Vlada: Manje zaposlenih u pravosuđu

Beograd -- Nakon sinoćnih višesatnih razgovora sa predstavnicima Vlade, u Sindikatu pravosuđa su odlučili da nastave štrajk.

Đelić na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Sindikata (FoNet)
Đelić na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Sindikata (FoNet)

Članovi Sindikata pravosuđa nisu prihvatili Vladin predlog o otpuštanju 2.000 radnika i u svim pravosudnim organima danas se nastavlja obustava sa minimumom procesa rada, izjavila je predsednica tog sindikata Slavica Živanović. Predstavnici Vlade ocenili su da je potrebna racionalizacija sistema, odnosno smanjenje broja radnih mesta za 2.000 u sistemu pravosuđa, uz socijalni program.

Sastanak u Vladi Srbije sa predstavnicima Sindikata pravosuđa, koji su dve nedelje u štrajku, završen je posle ponoći.

Vlada je ponudila da 2.000 zaposlenih ode iz pravosuđa kako bi se ispunili zahtevi vezani za povećanje zarada, ali od 30 odsto, odnosno kako bi se pronašla sredstva za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, saopšteno je iz Vlade Srbije.

"Ne možemo prihvatiti da 2.000 zaposlenih ode iz pravosuđa, uz neizvesnost da li će onima koji ostaju biti povećane plate", rekla je Živanovićeva i dodala da su u toku sastanci Sindikata o daljim aktivnostima oko ispunjenja njihovih zahteva.

Ona je dodala da će Sindikat pravosuđa, ukoliko ponuda Vlade definitivno bude odbijena, nakon toga, odlučiti o tome da li će zaposleni stupiti u potpunu obustavu rada.

Živanovićeva je rekla da se do donošenja konačne odluke u sudovima Srbije nastavlja obavljanje minimuma procesa rada.

Ponuda Vlade, nakon odlaska 2.000 ljudi, bila je da bi od januarske plate plata onih koji ostaju mogla da bude povećana do 30 odsto. Nema garancije da bi svi dobili po 30 odsto, već bi po kriterijumima koje bi oni utvrdili plata bila povećana do 30 odsto, navode u Vladi.

Vlada je ponudila da među tih 2.000 radnika budu oni koji su ispunili uslov za penziju, kao i oni koji bio dobrovoljno otišli, uz zakonom propisane otpremnine.

Predstavnici zaposlenih u pravosuđu sastali su se sinoć sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem, resornim ministrom Dušanom Petrovićem, kao i ministrima Mirkom Cvetkovićem, Rasimom Ljajićem i Milanom Markovićem.

Članovi Sindikata pravosuđa štrajkuju više dana, zahtevajući povećanje zarada od 100 odsto. Štrajkači su proteklih dana obavljali zakonski minimum procesa rada, koji se, pre svega, odnosi na pritvorske predmete.

"Pokušaćemo da nadoknadimo"

Prema informacijama iz Sindikata, rad je obustavilo oko 90 odsto administrativaca u sudovima, tužilaštvima i prekršajnim organima.

Osim što građani više od nedelju dana ne mogu da dođu do potrebnih dokumenata, štrajkom su onemogućena i suđenja.

Tako se u Prvom opštinskom sudu u Beogradu u parničnim predmetima sudi po privremenim merama, a u krivičnim predmetima sude se samo pritvori, kaže za B92 sudija Tatjana Bezmarević-Janjić.

"Mi ćemo se potruditi da kad štrajk prestane nadoknadimo sve ovo što sad faktički stoji blokirano jer, kao što je javnosti verovatno poznato, mi ne možemo da funkcionišemo ni bez službenika ni bez kurira ni bez zapisničara", kaže ona.

"Znači, mi sad vodimo zapisnike rukom, sudije same za sebe, dežurne sudije... i na taj način konstatujemo ona lica koja su pristupila u sud. Ali, sve drugo stoji, a posledice ćemo videti", kaže ona.

Portparol Trgovinskog suda u Beogradu Stevo Đuranović rekao je da taj sud za sada funkcioniše i da nema ekstremnih odlaganja.

U Okružnom sudu u Beogradu se radi na hitnim slučajevima, pritvorskim predmetima, privremenim merama, a radi i prijemna služba suda.

Slično je u Drugom i u Trećem opštinskom u Beogradu.

Zaposleni u administraciji Okružnog, Opštinskog i Trgovinskog suda u Kragujevcu odlučili su da nastave štrajk, uz poštovanje minimuma procesa rada, dok zaposleni u niškim sudovima rade normalno.

U Okružnom i Opštinskom sudu u Novom Sadu zaposleni su u štrajku, a rade se samo pritvorski predmeti, privremene mere i nasilje u porodici.

"Štrajk posledica neracionalne mreže sudova"

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero ocenila je danas da je štrajk zaposlenih u pravosuđu posledica neracionalne mreže sudova. Ona je rekla da Vrhovni sud nema tačne podatke o štrajku jer u sudstvu nije hijerarhijska organizacija, ali da su, prema raspoloživim podacima, neki sudovi u štrajku, neki su sami propisali koliko će raditi, dok deo sudova ne štrajkuje.

U Vrhovnom sudu, dodala je, nema štrajka. "Nedopustivo niske zarade zaposlenih u pravosuđu posledica su neadekvatne mreže sudova koja omogućava postojanje sudova u kojima sudije, pa i svi zaposleni, rade s nejednakim opterećenjem", navela je ona.

Ona je ukazala da su u većim gradovima sudije opeterćene i ne mogu da efikasno rešavaju ogroman broj predmeta, dok s druge strane ima sudova i sudija s malim brojem predmeta.

Predsednica Vrhovnog suda je izjavila da je obaveza države da omogući plate dovoljne za život, odnosno zakonodavna i izvršna vlast moraju da preuzmu mere da se stvori racionalna mreža.

"Bez zavrtanja ruke"

Zoran Stojiljković, politički analitičar i potpredsednik sindikata "Nezavisnost", slaže se da je administracija opterećena prevelikim brojem zaposlenih, ali smatra da rešenje za to nisu ponude po principu zavrtanja ruke.

"To je tzv. kompenzaciono pregovaranje. Kada vas pritisnu oko plata i nemate argumente, onda je - ako nećeš ovako, onda ću rezati broj zaposlenih, pa da vidimo šta ćeš izabrati između toga i rasta plata'", kaže on.

"Očito da je prvo problem kako su došli do te cifre, na osnovu kojih pokazatelja, a drugo, ako se o tome da razgovarati, onda se da razgovarati o nekom roku u kome se može racionalizovati i po kojim uslovima i kakvom socijalnom programu", kaže on.