"Dogovor o gasu u interesu Srbije"

Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike biće potpisan u najboljem interesu Srbije i njenih građana, a sve ide u dobrom pravcu, izjavio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

"Osnovni cilj Vlade Srbije je da obezbedi jasnu ekonomsku budućnost i privredni razvoj Srbije. Zbog toga sam uveren da će Vlada Srbije i Vlada Ruske Federacije postići sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike", rekao je premijer.

"Dobit Srbije, njenih građana i dobit ukupne srpske privrede od ovog sporazuma su neprocenjivi jer se radi o strateškoj saradnji koja Srbiji obezbeđuje u narednim decenijama siguran i stabilan ekonomski razvoj", ukazao je Koštunica.

Đelić: Strateški interes Srbije

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je za B92 da je potpisivanje sporazuma o energetici sa Rusijom od strateške važnosti za Srbiju, ali da pregovori o uslovima sporazuma još uvek traju.

Đelić je ocenio da Srbija "tvrdo pregovara, isto kao i Rusija i Bugarska, uostalom".

On je rekao da ne postoji neki određeni rok koji Rusija nameće, već da će sporazum biti potpisan kada se dogovore o svim uslovima.

"DSS i NS za Gasprom, čeka se DS"

Svi ministri iz DSS i Nove Srbije slažu se da Vlada Srbije treba da usvoji predlog Vlade Rusije u vezi sa Gaspromom, kaže Predrag Bubalo.

Ruski predlog odnosi se na međudržavni sporazum, koji na prvom mestu podrazumeva izgradnju magistralnog gasovoda, a na drugom prodaju 51 odsto akcija NIS-a Gaspromu, rekao je ministar trgovine.

"Čekamo stav ministara iz Demoratske stranke - da li su i oni spremni da prihvate predlog ruske strane", rekao je sinoć Bubalo.

On je naveo i da je to razlog što se radna grupa vlade Srbije za sprovođenje sporazuma u oblasti energetike sa Rusijom nije sastala ni juče niti danas.

On je rekao da očekuje da će u najkraćem roku i ministri iz DS prihvatiti predlog Rusije kao osnovu za sklapanje sporazuma, kao i da će Vlada prihvatiti predlog ruske strane. Od ranije je poznato da su ministri iz G17 plus, odnosno deo vlade koji oni pokrivaju, protiv tog predloga, podsetio je Bubalo.

Stav Bubala danas je ponovio njegov stranački kolega i portparol DSS Andreja Mladenović.

On kaže da se Demokratska stranka Srbije još nada da će Demokratska stranka doneti "razumnu odluku" i da će ipak podržati predlog Rusije o energetskom sporazumu.

"Taj sporazum Demokratska stranka Srbije vidi kao najviši strateški interes zemlje. Odbiti ovaj sporazum predstavljao bi opasan vid ekonomske izolacije zemlje i ugrožavanje prirodnog razvoja Srbije", kazao je Mladenović Tanjugu.

Oširnije informacije o ovoj temi na ekonomskom portalu B92.biz.

Bugarska potpisala za "Južni tok"

Bugarski i ruski zvaničnici potpisali su ugovor o učešću Bugarske u projektu rusko-italijanskog gasovoda Južni tok.

Takođe, potpisan je ugovor o izgradnji nuklearne centrale. Bugarska vlada je odluku o potpisivanju ovog ugovora donela jutros na vanrednoj sednici, u vreme posete ruskog predsednika Vladimira Putina Sofiji.

Šef bugarske vlade Sergej Stanišev rekao je da je dogovor sa ruskom stranom postignut u poslednjim trenutku, "zahvaljujući intervenciji gospodina Putina".

On je dodao da će vrednost dela gasovoda koji će prolaziti kroz Bugarsku iznositi 1,4 milijardu evra, a celog 10 milijardi evra.

"Uključivanje Bugarske u ovaj projekat doprineće značaju naše zemlje na evropskoj energetskoj karti", istakao je Stanišev.

Potpisivanjem ovog ugovora će se ukupan godišnji protok ruskog gasa kroz Bugarsku povećati sa 17 na 30 milijardi kubnih metara gasa, rekao je ranije bugarski ministar za ekonomiju i energetiku Petar Dimitrov.

Gaspromov gasovod Južni tok je konkurencija planiranom evropskom gasovodu Nabuko.

Južni tok, projekat vredan 10 milijardi evra, trebalo bi da prenosi ruski gas preko Bugarske i centralne i južne Evrope. EU podržava projekat Nabuko, u kojem i Bugarska učestvuje, a koji će prenositi gas iz Kaspijskog mora, zaobilazeći Rusiju.

Mreža gaosovda u Evropi

Prethodno je Petar Kanev, koji je potpredsednik komisije bugarskog parlamenta za ekonomska pitanja, rekao da je napredak postignut sinoć, u razgovorima ministara ekonomije Bugarske i Rusije.

"Naš nacionalni interes je zaštićen. Bugarska će imati svoj udeo u internacionalnoj kompaniji koja će eksploatisati gasovod. Dobijaćemo više stotina miliona dolara godišnje od taksi za tranzit", objasnio je Kanev.

Gaspromov gasovod Južni tok je konkurencija planiranom evropskom gasovodu Nabuko.

Južni tok, projekat vredan 10 milijardi evra, trebalo bi da prenosi do zapadne Evrope ruski gas preko centralne i južne Evrope, uključujući i Srbiju. EU podržava projekat Nabuko, u kojem i Bugarska učestvuje, a koji će prenositi gas iz Kaspijskog mora, zaobilazeći Rusiju.

Rusija zadovoljna odlukom Bugarske

Prvi vicepremijer Rusije i predsednik borda direktora energetskog giganta "Gasprom" Dmitrij Medvedev zadovoljan je odlukom bugarske vlade da potpiše sporazum o gasovodu.

Medvedev je tokom susreta sa bugarskim premijerom Sergejom Staniševim rekao da je "veoma važno što su strane pokazale sklonost ka kompromisu".

Medvedev je rekao da je "tema bila prilično komplikovana", a da pripremljeni projekat odražava "ravnotežu interesa", preneli su ruski mediji.



Ruski vicepremijer saglasio se sa ocenom Staniševa da je projekat u interesu obeju strana i da će se potpisivanjem sporazuma o saradnji u oblasti energetike (i o formiranju kompanije za polaganje naftovoda Burgas-Aleksandropolis i opremanju atomske centrale "Belene") saradnja dveju zemalja razvijati i sledećih decenija.

"Svi ti sporazumi funkcionisaće narednih decenija i omogućiće i Bugarskoj, i Rusiji i državama Evropske unije stabilne uslove za isporuke energenata u budućnosti", rekao je prvi vicepremijer Rusije.

Medvedev je ocenio da tokom čitave istorije odnosa nije bilo tako dobrih sporazuma.

"Gasprom" želi 15 odsto udela u Britaniji

Centrala Gasproma u Moskvi (Beta)

Ruski "Gasprom" ima za cilj da u narednih pet godina ostvari udeo na britanskom komercijalnom i industrijskom tržištu gasa od čak 15 odsto, u sklopu napora da proširi poslovanje na području Evrope.

"Imamo veoma ambiciozan plan rasta za britansko tržište. Bili bismo zadovoljni da ostvarimo udeo na komercijalnom tržištu od deset do 15 odsto", istakao je Đuherst.

Ruski "Gasprom", najveći svetski proizvođač prirodnog gasa, trenutno pokriva oko četvrtine evropskih potreba za tim energentom, a u kompaniji planiraju da povećaju obim trgovanja i direktne prodaje gasa krajnjim korisnicima, kako bi na taj način ostvarili rast prihoda od izvoza.