se bivši predsednik Republike Srpske pred sudom u Hagu braniti sam.

"Karadžić će u Srbiji imati pravni, odnosno stručni tim, koji će mu pomagati u odbrani, ali će se pred Haškim sudom braniti sam, kako to na maestralan način radi i Vojislav Šešelj", kazao je Vujačić novinarima ispred Specijalnog suda.

On nije isključio mogućnost da će Karadžić sudu u Hagu biti isporučen za vikend, kako je to najavio Vekarić, i naglasio da će žalbu na rešenje istražnog sudije o ispunjenju uslova za Karadžićevo izručenje Hagu podneti u petak 25. jula.

Vujačić je objasnio da to čini kako bi se odložilo izručenje, da bi na taj način pomogao porodici Karadžića da u pritvorskoj jedinici u Beogradu poseti nekadašnjeg predsednika Republike Srpske.

On je podsetio da je istražni sudija dao dozvolu da porodica poseti Karadžića, ali da visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Miroslav Lajčak to koči.

Luka Karadžić i Čavoški kod Karadžića

Brat Radovana Karadžića, Luka, posetio je brata i izjavio je Tanjugu da je njegov brat zadovoljan tretmanom koji ima u pritvorskoj jedinici Specijanog suda u Beogradu u kojoj je od ponedeljka uveče.

Luka Karadžiæ poseæuje brata u pritvoru Specijalnog suda (Fonet)

"Moj brat, advokat i ja nemamo ama baš nikakvih zamerki na ponašanje zaposlenih koji su veoma korektni", rekao je Luka Karadžić dodajući da očekuje da će i danas posetiti uhapšenog brata.

Inače, Radovan Karadžić jutros je povratio svoj stari izgled. Obrijao je bradu i skratio kosu i više nema sumnje da li je to jedan od najtraženijih begunaca na svetu, ili bioenergetičar Dragan Dabić.

Njegov advokat Svetozar Vujačić, koji ga je jutros posetio u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda, kaže da Radovan Karadžić izgleda kao nov. "Izgleda kao i pre 14 godina. Obrijan je, ošišan i zaprepašćujuće - nije uopšte stariji. Samo je malo mršaviji. Pun je snage, energije, u fizičkom i psihičkom zdravlju. Optimista je. Siguran je da će pravda i istina pobediti“, kaže Vujačić.

On tvrdi da je bivši lider bosanskih Srba spreman za suđenje u Hagu, da će se braniti sam jer je, kako navodi, oduševljen odbranom Vojislava Šešelja.

Luka Karadžić kaže da njegov brat ima posebnu strategiju odbrane za suđenje, ali nije želeo da iznese detalje.

On očekuje da će predmet biti prebačen nacionalnim sudovima jer se nada da će sud u Hagu završiti rad do 2010. godine.

"Stvarno se oseća dobro. Dobro je raspoložen, pun je energije. Pun je optimizma. Tu je gde je“, kazao je Luka Karadžić. I brat Radovana Karadžića i njegov advokat i dalje tvrde da je on uhapšen u petak, a ne u ponedeljak. Svetozar Vujačić navodi da se to dogodilo u gradskom autobusu na liniji 73 kojim je Karadžić putovao do Batajnice, da bi potom otišao na odmor na Frušku Goru.

S obzirom na to da predstavnici vlasti kategorično tvrde da je Radovan Karadžić uhapšen u ponedeljak veče, a ne u petak, advokat Vujačić sumnja da je njegov klijent bio kidnapovan.

"Ja tvrdim, a to tvrdi i Radovan Karadžić, nema razloga da laže da je uhapšen 18. jula. Mi ne znamo, a ne zna ni istražni sudija, gde je bio tri dana i ko ga je uhapsio. Ne znam zašto je to tajna. Ništa nisu radili, ni DNK, nisu ga ni slikavali jer je on identitet priznao odmah. Šta mislite, što ja ne tvrdim da je istina, moglo je da se desi da su njega kidnapovali da bi dobili nagradu pet miliona“, kaže Vujačić.

Pored Luke Karadžića i advokata, nekada jednog od najtraženijih ljudi na svetu danas je posetio i profesor Kosta Čavoški koji će se uključiti u pravni tim koji će savetovati Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom. I Čavoški je, posle posete, ustvrdio novinarima da je Karadžić uhapšen u petak, 18. jula, i da je bez znanja porodice i advokata bio pritvoren do ponedeljka 21. jula.

On je naveo da je pri hapšenju Karadžića prekršen Krivični zakon Srbije, u kome piše da on ima pravo na advokata. On je kazao da je s Karadžićem razgovarao o njegovoj odbrani od optužnice Haškog tribunala, ali nije hteo da iznosi detalje.

"Uspostaviti kontrolu nad tajnim službama"

U istoj emisiji, novinar NIN-a Dragan Bujošević je ocenio da je akcija hapšenja haškog begunca Radovana Karadžića trajala veoma dugo i verovatno je započeta za vreme vlade Vojislava Koštunice.

Bujošević smatra da je Karadžića uhapsio deo snaga bezbednosti koji ga je pre toga skrivao, kao što je to bio slučaj sa prethodnim haškim optuženicima.

"Da li će sada vlada u znak zahvalnosti tim ljudima i službi bezbednosti koji su pomogli u hapšenju Radovana Karadžića da ih amnestira za to što su ga skrivali toliko vremena", zapitao se on.

"To je sada ključna stvar da li će službe bezbednosti ostati onakve kakve jesu; očigledno da je ovo trenutak kada politčki vrh države može da uspostavi politčku kontrolu nad službama bezbednosti", rekao je Bujošević.

Nagrada, za sada, nikome

Sa SAD niko nije kontaktirao sa informacijama o Radovanu Karadžiću koje bi ga kandidovale za nagradu raspisanu za hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba, rekla je ataše za štampu ambasade SAD u Beogradu Rajan Haris.

SAD su raspisale nagradu za hapšenje terorista i osoba optuženih za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi. Za informacije koje bi dovele do hapšenja Karadžića, Ratka Mladića ili Gorana Hadžića SAD su ponudile nagradu do pet miliona dolara.

"U slučaju Radovana Karadžića, nemamo saznanja o nekom pojedincu koji bi mogao da dobije takvu nagradu", rekla je Harisova i navela da sa ambasadom SAD niko ko bi mogao da dobije nagradu, nije kontaktirao sa informacijama o Karadižiću.

Ona je rekla da vlada Srbije ili neka vladina služba ne mogu da traže nagradu jer su "nagrade za pravdu namenjene nagrađivanju privatnih građana koji su dali informacije koje bi dovele do hapšenja traženih terorista, lica uključenih u finansiranje terorizma i ratne kriminalce".

Pojedinci sa informacijama o traženim osobama trebalo bi da kontaktiraju sa zvaničnicima američke vlade u zemlji ili inostranstvu i pošto se provere informacije, one se prosleđuju odgovarajućim službama.

Od kada je program ustanovljen 1984. godine, vlada SAD je platila više od 77 miliona dolara za informacije koje su dovele do hapšenja više od 50 ljudi.