Dan planete Zemlje

Dan planete Zemlje Ujedinjene nacije proglasile su za dan posvećen borbi protiv ugrožavanja životne sredine. Reč je o najvećem opšteprihvaćenom prazniku "ekološke porodice Zemlje" kada se organizuju akcije za kreativnu promenu ekološke svesti na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, u kojima prosečno svake godine učestvuje najmanje pola milijarde ljudi.

Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin izjavio je danas da Srbija kao članica "Kjoto familije" neće postati groblje starih tehnologija razvijenih zemalja. Na manifestasciji "Živimo zajedno" na Trgu Republike, on je rekao da je zahvaljujući ratifikaciji Kjoto protokola Srbiji dostupan mehanizam čistog razvoja, što znači da razvijene zemlje koje ulažu u čiste tehnologije u Srbiji "dobijaju otpis dela emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte".

"S druge stane, mi dobijamo čiste tehnologije i nova radna mesta. Nećemo biti groblje starih tehnologija razvijenih zemalja", rekao je Dragin, koji je prisustvovao manifestaciji "Živimo zajedno", organizovanoj povodom obeležavanja Dana planete Zemlje, 22. aprila.

Dragin je građanima poručio da bi trebalo da čuvaju plavu planetu jer drugu neće dobiti.

"Mi imamo jednu jedinu planetu, drugu nemamo i u nekoj doglednoj budućnosti nećemo je dobiti, iz tog razloga moramo da je pazimo, da je čuvamo i da je ostavimo u boljem stanju za našu decu i sledeće generacije, od onog stanja u kakvom smo je dobili od naših roditelja", rekao je Dragin.

"Više nema ostataka uranijuma"

Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin izjavio je danas da sa odgovornošću može da tvrdi da u Srbiji više nema ostataka osiromašenog uranijuma, kao posledice bombardovanja 1999. godine.

"Obavili smo čišćenje Srbije od ostataka projektila koji u sebi sadrže osiromašeni uranijum i mogu odgovorno da tvrdim da više nema takvih ostataka koji predstavljaju opasnost po građane", kazao je Dragin novinarima nakon manifestacije povodom Dana planete Zemlje na zemunskom keju.

On je, govoreći o najvećim ekološkim problemima Srbije, naveo da postoje "crne ekološke tačke", kao što su, pre svega, industrijska zona Pančeva, Bor i područja u blizini termoelektrana.

Dragin je podsetio i da je upravo na inicijativu Ministarstva za zaštitu životne sredine oboren prvi tender za prodaju borskog rudnika zbog toga što ulaganja u ekološka rešenja nisu bila dovoljna.

"Mi i dalje tražimo ulaganja u ekologiju od 180 miliona dolara za svakoga ko kupi Bor", kazao je ministar za zaštitu životne sredine.

On je naveo da je za Srbiju veoma važno da u što skorijem roku usvoji zakon o ambalažnom otpadu.

"Implementacijom tog zakona otvara se polje od 50.000 novih radnih mesta. Sa druge strane, naša industrija dobijala bi sirovine koje su daleko jeftinije nego kad ih pravite od početka", naveo je Dragin.

Hrustanovićeva: Najveći problem otpadne vode

Pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović rekla je da je najveći ekološki problem Beograda prečišćavanje otpadnih voda.

"To je veliki problem koji zahteva i velika ulaganja. Potrebna su otprilike onolika sredstva koliki je i godišnji budžet Beograda", navela je Hrustanovićeva.

Ona je navela i da je grad u poslednjih osam godina vodio izuzetno odgovornu politiku kada je reč o zaštiti životne sredine, a kao primer za to navela je ulaganja u Ratno ostrvo.

"Od kako je Ratno ostrvo pod ingerencijom grada, mnogo je uloženo u tu lokaciju. Ta ulaganja nisu namenjena provodu turista, već za cilj imaju očuvanje flore i faune i omogućavanje istraživačkih aktivnosti svima koji se bave prirodom ili su zaljubljenici u nju", kazala je Hrustanovićeva.

Ona je rekla da su za naučnike i istraživače prirode na Ratnom ostrvu postavljeni vizitorski centar i osmatračnica.

Manifestacija na zemunskom keju, pod sloganom "Pitaj sve što te zanima o našoj planeti. Kakva je bila, kakva je sada i kakva će biti" okupila je sve relevantne institucije u Srbiji koje se bave zaštitom životne sredine.

Institucije poput Ministarstva za zaštitu životne sredine, Republičke agencije za reciklažu, Prirodnjačkog muzeja, različitih instituta i zavoda na svojevrsnom ekološkom sajmu izložile su štandove na kojima su građani mogli da dobiju promotivni materijal i saznaju sve o očuvanju prirode i prirodnim resursima Srbije.

Zakoni dobri, ali se ne primenjuju

U Srbiji su evidentirana 242 najveća potencijalna zagađivača životne sredine, a od ukupnog broja stanovnika koji su priključeni na kanalizaciju samo osam odsto obuhvaćeno je sistemima za prečišćavanje otpadnih voda.

Iako su u Srbiji pre tri godine stupili na snagu zakoni o zaštiti životne sredine po ugledu na evropske, u ekološkim organizacijama upozoravaju da zakonska rešenja nemaju vrednost bez primene odgovarajućih kaznenih mera.

"Ti zakoni su nedavno doneti kao prilagođavanje EU, ali bez adekvatnih mehanizama oni su samo mrtvo slovo na papiru", kaže Milan Mitrović iz Zelene omladine.

U Srbiji novčane kazne za zagađivače još uvek su niske - za pravno lice one iznose od 50 hiljada do tri miliona dinara, a za fizičko lice od pet do 20 hiljada dinara.

"Naravno da nismo zadovoljni visinom kazni, mi želimo da one budu takve da se proizvođačima više isplati da ulažu u postrojenja za zaštitu okoline, nego da plaćaju kazne", kaže načelnica odeljanja za zaštitu životne sredine Slavica Lekić.

Glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji su: termoelektrane, toplane, kotlarnice, rafinerija nafte i hemijska industrija, a u porastu je i koncentracija zagađujućih materija od izduvnih gasova motornih vozila.

Ministarstvo zaštite životne sredine sačinilo je spisak najvećih zagađivača koji će najkasnije do 2015. godine morati da pribave tzv. integrisanu ekološku dozvolu za rad. To će u skladu sa propisima EU biti dokaz da ne zagađuju svoju okolinu.

Šteta od zagađenja 200 miliona evra

Šteta od prekomerne eksploatacije šljunka i od zagađenja Velike Morava, u delu od Stalaća do Smedereva, iznosi oko 200 miliona evra, rekao je predstavnik Unije ekologa "Uneko" iz Paraćina Vladimir Janković.

On je Tanjugu, povodom Dana planete Zemlje, rekao da su tih 200 kilometara reke "pretvoreni u kanalizaciju i deponiju ovog dela Srbije" i upozorio da na to "niko ne reaguje, svi traže profit, a situacija je iz godine u godinu sve gora".

Na tom potezu radi 100 šljunkara, koje rade bez kontrole i iza kojih ostaju krateri, koji posle služe za odlaganje otpada. Takođe, mnoge vrste riba beže ili nestaju, a obale se ruše.

Upravnik Ribarskog područja "River gard" iz Jagodine Goran Đurđević rekao je da se na delu Velike Morave od Stalaća do Smedereva nalazi nekoliko hiljada divljih deponija i nekoliko hiljada zagađivača koji ispuštaju otpadne vode.

Đuđević za teško stanje na Velikoj Moravi okrivljuje Javno preduzeće "Srbija vode", vodoprivrednu, komunalnu i ekološku inspekciju i tvrdi da inspektori retko izlaze u terenske kontrole.

On ističe da se zagađivačima više isplati da plate kaznu i nastave da rade po starom i navodi primer jedne firme iz Jagodine, koja je "do sada platila nekoliko puta po 40.000 dinara zbog ispuštanja otpadnih voda u reku, a nastavlja i dalje sa istim poslom jer joj je za izgradnju sistema za prečišćavanje potrebno 300.000 evra".

Ekolozi upozoravaju da su na obalama Velike Morave, najveće srpske reke duge 217 kilometara od Stalaća do ušća u Dunav, umesto uređenih plaža proteklih godina nikle omanje deponije smeća.

Na tom potezu, takođe, samo jedna od nekada stotinu vodenica radi, u funkciji je i nekoliko skela, a gotovo svih 12 opštinskih centara kroz koje protiče reka u nju direktno ispuštaju kanalizaciju.