Reakcije na energetski sporazum

Dok poslovni aranžman sa ruskom kompanijom Gasprom deo analitičara smatra "premijom" za Srbiju, drugi, međutim, izražavaju rezerve prema činjenici da sporazum podrazumeva prodaju Naftne industrije Srbije putem direktne pogodbe, umesto na tenderu, kako je predviđeno Zakonom o privatizaciji.

Urednik energetskog portala www.energoportal.info Dragan Nedeljković izjavio je Tanjugu da sporazum sa Vladom Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede predstavlja "premiju" za Srbiju.

Prema njegovim rečima, potpisivanje sporazuma, u momentu kada se ceo svet i politički zvaničnici zemalja bore za energetsku stabilnost svojih zemalja, ovo je očekivan potez.

"Srbija već ima problema sa energijom, nijedna nova elektrana nije napravljena u poslednjih dvadeset godina, dok sa druge strane, potrošnja raste, a uvoz nafte je sve skuplji", podsetio je Nedeljković.

On je naveo primer Mađarske, koja godišnje troši 15 milijardi kubika gasa, i Srbije, koja troši 2,3 milijardi kubika godišnje i dodao da podaci ukazuju da kapaciteti korišćenja gasa u Srbiji nisu dovoljno iskorišćeni.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević, međutim, ukazuje za Tanjug da je direktnom prodajom NIS-a prekršen Zakon o privatizaciji.

"Prodaja NIS-a suprotna je i našem Zakonu o besplatnoj podeli akcija jer on govori o privatizaciji NIS-a, a ovde će ta kompanija biti u maloj meri privatizovana jer je Gasprom u većinskom vlasništvu Rusije", smatra Kovačević.

On je dodao da se kao poseban problem pojavljuje i činjenica da NIS drži u svojim rukama 78 odsto naftnih derivata, i da je dobro poznato "šta znači imati koncentrisanu prodaju".

"Kako ćemo se braniti od monopolskog ponašanja novog vlasnika NIS-a, kojeg smo direktnom pogodbom stekli", upitao se Kovačević.

Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Vuka Đoković ukazao je da još nisu poznati ključni detalji sporazuma, ali ocenjuje da iza njegovog usvajanja stoje politički, a ne ekonomski razlozi.

" Nije objavljeno koliku ce cenu Gasprom da plati za NIS. Ako je reč o ceni koju je pomenuo ministar Dinkić, od 400 miliona evra, ta cena je veoma nepovoljna za Srbiju", rekao je Đoković.

On je naveo da odgovor sada traže mnoga pitanja, kao, na primer, pitanje kako to da je Gazprom u novembru bio spreman da učestvuje na tenderu za NIS, a sada se NIS prodaje van tržišta i ispod tržišne cene? Predstavnici vlasti treba da odgovore i na pitanje šta će raditi u slučaju preuzimanja 51 odsto NIS-a, odnosno šta će država da radi sa preostalih 49 odsto vlasništva?

EU: Stvar Srbije i Rusije

Evropska komisija u Briselu je danas zvanično stavila do znanja da je "stvar Srbije i Rusije" da li će sklopiti sporazum o ulasku ruskog kapitala u naftnu industriju i gasovod u Srbiji.

Srbija i Rusija su suverene zemlje koje nisu članice Evropske unije i zato Evropska komisija "nema nikakvog komentara" o nameri ruske kompanije Gasprom da kupi NIS i izgradi gasovod kroz Srbiju, izjavio je agenciji Beta Feran Taradeljas Espuni, port-parol evropskog komesara za energetiku Andrisa Pibalgsa.

Zvaničnici u Evropskoj komisiji, koji su želeli da ostanu anonimni, su, međutim, naglasili da se "EU nada da će srpska vlada udeo u srpskoj industriji nafte i gasa prodati po korektnoj tržišnoj ceni".

Taradeljas Espuni je ponovio juče izneseni stav da Evropska komisija ne smatra da će projekat "Južni tok" za snabdevanje jugoistočne Evrope ruskim gasom "predstavljati konkurenciju gasovodu Nabuko" za snabdevanje Evrope gasom iz Srednje Azije preko Turske.

"Jer su njihovi ciljevi različiti, a to su dopunjavajući, a ne suprostavljajući projekti", pa su investitori ti koji odlučuju da li će uložiti novac u "Južni tok" .

Faradeljas je stavio do znanja da Evropska komisija smatra da, ako Rusija želi da sklopi poslove u Bugarskoj, Srbiji , "ona na to ima pravo, kad je reč o evropskim zakonima".

To, dodao je, može pomoći većoj diversifikaciji evropskih tržišta snabdevanja gasom iz novih regiona, a preko "Južnog toka" stiže gas koji gasovodima već snabdeva Evropu preko Ukrajine, Poljske i Belorusije, objasnio je port-parol Evropske komisije.

Zvaničnik Evropske komisije je ukazao na to da je Rusija ne samo snabdevač gasom i naftom na području Jugoistočne Evrope, "već bitan isporučilac energije u Evropskoj uniji i svakako aktivna i drugde".

Janković: Sporazum sa Rusijom dobar aranžman

Izvršni direktor Evropskog instituta za ekonomiju Dragomir Janković ocenio je danas da je sporazum Srbije i Rusije o saradnji u oblasti nafte i gasa dobar aranžman i da nije suprotan politici Evropske unije.

Janković je za Radio B92 kazao da EU i sama pravi sporazume sa Rusijom oko gasovoda.

On je dodao da je samo pitanje, s obzirom na to da se detalji dogovora ne znaju, koliko taj sporazum odgovara interesima Srbije i omogućava joj čvrstu energetsku stabilnost.

Prema njegovoj oceni, gasovod "Južni tok" apsolutno nije konkurencija gasovodu Nabuko, a sa stanovišta EU ne postoji prepreka da Srbija takav sporazum sa Rusijom potpiše.

Na pitanje da li je za EU možda problem što bi Srbija na taj način Rusiji prodala monopol u oblasti gasa, Janković je kazao da - kada su u pitanju tako strateški energenti, kao što je gas -uvek postoje neki monopoli, državni ili privatni.

"Bolje je da, ako mora da bude monopol, on bude državni", rekao je on.

Janković je kazao i da Bugarska, kao članica Evropske unije, nije imala nikakvu obavezu da se sa EU konsultuje pre potpisivanja sporazuma sa Rusijom o izgradnji gasovoda "Južni tok".

LDP: Politički sporazum

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da je očigledno da odluka o potisivanju energetskog sporazuma Srbije i Rusije ima političku pozadinu.

"Jasno je da takva odluka ne može biti doneta bez dogovora predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, s obzirom da oni vode dve stranke vladajuće koalicije", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare.

On je naglasio da se "ne sme dopustiti da cena izborne podrške Vojislava Koštunice predsedničkom kandidatu DS-a bude plaćena kolonizacijom Srbije, do koje dolazi realizacijom energetskog sporazuma sa Rusijom".

Sporazum se, prema njegovoj oceni, "pravi na principima koji više ne postoje nigde u Evropi, niti su prihvaćeni i prihvatljivi ni za Srbiju ni za Rusiju".

"Nemamo ništa protiv energetskog povezivanja sa Rusijom na istim onim principima na kojima se povezuju sve zemlje u Evropi ili svetu, na principima na kojima je to učinila Bugarska, koja je napravila zajedničku kompaniju koja će rukovoditi radom gasovoda", rekao je Jovanović.

Jovanović je dodao da se LDP ne protivi da se na neki način definišu međusobne obaveze u gasnom aranžmanu sa Rusijom, ali da Naftna industrija Srbije mora da bude privatizovana na tenderu.

"Činjenica da se zaobilazi tender govori zapravo o političkoj pozadini te odluke i ta odluka je zbog toga za nas sporna i neprihvatljiva", rekao je Jovanović.