Sprema se odgovor na nezavisnost

MInistar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je novinarima u Skupštini Srbije da o sadržaju akcionog plana ministarstva koje vodi ne može ništa da kaže jer nosi obeležje "državne tajne".

Jeremić je u Skupštini, na pitanje poslanika SRS-a i SPS-a, rekao da je najtvrđa mera koju Srbija može da preduzme prekid diplomatskih odnosa sa svakim ko krši suverenitet Srbije i teritorijalnu celovitost, dok najblaža mera predviđa da Ministarstvo ne učini ništa.

"Nadamo se da neće biti potrebe da se predviđene mere sprovode, jer će u međunarodnoj zajednici preovladati mišljenje da se jedino kompromisom može doći do dugotrajnog i stabilnog rešenja", kazao je ministar.

Jeremić je objasnio da je, međutim, najvažnija inicijativa Srbije za nastavak pregovora o budućem uređenju te pokrajine.

On je naveo da večeras putuje u London, a potom u Njujork, gde će razgovarati sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom i ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti.

Jeremić je istako da Srbija nastavlja diplomatsku aktivnost za nastavak dijaloga o statusu Kosova.

Đelić: Srbija će primeniti mere, ali ne i silu

Božidar Ðeliæ (Tanjug)

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izjavio je u Briselu da će Srbija u rešavanju kosovskog pitanja, ako bude nužno, preduzeti određene mere, ali "ni u kom slučaju neće primeniti silu".

Srbija nudi sporazum, uz garancije UN i evropsku integraciju, a ne podele, rekao je Đelić na skupu "Balkanska raskršća", uz učešće zvaničnika iz zapadnobalkanskih zemalja i Evropske unije.

Đelić je evropske zvaničnike pozvao da pruže šansu demokratskim snagama u Srbiji, dajući više vremena za kompromis oko Kosova.

"Srbija će time pomoći sebi i celom regionu", podvukao je Đelić, upozorivši da "ćemo ili u destabilizaciju, ili ćemo zajedno juriti ka Evropskoj uniji", rekao je.

Na pitanje kakvo će biti reagovanje Beograda ako kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost, Đelić je uzvratio pitanjem: "Kako bi evropske vlade reagovale ako bi druge zemlje, suprotstavljajući se vama i svakom sporazumu, priznale nezavisnost dela vaše zemlje".

Đelić je podsetio da je Srbija uklonila režim Slobodana Miloševića, da su čelnici njegovog režima u Hagu i da sadašnje demokratske vlasti nisu bile vezane za taj režim.

Takođe je ukazao da je prilikom oružanog napada albanskih terorista na jugu Srbije "bilo žrtava na našoj strani, ali je naš odgovor bio da sarađujemo sa našim saveznicima i NATO", dodajući da su u januaru ove godine Albanci s juga Srbije izašli na izbore, a njihovi predstavnici su ušli u srpski parlament.

"Ja znam da bi neki od vas prisutnih želeli da u meni vide 'malog Slobu'", rekao je Đelić i, obraćajući se glavnoj tužiteljki Haškog suda Karli del Ponte, naglasio: "Ne, Karla, ne, ne, to ne".

Lekcija o SFRJ: Stipe Mesiæ (FoNet, arhiva)

Raspravu u Briselu obeležila je i žustra debata između potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića i predsednika Hrvatske Stjepana Mesića o Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji.

Mesić je u uvodnom izlaganju rekao da će Hrvatska istrajati na stavu da entiteti u BiH nisu države, niti da se smeju ponašati kao države.
"Posebni odnosi između entiteta i susednih država, iako dopušteni Dajtonskim sporazumom, nisu u funkciji jačanja BiH kao države, i Hrvatska je od takvih odnosa odustala", rekao je Mesić i dodao da je Hrvatska posle demokratskih promena "poslala nedvosmislenu poruku Hrvatima u BiH da svoju sreću traže unutar granica svoje domovine".

Đelić je u svom govoru, kako je prenela HINA, uzvratio opaskom da Beograd ne "govori bosanskim Srbima šta da rade, ali da zato bosanskohercegovački Hrvati glasaju za Hrvatski sabor i za predsednika, što nije slučaj sa Srbima".

U raspravi je Mesić odgovorio da je hrvatski izborni zakon donesen davno, "u vrijeme kada je razbijana BiH".

"Samo naivni mogu misliti da je stvaranje Republike Srpske i Herceg-Bosne bilo u funkciji utvrđivanja BiH. Bosanskohercegovački Hrvati su i hrvatski građani, i dok postoji taj izborni zakon, on se mora primenjivati", rekao je Mesić.

U raspravi o Kosovu, hrvatski predsednik je rekao da bi podela te pokrajine bila opasna i da podele nisu rešenje, jer bi, u slučaju da Srbi na severu Kosova proglase nezavisnost, onda i Albanci na jugu centralne Srbije učinili isto, što bi, po Mesićevim rečima, "značilo rat".

"Nikakva podela Kosova ne dolazi u obzir", rekao je Mesić.

Đelić ga je tim povodom upitao da li to vredi i za Srbiju, odnosno da se ni ona ne može deliti i cepati, ukazujući da je Kosovo sastavni deo Srbije i da nema pravo na samoodcepljenje, kao što su ga imale bivše jugoslovenske republike.

"Vi ste mlađi od mene, pa ću vas poučiti - Kosovo je bilo konstitutivni deo jugoslavenske federacije", ustrajao je Mesić.

Vladika Artemije: Delovati preventivno

Za episkopa raško-prizrenskog Vladiku Artemija potezi koje je najavio Vuk Jeremić nisu dovoljni. On u izjavi za B92 kaže da treba delovati preventivno, napraviti neke poteze i pre eventualnog proglašenja nezavisnosti i to na nekoliko načina.

"Organizovati masovne demonstracije u Beogradu i drugim gradovima za očuvanje Kosova u granicama Srbije, da se pokaže da to nije stvar jednog vladike ili jednog političara nego da je to stvar čitavoga naroda, pa onda, recimo, bolje je zatvoriti granicu, administrativnu liniju, probe radi, pre proglašenja, pa onda, zašto da ne, jedna privremena mobilizacija od tri dana svih, recimo, vojnih obveznika u cilju provere, spremnosti, hitnosti i tako dalje, nikome ne objavljujemo rat ali pokazujemo da nas ima“, rekao je Artemije.

Vejvoda: Nezavisnost krajem februara

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenjuje da Priština neće ništa sama uraditi s obzirom na to da u potpunosti zavisi od EU i od SAD. On je u Kažiprstu Radija B92 rekao da će kosovski Albanci verovatno pribeći ''koordinisanom proglašenju nezavisnosti" krajem februara, početkom marta.

"To znači da će kosovska strana biti u stalnom dosluhu sa EU i SAD, i da će u koordinisanom, znači u odlučivanju o vremenu, neće ništa sama uraditi s obzirom da u potpunosti zavisi i od EU i od SAD, odnosno od NATO-a. Jer ne zaboravimo taj sledeći korak koji prištinska strana naziva nezavisnost je veoma daleko od nezavisnosti. Ukoliko imate 17000 stranih vojnika, ukoliko imate civilnu misiju, u ovom slučaju će to biti EU, gde su vam sudije Evropljani, tužioci Evropljani, imate hiljadu policajaca koji dolaze iz Evrope, teško da to može biti nazvano nezavisnošću."

Kubiš: Slovačka je protiv jednostranih poteza

Ministar spoljnih poslova Slovačke Jan Kubiš izjavio je danas u Prištini da je ta zemlja protiv jednostranih poteza oko određivanja statusa Kosova, dodajući da su pregovori najbolji put koji može dovesti do kompromisa.

"Najbolji put su pregovori i rešenje koje se postigne kompromisom. Ne podržavamo jednostrane poteze. Međutim, rešenja svakako treba da bude pošto sadašnji 'status kvo' nije rešenje", rekao je Kubiš nakon sastanka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom.

Kubiš je kazao da će Slovačka sačekati izvestaj trojke Kontakt grupe i raspravu u Savetu bezbednosti UN.

On smatra da Evropska unija treba da preuzme što više odgovornosti što se tiče problema Kosova, za koje kaže da je "poseban slučaj", za koji će "vrlo brzo biti doneta odluka".

Sejdiu je rekao da je za kosovsku stranu proces pregovora o statusu okončan, da neće biti drugih pregovora i da se očekuje odluka Skupštine Kosova, koja će biti doneta u koordinaciji sa međunarodnim partnerima.