Solana ne odbacuje nove pregovore

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost danas je u razgovoru sa novoizabranim slovenačkim predsednikom Danilom Tirkom izrazio uverenje da je EU dovoljno jaka i sposobna da od Saveta bezbednosti UN preuzme pitanje Kosova.Kako je Turk preneo novinarima, Solana nije želeo da prognozira rezultate današnjeg zasedanja Saveta bezbednosti posvećeno Kosovu.

Tirk je kazao da se "Savet bezbednosti mora shvatiti kao proces".

"Savet bezbednosti se pitanjem Kosova bavi već 10 godina, prošao je kroz različite faze, uključujući i neke bolne, bilo je razočarenja, ali i napretka. Nadam se da će faza koja počinje sada biti uspešna, iako će biti teška", rekao je Tirk posle susreta sa Solanom.

Juče je Havijera Solanu primio i slovenački ministar spoljnih poslova, koji mu je predstavio prioritete slovenačkog predsedavanja EU. Nakon susreta, Rupel i Solana dali su izjavu za novinare, kojom prilikom je Havijer Solana rekao da uprkos naporima "trojke" nije pronađeno kompromisno rešenje između Beograda i Prištine.

"O tome će sada diskutovati Savet bezbednosti. Preporuka 'trojke' bila je da bi bilo vrlo teško imati nove pregovore. Ali, to ne znači da mi iz EU ne možemo da probamo da to uradimo nezavisno", kaže on.

"Mi imamo odgovornost i mi nećemo odbaciti tu odgovornost. Problem koji imamo nije u Pacifiku, nego je u Evropi, zbog toga i EU ima odgovornost da dođe do rešenja koje je, kao što je rečeno, odgovor na najveće pitanje koje će doprineti stabilnosti i evropskoj perspektivi", rekao je Solana.

Visoki predstavnik za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU nalazi se u dvodnevnoj poseti Sloveniji. Povod za posetu je predstojeće predsedavanje Slovenije EU, što je i centralna tema razgovora koje Solana vodi sa političkim vrhom Slovenije.

Kao ključna pitanja predsedavanja, vezana za spoljnu i bezbedonosnu politiku EU, ispostavljeni su Kosovo, Iran i bliskoistočni mirovni proces.

Galjakova: Nema trgovine Evropa - Kosovo

Solanina portparolka Kristina Galjak izjavila je da politika EU prema zapadnom Balkanu ima dva prioriteta - rešiti pitanje statusa Kosova i približiti Srbiju Evropskoj uniji.

Ona za Večenje novosti kaže da ta dva pitanja, u ovoj fazi, nisu direktno povezana, niti su uslovljena jedno drugim.

Na pitanje da li je za Evropu nevažno to što francuski predsednik Nikola Sarkozi tvrdi upravo suprotno, Galjakova odgovara da je za EU vrlo važno da vodi politiku stabilizacije, a ne destabilizacije regiona.

"To u konkretnom slučaju znači da rešimo status Kosova, a da istovremeno ne izgubimo Srbiju na evropskom putu. Naprotiv, želimo da je još više približimo evropskoj porodici", kaže ona.

"A to apsolutno isključuje bilo kakve zamene ili kompenzacije. Uostalom, zna se koje uslove Srbija mora da ispuni za napredak", rekla je ona.

Napolitano: Proširenje na zapadni Balkan

Italijanski predsednik Đorđo Napolitano izjavio je danas da Italija i dalje dosledno podržava proširenje Evropske unije na zemlje zapadnog Balkana.

"Ubeđeni smo da će tragična stranica iz '90. godina biti konačno okrenuta samo kada Balkan bude u potpunosti u Evropi. Verujem da će u godini koja je pred nama doći do značajnog napretka u tom pravcu", rekao je Napolitano na susretu s diplomatskim korom u Rimu.

Kako je ocenio, to će omogućiti da se završi proces kojim je EU uspela da stabilizuje i prvi put ujedini na dobrovoljnoj osnovi evropski kontinent, prenela je agencija Ansa.

Po pitanju Kosova, "jednog od najvažnijih međunarodnih pitanja u ovom trenutku", Napolitano je istakao da će Italija uložiti napore za rešavanje tog problema u periodu predsedavanja te zemlje Savetom bezbednosti UN ovog meseca.

Crvenkovski: Status Kosova da garantuje stabilnost

Makedonski predsednik Branko Crvenkovski izjavio je da definisanje budućeg statusa Kosova treba da garantuje stabilnost u regionu.

"Mi, kao neposredni susedi, imamo više razloga i veliki interes da budno pratimo stanje i želimo da sve ovo rezultira rešenjem koje garantuje trajnu stabilnost u regionu," rekao je Crvenkovski u makedonskom parlamentu u godišnjem obračanju javnosti.

On je rekao i da je Makedonija podržala plan izaslanika UN Martija Ahtisarija za buduće uređenje Kosova.

Crvenkovski je ocenio da je "imajući u vidu konsultacije koje se odvijaju u okviru Evropske Unije, kao i raniji stav Vašingtona, vrlo izvesno da će se njihovoj međusobnoj koordinaciji pristupiti primeni Ahtisarijevog plana, ili njegovog modifikovanog oblika ukoliko ne bude doneta odluka UN".

Makedonski predsednik je kazao da će Makedonija i dalje imati jednako dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom i da ostaje otvorena za jačanje prijateljstva i saradnje bez obzira na to kakav će biti ishod u vezi sa statusom Kosova.

"Naše sam stavove preneo i predsedniku Tadiću i presedniku Sejdiu za vreme naših susreta u Beogradu i Skoplju. Niti možemo, niti želimo biti arbitar oko budućnosti Kosova", izjavio je Crvenkovski.

Obraćajući se poslanicima Crvenkovski je rekao da je razvoj događaja oko Kosova u direktnoj korelaciji sa bezbednosnim stanjem u regionu i da su "samim tim moguće implikacije po bezbednost u Makedoniji".

Pozivajući se na neimenovane analitičare, Crvenkovski je ocenio da se u regionu, "bez obzira na to koji će se scenario oko statusa Kosova realizovati, očekuje bezbednosna nestabilnost niskog intenziteta u određenom roku".