Dan sećanja na žrtve genocida

Srpska istoriografija još nema precizne podatke o broju Jevreja, Srba, Roma i pripadnika drugih naroda koji su ubijeni u nemačkim logorima u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, kao što se ne zna ni približan broj srpskih žrtava tokom ratova u XX veku.

Staro sajmište bilo je jedan od četiri koncentraciona logora na teritoriji Beograda, sa najvišim stepenom likvidacija, u kojem je tokom Drugog svetskog rata, ubijeno oko 40.000 ljudi, mahom Srba i Jevreja.

Na tom mestu danas su se okupili potomci nastradalih ljudi. Među njima je i Brigita Knežević.

“Osećanje je strašno jer ovde na Sajmištu, ja sam sa Kozare, doterana je sva moja muška čeljad i ovde pobijena. Prema tome, ovo je kao da odlazite na grob svojim roditeljima. Tužno je da se niko ne seti, sad su izbori i sve, niko se ne seti da dođe i kaže ovde neku reč. Moje dete zna, ali naša mladež ne zna ni zašta je ovaj spomenik ovde”, kaže ona.

Prema rečima predsednika Svetskog srpskog kongresa Zorana Jovičića, nedolazak predstavnika državnog vrha na današnju komemoraciju je "nešto neoprostivo".

Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se 22. aprila u znak sećanja na taj dan 1945. godine, kada je poslednja grupa preživelih logoraša ustaškog koncentracionog logora Jasenovac krenula u proboj, u kome je većina poginula.

Branka Prpa: Nema kulture sećanja

Srbija je jedna od retkih država koja nema zvanične podatke o broju svojih žrtava u Drugom svetskom ratu, ali i u ostalim sukobima u kojima je učestvovala tokom XX veka.

Istoričarka Branka Prpa objašnjava da te podatke mora da utvrdi posebna državna komisija, a ne istoričari.

“Evo vam pitanje Jasenovca, tu imate 500.000 hiljada gore-dole, što, zaista, kad su u pitaju ljudski životi, a ne krompiri, čoveka zabezekne s pozicija vrednosnih sistema.

Postoji i podatak da je u Jajincima sahranjeno između 60.000 i 80.000 ljudi. Nije to nikakva komunistička ujdurma, gde sad mi dolazimo i polažemo vence – pa, tu je, pobogu, streljano, likvidirano između 60.000 i 80.000 ljudi iz svih delova Srbije, to je jedna masovna grobnica, to je jedan grad mrtvih. Kakav je naš odnos prema tome? Mi smo prema toj cifri indiferentni”, navodi ona.

Prpa smatra da srpski narod mora da razvije kulturu sećanja na svoje mrtve.

“Ja jako radim na tome da mi rekonstruišemo toponime sećanja, da postoje mesta u ovom gradu koja su toponimi sećanja i moraju biti toponimi sećanja za sve buduće generacije jer je to važno za istoriju ovog grada, to je vrlo važno za identitet ovog grada, i to su naši sugrađani. Sve su to važni elementi u kulturi jednog naroda, a to je da uspostavi kontinuitet sa svojim mrtvima, a kontinuitet sa svojim mrtvima je moguć samo ako svoje mrtve poštuješ”, kaže Branka Prpa.

Srbija je na početku XX veka imala najmlađe stanovništvo u Evropi, dok je danas ono među najstarijim na svetu.

Velike žrtve u oba svetska rata, ali i u nedavnim jugoslovenskim, još čekaju da budu prebrojane.