Komisija UN zbog prehrambene krize

To su se dogovorili na današnjem sastanku u Bernu predstavnici Ujedinjenih nacija, Svetske banke (SB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Na sastanku su se generalni sekretar UN, predsednik SB Robert Zelik, predsednik Svetske trgovinske organizacije (STO) Paskal Lami i predstavnici još dvadesetak agencija svetske organizacije, uključujući Svetski program za hranu (WFP), dogovarali o izradi plana koji bi trebalo da ublaži uticaj naglog poskupljenja osnovnih prehrambenih proizoda i spreči da dođe do još veće nestašice hrane u svetu.

Ki Mun Ban je naglasio da je postigao dogovor sa drugim čelnim predstavnicima UN o neophodnosti prihvatanja nekoliko srednjoročnih i dugoročnih mera koje bi trebalo da pomognu u bici sa ogromnim rastom cena osnovnih životnih namirnica, kao što su pšenica i pirinač.

Prema mišljenju generalnog sekretara UN, kako su prenele svetske agencije, nove mere ne bi trebalo da obezbeđuju samo hitnu pomoć u slučaju krize, već moraju da važe i posle nje, na duži vremenski period.

Glavni prioritet, prema Ki Mun Banu, je da se obezbedi dodatnih 755 miliona dolara za finansiranje Svetskog programa za hranu, koji bi ove godine trebalo da obezbedi pomoć u hrani za 73 miliona ljudi.

Za taj iznos je povećan prvobitni budžet WFP u visini od 2,9 milijardi dolara, upravo zbog naglog poskupljenja prehrambenih proizvoda.

Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) planira da obezbedi farmerima u najsiromašnijim zemljama sveta seme za setvu u vrednosti od 1,7 milijardi dolara.

Svetska banka će, sa svoje strane, kako je istaknuto, stvoriti takve finansijske insrumente koji bi pomogli bržu i fleksibilniju finansijsku pomoć uglavnom siromašnim i nestabilnim zemljama.

Najavljeno je da će ta finansijska institucija iduće godine udvostručiti kredite za sektor poljoprivrede u Africi, na 800 miliona dolara.

"Uprskos tome što su cene pšenice u poslednjih nekoliko dana pale, cene pirinča i kukuruza će, najverovatnije, ostati visoke, a relativno i cene pšenice", izjavio je novinarima predsednik Svetske banke.

On je, zajedno sa generalnim sekretarom UN, pozvao zemlje da ne zabranjuju izvoz hrane, jer time samo pogoršavaju sadašnje probleme.

"Vršimo pritisak na zemlje da ne zabranjuju izvoz prehrambenih proizvoda, pošto takve mere samo pomažu stvaranju zaliha, vuku cene naviše i ugrožavaju najsiromašnije ljude na svetu koji nemaju šta da jedu", naglasio je Zelik.

Direktor Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami je ocenio da je sadašnja kriza još jedan važan razlog zbog kojeg bi što skorije trebalo da bude okončana "katarska runda" pregovora o liberalizaciji svetske trgovine, koja je počela u Dohi još 2001. godine.

To bi, između ostalog, pomoglo da se liberalizuje trgovina prehrambenim proizvodima, uz smanjenje carina i subvencija.

Generalni sekretar UN je ukazao da je sadašnju prehrambenu krizu prouzrokovalo nekoliko faktora, među kojima su i klimatske promene, promena u ishrani ljudi u zemljama u razvoju i korišćenje žitarica za proizvodnju biogoriva.

Predsednik programa UN za životnu sredinu Ahim Štajner je ocenio da za stalni rast cena hrane nije kriv nedostatak prehrambenih proizvoda već, pre svega, špekulacije.

Prema Štajneru, u svetu ima dosta hrane za sve i nema razloga da se njene cene povećaju tako naglo.

On se založio za dugoročno i sveobuhvatno rešenje, čiji bi sastavni deo bilo i nastojanje da se zaustavi prekomerna potrošnja vode i đubriva, koji poskupljuju proizvodnju hrane.

Ukazavši na špekulante kao glavne krivce za drastično poskupljenje hrane, Štajnera i drugi učesnici u diskusiji su pozvali vlade da odole panici zbog naglog rasta cena prehrambenih proizvoda i da pokušaju da povećaju agrarnu proizvodnju u svojim zemljama.