Devet godina od NATO bombardovanja

Bombardovanju su prethodili mirovni pregovori u Rambujeu, tokom kojih jugoslovenska delegacija i kosovski Albanci nisu približili stavove. Okončano je potpisivanjem takozvanog Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kosovo je u međuvremenu jednostrano proglasilo nezavisnost, a Srbija je - prema ocenama analitičara - tapkala u mestu.

Prve sirene označile su početak jedanaestonedeljnog bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije 24. marta 1999, oko osam sati uveče.

Bombardovanju je prethodilo punih 17 dana razgovora u Rambujeu, tokom kojih su šefovi vodećih svetskih diplomatija pokušavali da ubede jugoslovensku državnu delegaciju i kosovske Albance da prihvate predloženi privremeni mirovni sporazum.

"Dragi građani, smatram da je Narodna Skupština veoma ispravno postupila kada je donela odluku da ne prihvati prisustvo stranih trupa na našoj teritoriji“, kazao je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Bombardovanje je završeno 9. juna, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tim aktima bilo je predviđeno povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova, gde su zatim raspoređene međunarodne vojne trupe.

U međuvremenu, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, koju je do sada priznalo 30 zemalja. Komentator Politike Boško Jakšić ocenio je da je vreme posle Rambujea i, potom, posle Kumanovskog sporazuma, Srbija provela „kretanjem u mestu“.

"Na osnovu ponašanja kosovskih Albanaca moglo je da se pretpostavi da problem neće biti arhiviran i da će Priština, uz pomoć zapadnih saveznika, nastaviti da radi na projektu nezavisnosti. Ako se, pri tom, ima u vidu neskrivena želja srpskih političara da spreče raspad SR Jugosavije, odnosno, kasnije, državne zajednice Srbije i Crne Gore, onda je rezime srpske državne politike od Rambujea do danas porazan. Da sve bude gore, sile izolacije i okretanja Srbije od Evrope, iste one koje su nas do svega ovoga i dovele, ponovo su veoma glasne. U najkraćem, da sažmem, nastavljamo da tapkamo u mestu“, rekao je Jakšić.

Prema Jakšićevim rečima, zvanični Beograd je hteo da izbegne otcepljenje Kosova, ali, kada se sabere i oduzme, sve je ostalo na nivou retorike jer, kako je ocenio, nije bilo konkretnih ponuda i hrabrijih inicijativa.

"Srbija je, čini mi se, godinama ćutala, zadovoljna što Kosmet knjiži u svom državnom katastru, verujući da su povelje UN i Helsinški završni akt dovoljno obezbeđenje sa strane međunarodnog prava. Kao što je ignorisala surove realnosti sveta, u kome vrlo često nema tog prava, tako je, zarad teritorije, ignorisala i ljude na Kosmetu – podjednako i Albance i Srbe. Pošto, kao u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, Beograd nije odstupao od maksimalističkih ciljeva, završio je gubitkom koji je, čini mi se, u nekoj meri ipak mogao da bude minimiziran. Kada sve saberemo, čini mi se da je i suviše kratkovidosti za jednu deceniju“, smatra Jakišić.

Tokom 78 dana bombardovanja, prema različitim procenama, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.



I nakon devet godina od završetka bombardovanja građani se i dalje dobro sećaju šta su preživeli tih dana.

Osim ankete, možete videti i gostovanje u Vestima B92 Avrama Izraela, načelnika beogradskog Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje za vreme bombardovanja SRJ 1999. godine.

"Cilj bombardovanja stvaranje prve NATO države"

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je cilj bombardovanja bivše SR Jugoslavije, pre devet godina, bio stvaranje prve NATO države u svetu.

"Sada je više nego jasno da je surovo rušenje Srbije u NATO bombardovanju imalo samo jedan pravi cilj, a to je da se pokrajina Kosovo i Metohija pretvori u prvu NATO državu na svetu", navodi se u izjavi premijera Srbije povodom godišnjice početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Vojislav Koštunica sa saradnicima ispred Crkve svetog Marka (FoNet)

Bespravna izgradnja ogromne američke vojne baze Bondstil i Aneks 11 Ahtisarijevog plana, koji utvrđuje da je NATO konačan organ vlasti na Kosovu, otkrivaju pravi cilj zašto je Srbija bezumno razarana i zbog čega je 17. februara protivpravno proglašena NATO država", naveo je srpski premijer. "Srbija je slobodna zemlja, a šta može biti poruka slobodnog naroda i slobodne zemlje nego - Kosovo je Srbija", naglasio je Koštunica i ocenio da je "politika sile koja se sprovodi nad Srbijom slepa i kratkotrajna".

"I kao svaka sila koja je dolazila na Balkan, i ova će proći", poručio je Koštunica i dodao da ogroman broj država i najveći deo čovečanstva nije priznao prvu NATO državu, već priznaje Srbiju u njenim pravim i međunarodno priznatim granicama.

"Srbija je na strani prava, i to je istina koju poštuje ubedljiva većina država na svetu", naveo je premijer Srbije.

Predsednik Vlade Srbije prisustvovao je danas parastosu žrtvama NATO bombardovanja u crkvi Svetog Marka u Beogradu.

Parastos je služio vikarni episkop hvostanski Atanasije Rakita, koji je istakao da se "istina ne može suzbijati jer je takva priroda".

"Mi, hrišćani, borimo se za istinu zato što u njoj živimo i što volimo svakog. Nama je u istini spas", rekao je on.

Parastosu su, pored premijera Koštunice, prisustvovali i ministri Slobodan Samardžić, Radomir Naumov, Aleksandar Popović i Zoran Lončar, potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski, portparol DSS-a Andreja Mladenović, zamenik v.d. gradonačelnika Beograda Milorad Perović i građani.

Tadić: U spomen stradaloj deci

Predsednik Srbije Boris Tadić položio je danas cveće na tašmajdanski spomenik deci poginuloj tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

"Nikada nećemo zaboraviti te tragične dane i zbog budućnosti naše dece ne smemo dozvoliti da nam se tako nešto ikada ponovi", izjavio je Tadić, prenosi pres službe predsednika Srbije.

Šutanovac položio venac na spomenike žrtvama

Dragan Šutanovac odaje poštu (FoNet)

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac položio je u Zemunu venac na spomenik pripadnicima Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (Vojske Jugoslavije) koji su poginuli tokom bombardovanja SRJ 1999. godine.

U okviru obeležavanja devetogodišnjice kampanje NATO-a u kojoj je stradao 41 pilot i pripadnik PVO, vence su položili i članovi porodica poginulih.

Šutanovac je primio i pilote koji su učestvovali u borbenim dejstvima za vreme NATO bombardovanja.

"Danas obeležavamo devet godina otkako je NATO alijansa započela bombardovanje Srbije. Ljudi iz PVO koji su tog dana bili na poziciji prvi su izašli na branik otadžbine i imali nesreću da prvi stradaju", rekao je ministar posle ceremonije.

Šutanovac je izrazio nadu da su "nam događaji od pre devet godina dovoljan nauk da u budućem vremenu razmišljamo više politički nego vojno".

Odgovarajući na novinarska pitanja o tome koliko je Srbija daleko od NATO-a, ministar je podsetio da je Srbija donela odluku o vojnoj neutralnosti, ali i da ima okvir koji je dovoljan za saradnju, a to je Partnerstvo za mir.

Sećanja pilota Vojske Jugoslavije

Pukovnik Nebojša Đukanović, major Dejan Vasiljević i pukovnik Sreto Malinović, bili su među pilotima koji su za vreme NATO bombardovanja učestvovali u borbenim dejstvima.

“Ukupno je izvršeno 15 letova sa migovima 29, u tih 15 letova šest migova 29 je uništeno u vazduhu, jedan je teško oštećen i uspeo je da sleti na aerodrom Niš. Nakon toga, u narednom periodu, još četiri aviona Mig-29, uključujući i tog oštećenog, su uništeni na zemlji. Od ukupno 16 aviona Mig-29 sa kojima smo krenuli u ta događanja, preživeli smo sa pet neoštećenih aviona”, kazao je pukovnik Nebojša Đukanović.

“Naš zadatak je bila vatrena podrška jedinicama 3. armije koje su izvršavale zadatke na teritoriji KiM. Nekog straha nije posebno bilo... možda treme da li će da se izvrši zadatak, ali sve je to nestalo onog momenta kada se avion odlepio od piste. Posle toga, nastala je neka čudna tišina i samo smo razmišljali o tome da pronađemo objekat koji smo dobili i izvršimo zadatak. U grupi u kojoj sam ja poleteo, oboren je jedan i poginuo”, priseća se major Dejan Vasiljević.

”U tom vremenu, obzirom da je već bombardovanje krenulo 24. marta uveče, mi smo već sa ranim časovima 25. marta krenuli u izvršavanje svojih zadataka. U izvršenju zadataka imali smo jednog poginulog. Bio je to potpukovnik Života Đurić, komandant 241. lovačko- bombardijske avijacijske eskadrile... sklopio je svoja krila iznad Kosova, onako kako i dolikuje pravom jurišnom pilotu”, rekao je pukovnik Sreto Malinović.

"Zašto?"

Èlanovi porodica ispred spomenika (FoNet)

Osim pripadnika Vojske Jugoslavije, velik broj žrtava bili su civili.

Mesec dana nakon početka napada pogođena je zgrada RTS-a, u kojoj je, prema odluci rukovodstva, ostalo 16 radnika koji su tom prilikom poginuli.

Njihove porodice okupljaju se svakog 23. dana u mesecu ispred spomenika "Zašto?". "Mi smo još uvek u noći tog događaja. Možda u dnevnoj svetlosti ne pokazujemo tu bol, ali naše noćne more su užasne. Svuda oko nas krivci šetaju, nisu svi procesuirani", kaže Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a.

Vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić danas je položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju "Zašto?".

Alimpić je spomenik "Zašto?" nazvao jednim od najtužnijih mesta i izrazio nadu da se takvi događaji više nikada neće ponoviti.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici na sigurnije položaje.

Odavanje pošte žrtvama u Beogradu

Čelnici Beograda, predstavnici političkih partija i udruženja boraca danas su, polaganjem venaca i odavanjem pošte stradalima, obeležili devetu godišnjicu NATO bombardovanja.

Pomoćnik v.d. gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović jutros je, u devet časova, položila venac na grob Milice Rakić, na Batajničkom groblju.

Zamenik predsednika Skupštine grada Milorad Perović položio je venac, u 10 časova, na spomen-obeležje u ulici Jovana Marinovića, na mestu stradanja sedmorice pripadnika Gardijske brigade i troje pacijenata Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović".

Na brdu Straževica ispred spomenika "Glasnik" u 10.30 časova vence su položili predstavnici Udruženja boraca rata od 1990, Socijalističke partije Srbije i opštine Rakovica.

Hrustanovićeva je položila venac, u 11 časova, i na spomen-obeležje pripadnicima Protivvazdušne odbrane stradalim u odbrani Beograda.

Obeležena godišnjica i u Novom Sadu

Akcijom "Da se ne zaboravi" u centru Novog Sada obeležena je deveta godišnjica početka NATO bombardovanja glavnog grada Vojvodine.

Novosađanima su deljeni suveniri u vidu pisama na kojima je pisalo "Novi Sad za poneti u srcu". Pismo sadrži i fotografije srušenih novosadskih mostova.

Novi Sad je, uz Prištinu, bio prvi na meti vazdušnih udara NATO, 24. marta 1999. godine oko 20 sati, a tokom 78 dana bombardovanja srušena su sva tri mosta preko Dunava u tom gradu.

Građani su se sve do kraja maja 2000. godine preko Dunava prebacivali skelama i čamcima.

U jesen 2000. godine izgrađen je novi Varadinski most na mestu starog, a 2005. godine, uz pomoć Evropske unije, obnovljen je i najlepši od mostova, Most slobode.

Blizu mesta nekadašnjeg Žeželjevog mosta u proleće 2000. godine podignut je privremeni drumsko-železnički most.

Taj most usporava železnički i drumski saobraćaj, a zbog nedovoljne visine stvara i probleme prilikom plovidbe Dunavom.

Sredstva za obnovu srušenog Žeželjevog mosta do danas nisu pronađena.

Tokom bombardovanja potpuno je uništena zgrada Televizije Novi Sad, dok je novosadska rafinerija pretrpela teška oštećenja.

Na meti vazdušnih udara bila je i okolina Novog Sada, a posebno Fruška gora.

Odata pošta žrtvama u Nišu

Polaganje venaca na spomenik žrtvama u Nišu (FoNet)

Na spomen-obeležje i pred kapelom stradalima tokom NATO bombardovanja 1999. godine, u Nišu su danas položeni venci i odata pošta žrtvama tih vazdušnih napada.

Vence su položile delegacije grada, Nišavskog okruga, vojske, policije, Udruženja boraca 1999.godine, predstavnici organizacija za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova i predstavnici mnogih udruženja građana.

Komemoracija žrtvama bombardovanja održana je i u kasarni "Mija Stanimirović" pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima 211. oklopne brigade.

U Nišu je tokom 78 dana bombardovanja poginulo 57 ljudi, a više od 200 je ranjeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila - 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa, osam grafitnih projektila, a zaostalo je i 48 neeksplodiranih bombi.

Srušeno je oko 120 objekata, a više od 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Sejdiju i Tači se zahvalili NATO-u

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izrazio je sinoć zahvalnost NATO-u povodom devete godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije.

Sejdiju je rekao da se "deveta godišnjica NATO bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva obeležava u nezavisnom i međunarodno priznatom Kosovu".

"Ovaj veoma važan datum u savremenoj istoriji Kosova obeležavamo sa ispunjenim snovima mnogih generacija koje su se angažovale za nezavisno i suvereno Kosovo", navodi se u poruci predsednika Kosova.

Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je da će narod Kosova biti večito zahvalan NATO-u i međunarodnoj zajednici što su na današnji dan pre devet godina podržali njihovu borbu za očuvanje najviših civilizacijskih vrednosti.

"Pravična borba kosovskog naroda, predvođena Oslobodilačkom vojskom Kosova, učinila je da NATO - najsnažnija vojna alijansa na svetu - i međunarodna zajednica stanu na našu stranu u borbi za očuvanje najviših civilizacijskih vrednosti - slobode, mira i demokratije", kazao je Tači.

Prema njegovim rečima, demokratski svet i NATO dali su istorijski doprinos oslobođenju Kosova, tako da je "24. mart početak nove epohe za Kosovo".

Ruski zvaničnici osuđuju bombardovanje

Bombardovanje SRJ je bilo početak eksperimenta čiji se nastavak sada vidi kroz jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, smatra ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Aleksejev.

Rusija se protivi jednostranoj nezavisnosti Kosova zato što ta odluka predstavlja opasnost po bezbednost ne samo u Evropi, nego i šire u svetu, rekao je Aleksejev na predavanju o bezbednosti u Evropi, održanom u Generalštabu Vojske Srbije.

Po pitanju Kosova, prema njegovim rečima, "ne radi se samo o delu teritorije, nego je igra mnogo ozbiljnija".

"Upotreba oružane sile protiv SR Jugoslavije (1999. godine) je početak jednog velikog eksperimenta čiji nastavak sada vidimo. Ono što se sada dešava na Kosovu, nekada je predlagano Rusiji po pitanju Čečenije", rekao je Aleksejev.

Šef spoljnopolitičkog komiteta ruske Državne dume Konstantin Kosačov ocenio je da je devet godina posle NATO bombardovanja Jugoslavije i događaja koji su usledili, jasno da je politika Alijanse na Balkanu neefikasna.

"Danas je jedan od najtragičnijih datuma u posleratnoj istoriji savremene Evrope - devet godina od početka bombardovanja SRJ", kazao je Kosačov ruskoj agenciji Interfaks.

Kosačov je u to vreme pratio tadašnjeg premijera Jevgenija Primakova na pregovorima u Beogradu sa bivšim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem.

"Kao neposredan učesnik tih događaja dobro se sećam da je odluka NATO-a o bombardovanju bila već predodređena, nezavisno od rezultata pregovora (Primakova i Miloševića) i bila je deo globalnog plana da se oslabi i, moguće, odstrani režim Miloševića", rekao je Kosačov.

Kosovski problem je za NATO tada bio "jedan od instrumenata pritiska na Miloševićev režim", ocenio je ruski deputat.