SE: Rezolucija, ali uz amandmane

Nacrt rezolucije o razvoju u procesu rešavanja statusa Kosova usvojen je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu sa 96 glasova za i 48 protiv, uz 24 uzdržana glasa. Iz teksta rezolucije čiji je autor lord Rasel Džonston izbrisana je preporuka o nametnutom rešenju za status Kosova i uneta preporuka o nastavku pregovora dveju strana na osnovama Rezolucije 1244 UN.

U raspravi o amandmanima usvojena su dva amandmana delegacije Srbije. Usvojen je amandman u kojem se navodi da se Parlamentarna skupština zalaže za pronalaženje alternativnih načina za nastavak pregovora i postizanje kompromisnog rešenja.

Usvojen je i amandman kojim se iz rečenice "ne treba isključiti da se kosovska skupština odluči za jednostrano proglašenje nezavisnosti",
briše nastavak koji glasi "ako Savet bezbednosti ne bude u stanju da postigne jednoglasnu poziciju i nametne rešenje".

Delegacija Srbije, iako zadovoljna što je uspela da izdejstvuje značajne izmene, nije glasala za rezoluciju. Šef srpske delegacije Miloš Aligrudić kaže da je uspeh što je izmenjen stav 6, kojim se predviđalo da SE zauzme stav da su pregovori iscrpljeni i da je vreme da se rešenje nametne.

"To što smo hteli da uradimo to smo i uspeli, jutros na Političkom komitetu smo dobili većinu za izmenu paragrafa 6. Hteli smo da izmeni i paragraf 9 koji govori o tome da EU treba da zauzme zajednički stav povodom eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali to nam nije prošlo", kaže Aligrudić.

Član srpske delegacije iz DS-a, Dragoljub Mićunović, takođe je zadovoljan: "Prošao je jedan vrlo važan amandman kojim se izbegava određivanje statusa i ostavlja Savet bezbednosti koji i jeste nadležan, ali se pokazalo nešto drugo - vrlo veliko razlikovanje u gledanju na problem Kosova. Mnogi delegati su promenili mišljenje koje su ranije imali i da je sada veliki broj delegata je protiv jednostranog priznavanja".

Zašto je delegacija Srbije, ipak, glasala protiv rezolucije objasnjava Aligrudić: "Ne mogu da kažem da je tekst rezolucije onakav kakav bih želeo da bude, ali je namera onih koji su pisali rezoluciju potpuno osujećena."

Iako je iz teksta izbrisana preporuka o nametnutom rešenju za status Kosova , ipak je ostao deo u kome "Skupština poziva zemlje članice, koje su u isto vreme i članice EU, da zauzmu jedinstvenu poziciju o pitanju budućeg statusa Kosova, kao i prema eventualnoj jednostranoj deklaraciji nezavisnosti od strane Skupštine Kosova".

Ipak, bez obzira na sadržinu rezolucije SE o Kosovu, ona nije pravno obavezujuća, nego ima savetodavni karakter.

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis je ranije tokom dana rekao da smatra da odluku o statusu Kosova treba doneti sporazumom, a ne jednostrano. On je rekao da je njegov stav oduvek bio da se pitanje statusa Kosovo mora rešavati u Savetu bezbednosti UN, ali da je sve manje izvesno da će ta odluka i biti doneta.

"Mislim da je uvek bolje da se ovako važne odluke donose dogovorom umesto unilateralnim akcijama. Činjenica je da je otcepljenje Crne Gore iz zajednice Srbija i Crna Gora bilo učinjeno uz dogovor, i to je dalo veliku mogućnost da srpske vlasti i srpski narod prihvate odluku na referendumu u Crnoj Gori", kazao je Dejvis.

Izvestilac komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za politička pitanja Rasel Džonston u izveštaju koji je podneo ocenjuje da su sve mogućnosti za nalaženje kompromisa iscrpljene posle dve godine intenzivnog traganja za rešenjem konačnog statusa Kosova. On smatra da Savet bezbednosti UN treba da nametne rešenje za status Kosova.

Tokom predstavljanja izveštaja pred poslanicima Saveta Evrope, Džonston je rekao da treba na svaki način izbeći nasilje -"Molim vas, nemojte da imamo više rata", kazao je on.

"Smatram da je potrebno razgovarati o neophodnosti suštinskog rešenja pitanja statusa Kosova, ali se direktno ne pominje nezavisnost kao u mom prvobitnom izveštaju. S druge strane, to rešenje se i ne odbacuje. U pitanju je, uglavnom, umeren, uzdržan i neutralan pristup, u kome se istovremeno naglašava da je neophodno hitno rešiti pitanje statusa, jer dok se to ne uradi, unutrašnje stanje na Kosovu, ekonomija, pitanja javnog reda i mira ostaće na nezadovoljavajućem nivou", rekao je Rasel Džonston.

Đurčanj: Na Kosovu glavna uloga EU

Mađarski premijer Ferenc Đurčanj izjavio je danas u Strazburu da Evropska unija treba da ima glavnu ulogu u procesu određivanja budućeg statusa Kosova.

U obraćanju Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Đurčanj je ocenio da sadašnja situacija u srpskoj pokrajini "nije održiva" i da "nezavisnost Kosova izgleda neizbežna".

On je rekao da Mađarska očekuje od Prištine da preuzme obavezu zaštite manjina i upozorio na opasnost od mogućnosti da Srbija krene putem izolacije.

"Moramo biti oprezni da Srbija ne krene putem izolacije, već putem evropskih integracija", poručio je mađarski premijer.

Kosačev: Da se raspravlja o ljudskim pravima

Tokom razmatranja pitanja Kosova u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, raspravu treba usmeriti na zaštitu ljudskih prava i prava nacionalnih manjina, a nikako na to kada Kosovo može da stekne nezavisnost, izjavio je danas predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov.

Ukoliko to ne bude tako i "ako se u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nastave negativne tendencije", Kosačov nije isključio mogućnost da Rusija razmotri status jednog od pet glavnih finansijera Parlamentarne skupštine SE.

"Mi ne možemo da finansiramo organizaciju koja ne ispunjava svoju misiju", rekao je Kosačov, koji je juče izabran za potpredsednika Parlamentarne skupštine SE, na čijem dnevnom redu je danas izveštaj lorda Rasela Džonstona o Kosovu.