Koštunica i Tadić o EU i Kosovu

Dok premijer Srbije tvrdi da je izuzetno važno što EU nije donela odluku kojom se priznaje jednostrana nezavisnost Kosova, ocenjujući da sada postoji još više razloga da se nastave pregovori, Boris Tadić najavljuje da će Srbija pokrenuti inicijativu da Savet bezbednosti UN od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li bi nezavisnost Kosova bila legalna ili ne.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je da sada postoji još više razloga da se nastave pregovori, kako bi se sporazumnim putem pronašlo kompromisno rešenje koje bi bilo u skladu sa Poveljom UN i Ustavom Srbije.

Koštunica je ocenio da bi odluka kojom bi se priznala jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije značila najgrublje kršenje međunarodnog prava i Povelje UN.

"Više zemalja EU je ostalo privrženo poštovanju važeće Rezolucije 1244 koja izričito obavezuje sve države da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Da je EU donela odluku o priznavanju jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije to bi predstavljalo ozbiljan problem u odnosima Srbije sa EU", kazao je Koštunica.

Srpski premijer je istakao da je "zato važno što je danas EU ostala dosledna svojim osnivačkim aktima i nije prekršila osnovni princip međunarodnog prava o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih međunarodno priznatih država".

Nastavak diplomatske ofanzive

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večaras da će Srbija pokrenuti inicijativu da Savet bezbednosti UN od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li bi nezavisnost Kosova bila legalna ili ne.

"Svedoci smo da 10. decembar, kao i mnogi datumi ranije, nije ključan za rasplet kosovskog pitanja", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije najavio je nastavak diplomatske ofanzive za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.

"Treba zadržati mir i pribranost za sve okolnosti koje nas čekaju", naglasio je Tadić, podsetivši da smo pre dve godine počeli pregovarački proces i da su mnogi tada predviđali da će Kosova za šest meseci postati nezavisno.

Tadić je naglasio da "treba da učinimo sve da sprečimo nezavisnost Kosova, da dobijemo saveznike u tom procesu, ali sve to moramo da radimo na jedan miran i dobro planiran način".

"Ako ipak do takve odluke dođe, naše je da poništimo takvu jednostranu odluku i pokrenemo međunarodno pravne procese pred institucijama za poništenje takvog akta", kazao je predsednik Srbije.

On je rekao da na sednicu Saveta bezbednosti 19. decembra "odlazimo sa našom jasnom pragovaračkom pozicijom, uz očekivanje da će sve članice SB uzeti u obzir naše argumente".

Podsetivši da "imamo kontinuitet diplomatske ofanzive", on je dodao da "razgovaramo sa članicama SB i obrazlažemo zašto je kosovska nezavisnot apsolutno neprihvaljtiva".

"Moramo da preduzmemo čitav niza pravnih akata i zakonskih poteza i ukoliko bismo uspeli sa inicijativom pred Međunarodnim sudom mislim da bi to bio važan argument da SB ne ide u pravcu stvaranja veće verovatnoće za nezavisnost Kosova", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je podsetio da je obavio i seriju razgovora sa predstavnicima međunarodnih bezbednosnnih institucija, tražeći garancije za naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji, i sve druge, kao i da je razgovarao sa evropskim zvaničicima.

EU: O statusu posle rasprave u SB

Ministri inostranih poslova EU utrli su u današnjoj raspravi o Kosovu put ka mogućem "usaglašavanju različitih strana o zajedničkom stavu Evropske unije", izjavio je predsedavajući sednici, portugalski ministar Luis Amado.

On je rekao da takav stav treba da se "pretvori u oruđe stabilizacije ne samo Kosova, već i celog regiona".

Zvaničnici su na zasedanju preneli da je EU jednoglasna u stavu da misija EU treba da ode na Kosovo, a da "teško i složeno" rešavanje statusa Kosova treba usaglasiti s UN, međunarodnom zajednicom, kao i sa Beogradom i Prištinom.

Iz rasprave ministara EU, koji su pripremali susret na vrhu EU koji treba da se održi idućeg petka, proizilazi, kako je rečeno, da će taj proces "trajati neko vreme" i da će lideri Evropske unije tom prilikom stav o Kosovu zauzeti i u funkciji onoga što bude ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana je naglasio da iako Beograd i Priština nisu postigli sporazum u pregovorima pod okriljem Kontakt grupe, "to ne znači da mi ne možemo nastaviti da tragamo za bilateralnim sporazumima te dve strane i Evropske unije" i dodao da će EU to nastaviti da čini, s ciljem da se zajamči bezbednost zapadnog Balkana.

Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je, međutim, izrazio uverenje da se stavovi skoro svih ministara EU, osim Kipra, kreću ka tome da se na usaglašen način dodje do nekog vida proglašavanja nezavisnosti Kosova.

Slovenački ministar Dimitrij Rupel je rekao da se Ljubljana zalaže za rešavanje konačnog statusa Kosova na "uredjen i usaglašen način" i, uporedo, za što snažnije pridruživanje Srbije EU.

Rupel je rekao da se većina ministara Unije izjasnila za što bržu integraciju Srbije u EU i potpisivanje, kroz mesec-dva, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a potom i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU.

Rupel je kazao i da je rasprava o Srbiji bila duga i temeljita, podvukavši da o stepenu saradnje Beograda s Haškim sudom konačnu reč ima EU.

Predsedavajući sednice, portugalski ministar Amado rekao je da "bez sumnje svaki potez koji povuče bilo koja strana u teškom i složenom pitanju" rešavanja kosovskog statusa "mora biti usaglašeno s glavnim međunarodnim akterima".

EU u tome mora imati ključnu ulogu i "taj proces ne sme da se dramatizuje", rekao je Amado i dodao da "sve strane nastoje da u tome stvore razumnu dinamiku".

EU bliže jedinstvenom stavu o Kosovu?

Havijer Solana (FoNet)

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Briselu, po završetku sastanka Saveta ministara EU, da očekuje da će u petak, na samitu šefova država EU biti postignut dogovor o slanju misije EU na Kosovo i Metohiju.

Solana je istovremeno istakao da je na današnjem sastanku o Kosmetu došlo do približavanja stavova članica EU o Kosmetu.

"Kakvo god da bude rešenje, radićemo na tome da ono obezbedi stabilnost Balkana ", rekao je Solana.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren je rekao da je trenutak da "EU predvodi koordiniran proces rešavanja statusa Kosmeta, dok je predsedavajući Saveta ministara, šef portugalske diplomatije Luiš D'Amado istakao da je EU napravila korak napred ka "snažnom i jedinstvenom stavu".

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner izjavio je danas da je prihvaćen francuski stav da se sačekaju izbori u Srbiji, kako bi se "krajem januara i početkom februara dala šansa pacifistima" i sa srpske strane i sa strane Albanaca sa Kosova i Metohije.

Na pitanje komentatora radija "zašto Francuska podržava nezavisnost Kosova kada će to stvoriti mikro državu kojom upravljaju partije koje su pre mafija, kao i da će stvoriti izuzetno opasan presedan kako u Bosni, tako i u Gruziji i na drugim mestima", Kušner je odgovorio da "to nije mafija".

"Vi preterujete, to nije mafija. Hašim Tači, koji je izabran, sadašnji je premijer, koji je mudar i koji će da čeka ne samo da međunarodna zajednica prizna (nezavisno Kosovo), već i koji želi da ta zajednica, a potogovo Evropa, ne bude podeljena o tom pitanju, što je dobro", rekao je ministar spoljnih poslova.

"Ako neko potpali rat u Gruziji, to će biti Putinova Rusija. Ako neko odluči da dolije ulje na vatru u Abhaziji i Osetiji, to će biti takođe oni", rekao je Kušner. Šef britanske diplomatije Dejvid Milibend osporio je da će nezavisno Kosovo poslužiti kao inspiracija separatistima u svetu, jer je ono, prema njegovoj oceni, sasvim izuzetan slučaj.

"Mnogo zemalja se plaši da Kosovo može da bude model za separatističke pokrete koji teže ka nezavisnosti. Želim da naglasim - to je sasvim izuzetan slučaj. Kosovo je pokrajina kojom upravlja UN, a leži unutar zemlje koja se deklariše da želi da bude deo Evrope", rekao je Milibend za poljski list Đenjik.

Švedski šef diplomatije Karl Bilt rekao je danas da su sve, osim jedne, zemlje članice Evropske unije spremne da prihvate nezavisnost srpske pokrajine Kosovo bez rezolucije Ujedinjenih nacija.

"Tako reći, imamo jedinstvo po pitanju Kosova", kazao je Bilt, ali ne i koja zemlja od 27 članica EU još uvek želi usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN pre nego što bi prihvatila proglašenje nezavisnosti koje se očekuje od albanskih lidera na Kosovu u narednim nedeljama, navodi agencija Rojters.

Ministar Luksemburga Žan Aselborn je rekao da samo Kipar ima "ogroman problem" u podržavanju nezavisnosti Kosova.

D'Alema: Ahtisarijev plan ostaje

Šef italijanske diplomatije izjavio je u Briselu da Evropska unija smatra da su pregovori o statusu Kosova završeni i da je plan Martija Ahtisarija osnova za rešenje s tim da se Srbiji što pre odobri status kandidata za članstvo u EU.

"Očigledno da su pregovori Beograd-Priština uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe okončani, kako je to rekao (predstavnik EU) ambasador Volfgang Išinger", rekao je D'Alema, koji je napustio zasedanja ministara inostranih poslova EU pre okončanja rasprave o Kosovu.

"Danas više ne izgleda razložno niti korisno nastavljati pregovore koji su došli do takvih načelnih razmimoilaženja, koja ne izgledaju da se mogu prevazići", ocenio je D'Alema.

Ipak, dodao je šef italijanske diplomatije, "oko više tačaka u pregovorima se došlo do povoljnih rezultata", i ukazao na "veoma važne izjave obe strane da neće koristiti silu".

"Smatram da je sad problem kako voditi taj proces s ciljem da se izbegnu opasnosti destabilizacije regiona i dovede u pitanje evropska perspektiva regiona", rekao je on.

"Voditi, upravljati znači da je važno da, kakav god korak kosovski Albanci nameravaju da učine, to bude usaglašeno s Evropskom unijom, kad je reč o tome 'kada' i 'kako'", objasnio je italijanski ministar.

Istovremeno je, prema njegovim rečima, od bitnog značaja da Evropa radi na onome "za šta je ona pozvana", a to je da se što pre na Kosovo uputi misija EU, "i to na osnovu rezolucije 1244 SBUN što je pravna baza koja to dozvoljava".

On je kazao i da je za Evropsku uniju "suštinski važno da takva eventualna proglašenja uslede na temelju Ahtisarijevog paketa, koji mi priznajemo kao jedinu moguću osnovu".

"A to je nezavisnost pod međunarodnim nadzorom, uz veoma stroga ograničenja. O tome smo spremni da razgovaramo, a ne o nečem drugom", rekao je D'Alema

"I potom smo jako insistirali na nužnosti preduzimanja poteza prema Srbiji. Pregovori o stabilizaciji i pridruživanju su završeni i zalažemo se za potpis sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao što smatramo da Srbiji treba da da se odobri status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", rekao je novinarima D'Alema.

Šef italijanske diplomatije je istakao da je "dobro" što je jedan saradnik kosovskog premijera Hašima Tačija saopštio da Priština "ne žuri" i da će priznavanje usaglasiti s evropskim i međunarodnim partnerima.

Na pitanje ima li neku opasku na izjavu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da bi priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova imalo posledice na Balkanu i šire, odgovor D'Aleme je glasio: "Ne".

Išinger: EU će priznati Kosovo

Volfgang Išinger (Beta)

Sastanku šefova diplomatija prisustvuje i Volfgang Išinger, koji će ih upoznati sa tokom pregovora i zaključcima pregovaračke trojke.

Predstavnik EU u ''trojci'' Volfgang Išinger uveren je da će Unija brzo priznati odvajanje Kosova od Srbije i izjavljuje da će Brisel odluku o tome, verovatno, doneti sledećih dana.

Išinger je u izjavi nemačkom radiju RBB - Inforadio rekao da će Kosovo praktično dobiti uslovnu, međunarodno nadgledanu nezavisnost:

Kosovu će biti postavljeni uslovi koji se odnose na uvažavanje zakona o zaštiti manjina i usvajanje već razrađenog modernog ustava, objasnio je evropski diplomata.

''Biće to državna tvorevina koja će podlegati i dalje opsežnom međunarodnom nadgledanju. I dalje će tamo biti stacionirane međunarodne trupe i biće prisutne EU i UN'', rekao je Išinger.

''To znači da se radi o međunarodno nadgledanoj nezavisnosti'', istakao je Išiger i naglasio da samostalno Kosovo neće biti suverena država kao, na primer, Nemačka ili Francuska.

Rusija će tražiti poništenje odluke

Predstavnik Rusije u "trojci" Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je danas da će odluka vlasti Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti, uz zaobilaženje Saveta bezbednosti UN, biti nezakonita.

"Jednostrano proglašenje nezavisnosti bilo bi kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. U tom slučaju, Rusija će zahtevati ukidanje takve odluke, njeno anuliranje", rekao je Bocan-Harčenko.

Po rečima ruskog predstavnika, u toku je diskusija o statusu Kosova, uključujući i neformalnu, mada je razmatranje u Savetu bezbednosti zakazano za 19. decembar.

"Debate će se oslanjati na izveštaj 'trojke'. U izveštaju ima mnogo podataka koji govore u korist nastavka pregovaračkog procesa. Mi ćemo raditi na tome da se on nastavi", rekao je Bocan-Harčenko.

On je kazao i da je Rusiji poznato da zapadni partneri ne žele nastavak, ali je ukazao da Moskva ima svoju poziciju koju će braniti.

Bocan-Harčenko je rekao da postoji samo jedna mogućnost zakonskog rešenja statusa Kosova - donošenje rezolucije Saveta bezbednosti UN.

"Drugih pravnih osnova nema", ocenio je ruski diplomata.

SAD veruju u Ahtisarijev plan

SAD su danas izrazile žaljenje što predstavnici Beograda i Prištine nisu uspeli da u novoj rundi pregovora pod okriljem Kontakt grupe pronađu rešenje za status Kosova, naglašavajući da Vašington i dalje veruje da je nadgledana nezavisnost te pokrajine najbolji put da se krene napred.

"Tokom narednih nedelja SAD će sa našim međunarodnim partnerima blisko sarađivati kako bi rešili ovaj problem. Narodu Kosova i regiona je hitno potrebna jasna slika budućnosti", navodi se u saopštenju Stejt departmenta, koje je potpisao portparol Gonzago Galjegos.

Stejt department je, takođe, istakao da je posrednička "trojka" Kontakt grupe ispitala svaku realnu mogućnost za sporazum, te "prevrnula svaki kamen" tražeći obostrano prihvatljivo rešenje.

"Mandat 'trojke' je danas istekao... SAD žale što lideri Srbije i Kosova, tokom ovih razgovora, nisu postigli sporazum o statusu Kosova", navodi se u saopštenju.

"I dalje verujemo da će sprovođenje Ahtisarijevog plana promovisati stabilnost u regionu i omogućiti i Srbiji i Kosovu da krenu napred u procesu evro-atlantskih integracija", navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Đelić: Nema trgovine Kosovo za Evropu

A u Beogradu, potpredsednik Vlade Srbije Bozidar Đelic ponovio je da Srbija neće menjati Kosovo za evropske integracije i da joj to niko i ne nudi.

Potpredsednik Vlade je novinarima, u pauzi seminara na kojem su predstavljene obaveze Srbije u upravljanju fondovima razvojne pomoći iz Evropske unije, rekao da je realnost Srbije da se aktivno radi na evropskim integracijama i da to nema nikakve veze sa određivanjem statusa Kosova.

"Ovo je stvar koja je veoma jasna svima. Naravno da će, u slučaju najcrnjeg scenarija, prestiž zemalja članica EU biti pogođen u našoj zemlji, ali u svakom momentu se moramo pitati šta je u najboljem nacionalnom interesu", rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima, sigurno je da su evropske integracije u nacionalnom interesu.

"EU nije zemlja niti je članica Ujedinjenih nacija niti će biti deo procesa oko Kosova i Metohije. Taj proces pripada Savetu bezbednosti UN i svim zemljama koje su članice UN, nikako EU", rekao je Đelić.

Jeremić: Srbija spremna na dalji dijalog o Kosovu

Šef srpske diplomatija Vuk Jeremić izjavio je u Briselu da je ministrima EU preneo stav Srbije da ni pod kojim okolnostima neće priznati nezavisnost Kosova, ali da će očuvati put svog uključivanja u strukture EU.

"Smatram da i dalje postoje realne mogućnosti za pronalažeje kompromisnog rešenja (o Kosovu)", rekao je Jeremić posle susreta sa šesnaest ministara EU, među kojima su bili i šefovi diplomatija Grčke, Rumunije, Austrije, Mađarske, Belgije, Finske, Italije, Holandije i Španije.

Kakvo god bi bilo eventualno proglašavanje nezavisnosti Kosova, jednostrano, usaglašeno ili na neki drugi način, odnosno, rešenje koje ne bi bilo prihvatljivo za obe strane, neće biti priznato od Srbije i neće voditi stabilnosti i miru u regionu, kazao je šef diplomatije Srbije.

"A kao takvo, neće biti ni održivo, jer ne može voditi cilju EU za evropsku integraciju zapadnog Balkana", rekao je Jeremić i izrazio nadu da "neće biti ni usaglašene, ni neusaglašene (nezavisnosti) ili poluusaglašenih nastojanja (u tom pravcu), jer će to
destabilizovati region".

Šef diplomatije Srbije je poručio da će vlada u Beogradu preduzeti "uzvratne mere" na odluku svake zemlje koja bi priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova narušila teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Time je odgovorio na pitanje novinara šta će Srbija učiniti ako Makedonija prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.