Izrael porekao umešanost u ubistvo

Mugnije je bio i na američkoj i na izraelskoj listi najtraženijih terorista, osumnjičen za čitavu seriju terorističkih napada u poslednjih četvrt veka. "Izrael odbija svaki pokušaj terorističke grupe da mu pripiše bilo kakvu umešanost u incident. Mi nemamo ništa drugo da dodamo," navedeno je u saopštenju iz kabineta izraelskog premijera Ehuda Olmerta, nakon što je odbijen komentar incidenta.

Istovremeno, poslanik Hezbolaha u libanskom parlamentu, Ismail Sukejir, najavio je da će se rukovodstvo te organizacije sastati u Bejrutu da razmotri odgovor.

"Hezbolah ima pravo da se osveti svuda u svetu, na način koji smatra odgovarajućim," rekao je poslanik.

Izraelski mediji podsećaju da je Mugnije bio drugi čovek u proiranskom Hezbolahu, zadužen za vojne operacije protiv Izraela, neka vrsta načelnika generalštaba. Izraelska vojska je u leto 2006. godine više od mesec dana ratovala na jugu Libana protiv gerilaca Hezbolaha.

Mugnije je ranije predvodio Islamski džihad, odgovoran za otmice nekoliko zapadnih talaca u Bejrutu 1980-ih godina, kao i napade na američku ambasadu i barake marinaca u libanskoj prestonici, kada je poginulo više od 300 ljudi. On se kasnije pridružio Hezbolahu.

Njegovo ime je bilo na vrhu izraelske i američke liste traženih, jer je bio osumnjičen za mnoge otmice i napade, u kojima su ubijene stotine ljudi, između ostalog na izraelsku ambasadu i jevrejski centar u Buenos Ajresu 1992. i 1994. godine.

Takođe se nalazio na listi Ef-Bi-Aja (FBI) najtraženijih terorista uz obećanu nagradu od 25 miliona dolara ukoliko bude uhvaćen.

Pre nekoliko godina, njegov brat je poginuo u eksploziji automobila bombe u Bejrutu. Verovalo se da je napad izveden da privuče Imada Mugnijea na sahranu, kako bi tamo bio ubijen.

Živeo je krijući se neprestano putujući između Libana, Sirije i Irana. Sumnja se da se čak podvrgao plastičnoj operaciji da ga ne bi prepoznali.

Mugnijea smatraju odgovornim i za otmicu aviona kompanije TWA 1985. godine i ubistvo američkog vojnika.

Izraelska obaveštajna služba Mosad navodno je pokušala da ga ubije u nekoliko složenih akcija u Bejrutu 1990-ih godina. Njegova pogibija ima sve znake ciljanog ubistva, ističu poznavaoci bliskoistočnih prilika.

Veliko pitanje koje obavestajne agencije, ne samo na Zapadu, već i u arapskim prestonicama postavljaju, jeste ko je želeo da Mugnije bude ubijen sada i zašto.

Veruje se da je bio povezan sa sirijskim obaveštajnim službama i s Iranom. SAD su najmanje u dva navrata pokušale da ga uhvate, između ostalog u Saudijskoj Arabiji.

Ostaje da se vidi da li je njegovo ubistvo povezano s drugim događajima na Bliskom istoku, u Iraku, Iranu, Siriji, kao i u Izraelu, ili sa nekim unutrašnjem neslaganjem u Hezbolahu koje dovelo do likvidacije.

SAD: Svet je bolje mesto bez Mugnije

SAD su danas pozdravile ubistvo zamenika generalnog sekretara libanskog Hezbolaha u eksploziji automobila bombe u Damasku i nazvale su Imada Mugniju hladnokrvnim ubicom i teroristom.

"Svet je bolje mesto bez tog čoveka. Bio je hladnokrvni ubica, masovni ubica i terorista, odgovoran za nebrojeno mnogo gubitaka nevinih života", izjavio je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak. "Na ovaj ili onaj način, pravda je izvršena."

Mekormak je rekao da ne zna ko je odgovoran za ubistvo Mugnije, koji je bio i na američkom i na izraelskom spisku najtraženijih terorista, preneo je Rojters.

Hezbolah je optužio Izrael za njegovo ubistvo, što je Izrael demantovao.

Mugnija je bio osumnjičen za mnoge otmice i napade, u kojima je ubijeno stotine ljudi, između ostalog, na izraelsku ambasadu i jevrejski centar u Buenos Ajresu, 1992. i 1994. godine.

Takođe se nalazio na listi najtraženijih terorista koju je sačinio Ef-Bi-Aj, uz obećanu nagradu od 25 miliona dolara ukoliko bude uhvaćen.

Smatra se odgovornim i za otmicu aviona kompanije TWA 1985. godine i ubistvo američkog putnika.