Izbori 20. januara

U Dulićevoj izjavi za javnost se navodi da su izbori prilika da se potvrdi zrelost našeg društva i da očekuje da će kampanja biti fer i poštena. "Svaki novi izbori prilika su da se ojačaju demokratske vrednosti i učvrsti stabilnost države. To je naročito važno danas imajući u vidu izazove pred kojim se Srbija nalazi a koji se tiču očuvanja teritorijalne celovitosti naše zemlje", rekao je on.

Dulić je pozvao sve građane Srbije da izađu na glasanje i da ne dozvole "da se o našoj zajedničkoj sudbini odlučuje bez njih" i istakao da je izlazak na izbore građansko pravo, ali i odgovornost prema državi Srbiji "u kojoj živimo i koju svi jednako volimo".

Predsednik parlamenta je ocenio da su svaki izbori "praznik demokratije, trenutak kada je narod istinski suveren u biranju svojih predstavnika".

Dulić je podsetio da Ustavni zakon nalaže da izbori budu raspisani pre 31. decembra ove godine odnosno nakon donošenja zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da Demokratska stranka nije prekršila koalicioni dogovor raspisivanjem predsedničkih izbora u Srbiji.

Đelić je, gostujući u emisiji "Poligraf" na TV B92, rekao da je koalicioni dogovor DS, DSS i G17 plus predviđao da odluka o raspisivanju predsedničkih izbora bude doneta posle 10. decembra.

"Niko nije izgubio strpljenje. Samo se poštovao dogovor da se izbori raspišu posle 10. decembra, posle završetka pregovora o Kosovu", rekao je Đelić. On tvrdi da je u tom sporazumu pominjan samo jedan datum - 10. decembar, "a nikakav 19. decembar".

Vicepremijer je rekao i da je raspisivanje izbora akt poštovanja Ustava i Ustavnog zakona i da to nije odluka koja bi mogla da ugrozi teritorijalni integritet Srbije.

Stručne službe Vlade: Protivustavna odluka

Odluka predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića o raspisivanju izbora za predsednika Republike je protivustavna, objavljeno je večeras u stručnim službama Vlade Srbije.

Ustavni zakon, naime, nalaže da se izbori za predsednika Srbije mogu raspisati tek po stupuanju na snagu i poslednjeg od ukupno šest zakona koji su neophodni za raspisivanje tih izbora. Prema zakonskoj proceduri, oni stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".

Pošto su četiri zakona - o osnovama uređenja službi bezbednosti, o spoljnim poslovima, o odbrani i o Vojsci Srbije, usvojena u Skupštini Srbije 11. decembra, čak i da su odmah objavljeni, oni ne mogu stupiti na snagu pre 19. decembra, a to znači da ni izbori prema Ustavnom zakonu ne bi mogli da budu raspisani pre 19. decembra, objasnili su u stručnim službama Vlade Srbije.

DSS: Kršenje koalicionog sporazuma

Demokratska stranka Srbije saopštila je večeras da je Demokratska stranka donela jednostranu odluku o raspisivanju predsedničkih izbora za 20. decembar, čime je prekršen koalicioni sporazum da se sve važne odluke donesu konsenzusom unutar vladajuće koalicije. Stranka premijera Vojislava Koštunice će DS-u odgovoriti posle 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti o Kosovu. Šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić u izjavi za B 92 je ponovio stranačko saopštenje, ali i rekao da ovo ne bi trebalo da utiče na rad parlamenta ili vlade. "Smatramo da je DS prekršila koalicioni sporazum i prethodne dogovore koje smo imali, vezane za način i vreme raspisivanja izbora za predsednika države. Dakle, svaki jedonstrani akt u situaciji kada se traži ili kada je dogovoren konsenzus između partnera nije ništa drugo do grubo kršenje koalicionog sporazuma", rekao je Aligrudić.

"DSS će reagovati i odgovoriti DS-u na ovo kršenje koalicionog sporazuma ali to nikako nećemo učiniti pre 19. decembra, za kada je zakazana sednica Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji. Naravno, ova moja izjava je bila vrlo jasna – pre 19. decembra nećemo dati nikakav odgovor", kazao je šef poslaničke grupe DSS u Skupštini.

Aligrudić tvrdi da ovo neće na bilo koji način pogodi rad parlamenta ili funkcionisanje same vlade.

Na pitanje da li to znači da će se DSS do 19. decembra ponašati kao da međustranački odnosi nisu narušeni, Miloš Aligrudić je dogovorio: "Koalicioni sporazum je prekršen i ne možemo se praviti kao da nije, ali ako kažem da će reakcija uslediti posle određenog datuma, ja to nisam rekao zato što mi se taj datum sviđa kao neka demarkaciona linija, nego zato što se tog datuma nešto izuzetno bitno dešava za Srbiju u Savetu bezbednosti UN".

DS: Akt poštovanja Ustava

Portparolka Demokratske Stranke Jelena Marković je, reagujući na saopštenje DSS-a, za B92 rekla da odluka predsednik parlamenta Olivera Dulića da raspiše predsedničke izbore predstavlja akt poštovanja Ustava. „Predsednik parlamenta, obavezan je, kao, uostalom, i svi građani, da poštuje najviši državni akt, naročito s obzirom na to da su ga građani potvrdili na referendumu. Dakle, Oliver Dulić je učinio ono što je morao da učini i što je njegova zakonska obaveza jer, kako kaže Ustavni zakon, onda kada se donesu svi zakoni potrebni za rapisivanje izbora, predsednik Skupštine mora te izbore i da raspiše".

Kako je rekla Jelena Marković, DS smatra da poštovanje Ustava ne sme da bude predmet koalicionih sporazuma, niti stranačkih razmirica, nego je to nešto što se podrazumeva i što je predsednik parlamenta bio obavezan da učini.

SRS: Spremni za izbore

Šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da su radikali spremni za izbore i da će odluku o kandidatu za predsednika države doneti do kraja nedelje.

Nikolić je rekao da radikali nisu iznenađeni raspisivanjem izbora, jer su znali da donošenje potrebnih zakona znači i njihovo raspisivanje.
"Bio sam ubeđen da će izbori biti raspisani za 20. januar. Mi smo spremni za izbore, mnogo toga treba da se uradi. Održaćemo sednicu Otadzbinske uprave u petak i izabrati kandidata i onda u kampanju", kazao je Nikolić.

Nikolić je kazao da "Vojislav Koštunica vodi svoju stranku više nego Vladu" i da zbog toga treba da "odluči da li DSS treba da ima svog kandidata ili će podržati nekog drugog kandidata".

SPS čeka sednicu SB UN

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da još nije izvesno da li će ta stranka učestvovati u predsedničkim izborima i imati svog kandidata. "SPS će sačekati sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer smatra da bi bilo politički neodgovorno da učestvuje u izbornoj kampanji u uslovima kada se ugrožava celovitost zemlje", rekao je Dačić.

Dačić smatra da nije dobro što o predsedničkim izborima nije postojao dogovor svih političkih stranaka, kao i da je "neophodno raspisati i pokrajinske i lokalne izbore kako je to predvideo Ustavni zakon".

Dačić je rekao i da će, ukoliko SPS bude učestvivao na izborima, kandidat te stranke biti Milutin Mrkonjić.

Prvi predsednički kandidat manjina

Na predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji prvi put će neka manjina imati svog predsedničkog kandidata.

Sve četiri stranke Mađara podržale su kandidaturu lidera Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora. Analatičari smatraju da kandidatura Pastora ne može da ugrozi izborni rezultat nacionalnih kandidata.

Lideri Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, Demokratske partije vojvođanskih Mđara i Mađarskog građanskog saveza dogovorili su se da zajednički kandidat Mađara na predstojećim izborima u Srbiji bude predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

On objašnjava da se najznačajnija tačka njegovog programa tiče evroatlanskih integracija Srbije.

"Ovaj program doživljavamo kao program koji će biti sposoban da se takmiči sa ostalim predsedničkim programima zbog toga što on ne predstavlja ništa manje zbog toga što je to rezultat razmišljanja i opredeljenja mađarskog političkog bića u Vojvodini“, objašnjava Pastor.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević izjavio je za B92 da najveći deo mađarske manjine glasa za DS, G17 plus i LDP i da ne vidi smisao kandidature Pastora.

„Kandidat mađarske nacionalne manjine prosto ne vidim da ima veće šanse na izborima. Ono što može, jeste da odnese glasove kandidatima ovih partija za koje bi inače Mađari glasali. Osnovano mogu da pretpostavim da bi ti glasovi koji bi, eventualno, otišli mađarskom kandidatu u prvom krugu, prosto se vratili u demokratski korpus glasova u drugom izbornom krugu, ko god to bio“, smatra Blagojević.

Pastor je prvi manjinski predsednički kandidat od uvođenja višestranačja u Srbiji. Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji živi nešto manje od 300.000 Mađara.