Kauen: Zašto je odbačen "Lisabon"

Irski premijer takođe kaže da su se tokom kampanje pred referendum pojavila i nova strahovanja: da će Evropsku sud pravde biti postavljen iznad irskih sudova, što bi tu zemlju primoralo da, recimo, odobri abortus, kao i da će Povelja o osnovnim pravima nadjačati irsko zakonodavstvo, dodao je irski premijer, ocenivši da je ovakva zabrinutost neosnovana.

Kauen je rekao da su uticaj na ishod referendum verovatno imala i strahovanja da bi Lisabonskim sporazumom bila dovedena u rizik niska privredna poreska stopa i da bi irska vojska u zajedničkoj evropskoj armiji izgubila svoju neutralnost.

On je izjavio u parlamentu da je "očigledno ograničavanje prisustva i uticaja Irske" u institucijama Evropske unije dovelo do toga da građani te zemlje na prošlonedeljnom referendumu odbace Lisabonski sporazum.

Prema Kauvenovom mišljenju, glašači na referendumu uzeli su u obzir i nezadovoljstvo poljoprivrednika jer njihovi interesi nisu bili dovoljno zastupljeni u pregovorima između EU i Svetske trgovinske organizacije, kao i uznemirenost zbog pogoršanja globalne ekonomske situacije.

Opširan tekst sporazuma i mnoštvo amandmana, zbunili su glasače, smatra irski premijer.

"Iako poštujem rezultat referenduma... ne delim neke od interpretacija, koje su se mogle čuti poslednjih dana, niti prihvatam da postoji bilo kakav jasan ili objektivan skup zaključaka koji se odmah mogu doneti," rekao je Kauen.

On je posebno upozorio na antievropske ekstremiste, koji sada pokušavaju da obeleže Irsku kao svog "novog prijatelja".

Kauen je naglasio i da je Irska tokom 35 godina mnogo napredovala u Evropi i da se budućnost zemlje nalazi u njoj, prenela je agencija DPA.

"Ne verujem da je glasanje prošlog četvrtka bilo odbacivanje Evrope ili potrebe da se nastavi s poboljšanjem njenog funkcionisanja. Po mom mišljenju, budućnost Irske povezana je se s budućnošću Evrope," dodao je irski premijer.

Kauen je u govoru u donjem domu parlamenta, gde se, uoči samita EU koji se u Briselu održava sutra i u petak, vodi debata o rezultatu prošlonedeljnog referenduma, ponovio da on predstavlja volju naroda koju je prihvatila i vlada.

"Na vladi je sada da, u zemlji i inostranstvu, razreši političku situaciju koja se razvila (posle referenduma)," dodao je Kauen.
Irska je jedina članica Evropske unije koja je, prema svom ustavu, održala referendum o prihvatanju Lisabonskog sporazuma.

Taj dokument, koji je zamena za neuspeli ustav EU, prema prvobitnom planu, trebalo je da stupi na snagu 1. januara 2009. Od ukupno 27 država članica EU, do sada je 18 nacionalnih parlamenata ratifikovalo tekst sporazuma, a osam to tek treba da urade, među njima i parlamenti Velike Britanije, Holandije i Italije.

Ustav Evrope, čija je blaža verzija Lisabonski ugovor, odbacili su 2005. na referendumima birači u Francuskoj i Holandiji.