Sve ređe na bolovanje

Prošle godine zaposleni su na bolovanjima koja su duža od jednog meseca proveli četiri miliona dana, a troškovi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje smanjeni su za trećinu.

I dok prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje broj bolovanja dužih od 30 dana u padu, u Auto kući Zastava kažu da se broj dana koji njihovi zaposleni provedu na bolovanju, u odnosu na prošlu godinu, nije smanjio.

Auto kuća Zastava ima oko 150 zaposlenih. U svakom trenutku oko 25 odsto njih je na bolovanju.

"Samo je lični dohodak u pitanju. Obračun ličnog dohotka za bolovanja do 30 dana vrši se u firmi tako što se napravi prosek za poslednja tri mesec i od tog proseka je 65 odsto, dok za više od mesec dana isplaćuje se osnovna plata, plus minimum rada", kaže tehnički direktor Auto kuće Zastava Petar Marjan.

On dodaje da se više isplati ići do mesec dana na bolovanje.

"Pa prekinuti bolovanje, pa opet do mesec dana i tako dalje", kaže on.

Na troškove bolovanja dužih od 30 dana otišlo je četiri odsto ukupnih rashoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, što je i do dva puta manje nego prethodnih godina.

Jedan od razloga je i uvođenje komisije koja odobrava ova bolovanja, ali i privatizacija.

"Dva su razloga. Prvi je bolja kontrola jer pre nekoliko godina kada smo počeli kontrolu, videli smo da ima mnogo neopravdanih bolovanja i da mimo svih protokola imamo osiguranike koji su na bolovanju i po 12 godina", kaže direktorka RZZO Svetlana Vukajlović.

Ona dodaje da je bolja kontrola bila neophodna, "ujednačavanje rada lekarskih komisija kako bi svi osiguranici bili ravnopravni u korišćenju svog prava".

"Čak imamo sada obrnutu situaciju, gde moramo da insistitiramo u porodici i da molimo da neko zbog srčanih smetnji, naročito kad se radi o mlađoj populaciji, ode na bolovanje, da se odmori nedelju ili dve, kako bi se osposobili za posao", kaže Gordana Dragašević, načelnca Službe za zadravstvenu zaštitu zaposlenih DZ Stari Grad.

Ona smatra da je "trka za posao osnovni razlog zbog koga ljudi zapostavljaju svoje zdravlje".

Najčešći uzroci izostanka sa posla su akutne upale disajnih puteva koje su razlog za 59 odsto svih bolovanja. Slede bolesti kardiovaskularnog sistema i trudnoća, dok oko 7 odsto zaposlenih je na bolovanju zbog malignih bolesti.