Mušaraf odložio ostavku

Mušaraf tvrdi da bi zemlja mogla da zapadne u haos ukoliko podlegne pritisku opozicije i odbacio pritiske Zapada da ukine vanredno stanje koje bi, kako je naveo, moglo da traje i tokom izbora u januaru. On je danas u intervjuu američkoj agenciji Asošijeted pres optužio lidera opozicije, bivšu premijerku Benazir Buto, koja je trenutno u kućnom pritvoru, za podstrekavanje političkih nemira.

"Svi koji su dovoljno slepi da mi kažu u lice kakva je realnost, svi oni misle kako ću naravno odvesti zemlju u haos, ukoliko ne kontrolišem političku scenu, sada kada sam predsednik zemlje", rekao je Mušaraf.

Mušaraf, koga podržavaju SAD, prvobitno je planirao da napusti mesto glavnokomandujućeg vojske sutra kada njegov predsednički mandat i mandat parlamenta ističe, ali kako je naveo, on je primoran da odloži vraćanje na civilnu vladavinu dok sud ne odluči o njegovom nedavnom reizboru na mesto šefa države.

Prema njegovim rečima, precizan datum zavisi od Vrhovnog suda a on očekuje da će se to dogoditi do kraja ovog meseca.

AP navodi da je upravo Mušaraf "očistio" slobodoumne sudije kada je suspendovao Ustav 3. novembra i uveo vanredno stanje.

Buto, koja je od ponedeljka, drugi put u poslednjih sedam dana, u kućnom pritvoru, pokušava da formira savez sa islamistima i drugim opozicionim strankama radi pokretanja kampanje koja bi primorala Mušarafa da ode s vlasti.

Bivša premijerka, koja se u oktobru vratila iz osmogodišnjeg egzila, pregovarala je s generalom Mušarafom o podeli vlasti i njegovom povlačenju s vojnih funkcija, ali juče je saopštila da su pregovori okončani i pozvala ga da se povuče s mesta predsednika.

Mušaraf je pre nekoliko dana najavio da će opšti izbori biti održani 9. januara, dok je Buto najavila da bi njena stranka mogla da bojkotuje izbore.

Poziv bivše premijerke za ujedinjenje opozicije predstavlja novu pretnju po Mušarafa, koji je, pored pritisaka u zemlji, izložen i zahtevima Zapada da ukine vanredno stanje.

Mušaraf, glavni američki saveznik u regionu u ratu protiv terorizma, izazvao je buru kritika zapadnih zemalja i domaće javnosti kada je 3. novembra proglasio vanredno stanje, suspendovao ustav, otpustio većinu sudija, naredio hapšenja pravnika i opozicionih aktivista i ugasio privatne medije.

Zapadne vlade strahuju da bi kriza u Pakistanu, koji je američki saveznik u ratu protiv terorizma i nuklearna sila, mogla da izazove nestabilnost u regionu i uspori antiterorističke operacije u pograničnoj zoni sa Avganistanom, poznatom po podršci talibanima i Al Kaidi.