Skok cena nafte

Taj skok je, kako navode analitičari, proizvod obnovljenog nasilja u Nigeriji, kao i zatvaranja ključnih luka iz kojih se taj energent izvozi iz Meksika. Posle dva meseca balansiranja između 80 i 90 dolara za barel, novi sukobi u blizini glavnih izvora nafte i loše prognoze daljeg razvoja situacije na tržištu energenata doprineće novom poskupljenju nafte.

Ono čega su se mnogi pribojavali desilo se. Cena nafte je prvi putu u istoriji došla na 100 dolara za barel.

Analitičari smatraju da će najviše biti pogođene ekonomije Kine i Indije, koje su tokom prošle godine postale najveći potrošači nafte i derivata. Isti izvori predviđaju da je ovo bio probni balon i da treba očekivati dalja poskupljenja.

"Mislim da je neko ubo iglom da bi video kako se osećamo. Ne znam koliko tržište ima uticaja", kaže Ajra Ekštajn, predsednik Međunarodne tržišne korporacije.

"U toku prošle godine bilo je šest ili sedam poskupljenja. Zalihe su tanke. Imamo nove nerede u Nigeriji i uvek Iran na grbači. Mnogo suludih vesti stiže na berzu. Čudi me da cena nije bila ovolika pre nekoliko nedelja", kaže on.

Najveću brigu za investitore predstavlja loša prognoza da organizacija izvoznika nafte OPEK već 2024. godine neće biti u stanju da ispuni zahteve tržišta.

Evropa i sve zemlje koje trguju evrom će i ovog puta bolje proći od zemalja koje svoju trgovinu naftom vezuju za američki dolar. Kako je evro mnogo jači od dolara, zemlje Evropske unije naftu ne plaćaju oko 70 evra za barel.

SAD otvara priobalje Aljaske za vađenje nafte

Američka vlada je objavila da će idućeg meseca otvoriti blizu 120.000 kvadratnih kilometara severozapadnog priobalja Aljaske za istaživanje i vađenje nafte, što je izazvalo burnu osudu organizacija i grupa za zaštitu životne sredine.

Grupe danas tvrde da je vlada donela odluku, a da nije uzela u obzir promene na Arktiku zbog globalnog otopljavanja i neodgovarajuću zaštitu polarnih životinja, koje će biti dodatno ugrožene bušenjem i zagađenjem.

Prodaja prava za eksploataciju nafte počinje 6. februara u Enkoridžu i odnosi se na oblast morskog dna i priobalje Čukotskog mora - vodene mase koja se proteže od Beringovog moreuza do severozapadne Aljaske i severne obale ruskog Dalekog istoka.

Procenjuje se da oblast sadrži 15 milijardi barela nafte koja se može izvući na konvencionalni način, kao i 77.000 milijardi kubnih metara gasa.