| |
|
|
"Prioritet prava Srba" |
| 19. februar 2008. | 15:43
| Izvor: B92
|
Ljubljana --
Prioritet Hašima Tačija ne sme da bude priznavanja nezavisnosti, već garantovanje ličnih i kolektivnih prava Srba, piše Borut Šuklje.
Sve to je zahtevao još pokojni premijer Zoran Đinđić. "To su bile godine kada je bilo nepoželjno govoriti o statusu Kosova, kao što je 2007. godina bila ta kada je bilo najpoželjnije postaviti osnovno pitanje da li su zaista iscrpljene sve mogućnosti pregovaranja", piše u svojoj analizi za slovenački list Finance nekadašnji ambasador Slovenije u Beogradu Borut Šuklje.
On dodaje da ga je te godine Evropska komisija podsećala na orkestar za svadbe i sahrane.
"Sve je želela da uradi jako brzo i odjednom. Da Srbiji ponudi evropski sporazum i saopšti joj da će priznati nezavisnost Kosova", piše Šuklje i dodaje da se radi o pitanju načela, navodeći reči bivšeg slovenačkog predsednika Milana Kučana, koji je zapisao da se radi o pristajanju na tezu da ljudi različitih naroda ne mogu da žive zajedno, kao i da bi legitimnost takve teze, u rešavanju kosovskog pitanja, mogla da ima vrlo sudbonosne posledice po Balkan.
Nekadašnji slovenački ambasador u Beogradu Borut Šuklje u svojoj analizi za slovenački list Finance, nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova, pre svega podseća na 2003. godinu, kada je pokojni premijer Zoran Đinđić tražio rešavanje pitanja Kosova.
Za tadašnju evropsku politiku to je bila potpuno jeretička tema, zbog čega danas ne možemo da ocenjujemo vrednost vođstva EU, u vreme pregovora Beograda i Prištine, ne da bismo razmislili o tadašnjim predlozima Zorana Đinđića.
Premijer Zoran Đinđić tada je tražio pravljenje nove strategije rešavanja kosovskog pitanja, tvrdeći da u Srbiji ne može da se reši bilo šta bitno, dok se ne reši kosovsko pitanje, dodavši da Srbija nema nikakvih mogućnosti da utiče na bilo koji vid života na Kosovu, jer su državne ingerencije većinom na međunarodnim organizacijama, koje se pozivaju na Rezoluciju 1244, pri čemu sistematski zaboravljaju na prava Srbije, piše Šuklje i citira Đinđića, koji je rekao da matična država ne sprovodi svoje nadležnosti, niti izgleda da će ubuduće, što je neprihvatljivo i u suprotnosti sa usvojenim dokumentima.
Premijer Đinđić je još 2003. godine insistirao na tome da je krajnje vreme za sasvim otvorenu raspravu o statusu Kosova, kao i da Srbija treba da zahteva ono što joj je garantovano Rezolucijom 1244, kao i vraćanje dela bezbednosnih snaga Srbije i pravo vraćanja prognanih i proteranih, piše Šuklje i podseća da je tada Đinđić tražio internacionalizaciju problema Kosova, ali i podelu teritorije, u slučaju jednostranog proglašenja, kao i međunarodne garancije za Srbe koji žive u albanskom delu.
"Đinđić je govorio o novom Dejtonu. Panika u Briselu je bila potpuna", piše Šuklje, dodavši da je Đinđić tada tražio i da se Srbima u Pokrajini priznaju kolektivna nacionalna prava, zaštićena određenim institucijama, jer osnovna državljanska prava nisu dovoljna.
Šuklje se, u svojoj analizi, seća i susreta sa tadašnjim ministrom odbrane, Borisom Tadićem, koji mu je, 2003. godine, nakon "tvrdih razgovora" u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, rekao da su "bili sasvim jasni... nikakvih promena na Kosovu, inicijativa premijera Đinđića uzrokuje krizu... neće dozvoliti bilo kakve inicijative za nezavisnost Kosova".
Šuklje podseća i na navode tadašnjeg potpredsednika vlade, Žarka Koraća, koji je naveo razloge da se odmah raspravlja o Kosovu - da Srbija ne dođe u situaciju da pregovara sa faktički nezavisnom pokrajinom, jer će u tom slučaju demokrate izgubiti izbore i doći će na vlast oni koji su izazvali sve grozote rata u Jugoslaviji i na Kosovu, ali i da treba radikalno postaviti pitanje kolektivnih ljudskih prava na Kosovu.
Šuklje se seća i reči tadašnjeg srpskog šefa diplomatije, Gorana Svilanovića, koji mu je rekao da Đinđić želi da odstrani sva sporna pitanja o članstvu Srbije u EU, jer je znao da nerešen status Kosova može da uslovi ili čak zaustavi pregovore sa EU.
"Ipak, aklamacijom je usvojena deklaracija o nezavisnosti Kosova", piše Šuklje, navodeći da u njoj piše da je Kosovo i država svih državljana.
"Zato prioritet jedino realno jakog kosovskog političara, predsednika vlade Hašima Tačija, nije da poziva države sveta da priznaju Kosovo. Ne, najpre mora da ubedi sve one stanovnike Kosova čiji predstavnici nisu prisustvovali sednici u nedelju da će, zakonima, imati garantovano sve ono o čemu je godinama ranije pisao pokojni Zoran Đinđić, lična i kolektivna ljudska prava", piše Šuklje u Financama.
|
| |
|
 |
19. februar 2008. | 22:13
Incidenti večeras u Nišu i Užicu. Tokom jučerašnjeg i današnjeg dana u gradovima razbijani izlozi, a bilo je i sukoba sa policijom.
|
|
19. februar 2008. | 21:54
Havijer Solana boravi u Prištini zbog sastanaka s kosovskim premijerom i predsednikom, Hašimom Tačijem i Fatmirom Sejdiuom.
|
|
19. februar 2008. | 21:51
Na administrativnom prelazu Jarinje zapaljen je policijski punkt, a prelaz Brnjak, kod Zubinog Potoka, raznet eksplozijom.
|
|
19. februar 2008. | 21:49
Vuk Jeremić založio se, na sastanku OEBS-a, da Kosovo ne bude primljeno u tu organizaciju. MIP sprovodi mere iz Akcionog plana.
|
|
19. februar 2008. | 21:13
Zbog krivičnog dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, podneta je krivična prijava protiv kosovskih lidera.
|
|
19. februar 2008. | 21:09
Većina zamalja u regionu iznosi oprezne ocene o nezavisnosti Kosova. Rumunija međutim, zatvara svoju kancelariju u Prištini.
|
|
19. februar 2008. | 20:58
Riza Halimi rekao je da "Albanci Preševske doline prihvataju principe Kontakt grupe i plan Martija Ahtisarija".
|
|
19. februar 2008. | 20:09
Premijer Kosova Hašim Tači očekuje da će Kosovo vrlo brzo priznati sto zemalja, pitanje koliko je takva procena realna.
|
|
19. februar 2008. | 18:40
Američki predsednik Džordž Buš ocenio je danas da će nezavisnost Kosova "doneti mir" u balkanskom regionu, prenose agencije.
|
|
19. februar 2008. | 13:14
Kosovo je podelilo međunarodnu zajednicu, a glavna opasnost je u presedanskom karakteru tog događaja, piše ruska štampa.
|
|
|
Arhiva
|
pretraži po celom b92.net
English
