Kako je Milošević "pobedio" NATO

Tadašnji predsednik SR Jugoslavije i njegovi saradnici iznosili su takve ocene uprkos velikim razaranjima, potpisanom Kumanovskom sporazumu i prihvatanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojima su se Srbija i Jugoslavija praktično odrekle suvereniteta nad Kosovom.

Takođe, u vreme oko bombardovanja, režim je intenzivirao priču o podeli građana na patriote i izdajnike.

Slično aktuelnim političkim liderima, koji tvrde da neće dozvoliti nezavisnost Kosova, 1999. godine to isto ponavljao je i Slobodan Milošević.

Uz negiranje da je na Kosovu počinjen zločin i da ima civilnih žrtava, Milošević je uporno govorio da Kosovo ostaje deo Srbije i Jugoslavije i da nema razloga da vojska ne bude na celoj njenoj teritoriji.

Slično se ponašao i lider Srpske radikalne stranke, partije koja je u to vreme dala aktivnu podršku Miloševiću i učestvovala u tadašnjoj vlasti. Vojislav Šešelj je pretio da će, ukoliko NATO donese odluku da bombarduje SR Jugoslaviju, posledice tog čina osetiti kosovski Albanci.

Bilo je potrebno 11 nedelja bombardovanja da vlast na čijem čelu je bio Slobodan Milošević pristane da potpiše Kumanovski sporazum, kojim je, između ostalog, predviđeno i povlačenje vojske i policije s Kosova.

Taj čin Slobodan Milošević i njegovi saradnici proglašavali su za pobedu.

"Naša vojska i naš narod svojom herojskom odbranom zemlje od neuporedivo jačih snaga agresora uspeli da sačuvaju teritorijalnu celovitost, teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, da problem koji treba rešiti u južnoj srpskoj pokrajini bude pod okriljem UN i takođe da sačuva i samu sebe, kao i vojsku i njene borbene potencijale", rekao je tada Milošević.

Tokom bombardovanja, u vreme dok je ministar za informisanje bio Aleksandar Vučić, snažna je bila cenzura medija, i podela na - kako je to vladajuća garnitura govorila - patriotske i izdajničke medije.

Česti su bili progoni novinara, naplaćivane su visoke kazne za tzv. nepatriotsko izveštavanje.

U vreme bombardovanja ubijen je vlasnik Nedeljnog telegrafa Slavko Ćuruvija.

Pored novinara, koji su proglašavani petokolonašima, Slobodan Milošević i njegovi saradnici optuživali su i tadašnju opoziciju za izdaju zemlje.