Ministarstvo na zasedanju UN o sidi

Milosavljević je u izjavi Tanjugu tim povodom rekao da je u oblasti suprotstavljanja i borbe protiv HIV infekcije Srbija 2002. formirala Nacionalnu komisiju i definisala strateški nacionalni plan za period od 2005. do 2010. godine.

"Kada analiziramo dostignuća u odnosu na planove, moram da kažem da je veliki uspeh postignut do 2007, i već dostiže cilj koji je bio planiran za 2015, kao i da je opao mortalitet od te bolesti, što ne znači da smo ostvarili sve planove i da nema razloga za još bolji rad", dodao je on.

Milosavljević će na zasedanju predstaviti rezultate ostvarene u Srbiji poslednjih godina u borbi protiv te još neizlečive bolesti.

On će na Generalnoj skupštini UN govoriti o sprovođenju Nacionalne strategije i radu Nacionalne kancelarije za borbu protiv HIV-a.

U Srbiji je uspostavljen jedinstven sistem za praćenje i ocenu nacionalnog odgovora na HIV/sidu, kao i centri za lečenje te teške bolesti stečenog gubitka imuniteta.

Ministar će u Njujorku govoriti i o budućim projektima za lečenje side, u koje će biti uloženo 9,5 miliona evra, a koje je Srbija dobila iz Globalnog fonda za HIV, tuberkulozu i malariju.

Otkako je pre četvrt veka prvi put registrovana, od side je u svetu umrlo 28 miliona ljudi.

U Srbiji je prvi slučaj HIV-a otkriven 1987. godine kod narkomana koji je inficiran dve godine ranije, a dosad je ukupno inficirano 2.088 osoba.
Od toga je 1.339 ili 64 odsto obolelo od side, a 918 je preminulo.

UN: Sida "razjeda" afričke zemlje

Epidemija side "razjeda" afričke zemlje na različite načine - od ugrožavanja vladinih institucija, do smanjenja poljoprivredne proizvodnje, navedeno je u izveštaju Afričkog razvojnog foruma, uz upozorenje da se narednih godina mogu očekivati dalji izazovi.

U izveštaju, objavljenom na konferenciji o HIV-u i sidi u sedištu UN u Njujorku, dat je sumoran prikaz situacije u Africi, južno od Sahare, koja je od svih regiona sveta najteže pogođena sidom.

"Naš opšti zaključak je da ta epidemija predstavlja veliku pretnju vladama afričkih zemalja. U mnogim delovima tog kontinenta uticaj side se već ozbiljno odražava na sve oblike socijalnih, ekonomskih i političkih aktivnosti i u narednim godinama će uticati na oblike vladavine u tim zemljama", ukazano je na forumu.

Sida je usmrtila više od 14 miliona Afrikanaca od 2000. godine, kada je taj kontinent oformio Afrički razvojni forum sa ciljem povećanja svesti o uticaju HIV-a i side.

Procenjuje se da je od 2000. virusom side zaraženo 17 miliona Afrikanaca, a da je broj siročadi čiji su roditelji umrli od side povećan s 8,5 miliona 2000, na 14 miliona 2006. godine.

Prema proceni UN, u svetu je prošle godine s HIV-om živelo 32,2 miliona ljudi, prenela je agencija DPA.

Na forumu je ukazano da je smrtnost od side u Africi dovela do smanjenja broja obrazovanih ljudi i sprečila školovanje mlađih generacija.

U Africi su najteže pogođeni Bocvana, Zimbabve, Južnoafrička Republika, Zambija, Lesoto, Tanzanija, Centralnoafrička Republika, Malavi, Kenija i Uganda.

Kraći očekivani životni vek zbog side, čak niži od 40 godina, beleži se u Bocvani, Centralnoafričkoj Republici, Lesotu, Svazilendu, Zambiji i Zimbabveu.

Bruto domaći proizvod u afričkim zemljama najteže pogođenim sidom mogao bi do 2020. opasti 18 odsto, a ta bolest bi do tada mogla usmrtiti 13 do 26 odsto radne snage u poljoprivredi tih zemalja, upozoreno je na forumu.

UN je saopštila da je zahvaljujući njenim naporima za obezbeđivanje lečenja obolelih od side, broj lečenih lane dostigao jedan milion, ali se iste godine pojavilo 2,5 miliona novozaraženih.

"Neophodni su snažna, održiva politička rešenost i predvodništvo" za borbu protiv te epidemije koja je usmrtila više od 25 miliona ljudi otkad je sida po prvi put izolovana srednim 80-ih godina prošlog veka, navedeno je u izveštaju i dodato da se "pravo liderstvo ogleda na delima, a ne na rečima".

Cilj konferencije o HIV-u i sidi je davanje novog podsticaja aktivnostima kako bi širenje epidemije moglo biti zaustavljeno do 2015. godine. Taj korak je deo takozvanih Milenijumskih razvojnih ciljeva koje je 2000. usvojila Generalna skupština UN.

Ostali milenijumski ciljevi koje treba ostvariti do 2015. su iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, postizanje opšteg osnovnog obrazovanja, smanjenje stope smrtnosti dece i unapređenje zdravstvene zaštite majki.