Niskotarifne avio-kompanije

Nad nebom Srbije na putu ka evropskim gradovima za sada uglavnom lete velike avio-kompanije s redovnim cenama, koje za prosečnog građanina nisu povoljne. U Evropi, međutim, postoje takozvane niskotarifne kompanije, koje nude letove u okviru Evrope za pet, 10, 15 evra. I u Srbiji tri strane kompanije imaju dozvolu da rade, ali takvih letova nema.

Za sada nema ni takvih kompanija iz Srbije. Dekan Saobraćajnog fakulteta Slobodan Gvozdenović smatra da još nije došlo vreme da jedna niskotarifna kompanija u Srbiji bude profitabilna.

"U Srbiji nema jeftinih letova iz dva razloga. Prvi, nemamo platežnu moć koja je preduslov za letenje avionima, pogotovu za niskotarifne letove iz zadovoljstva. Drugi problem su vize. Lou-kost kompanije svoje karte prodaju preko Interneta, a kada vadimo vizu, traže kartu neke regularne kompanije", kaže Gvozdenović.

Međutim, jedna kompanija iz Srbije, Centavia, letela je tri meseca, a onda je ugašena. Jedan od njenih vlasnika, Predrag Vujović, veruje i dalje da ta ideja može da zaživi ako bi prilike bile povoljnije.

"Naišli smo na zid, na odbijanje za destinacije, konkretno za koje nije bilo potrebno imati vize, gde su mogli putnici bez problema da se kreću, a to su bili linije za Zagreb i Podgoricu. Nismo naišli na podršku onih koji su trebali da pomognu", kaže Vujović.

Inače, Centavia nije mogla da leti u Hrvatsku jer ne postoji sporazum između Hrvatske i Srbije koji bi to omogućio.

U Jatu niskotarifne kompanije shvataju kao izvesnu konkurenciju, sa kojom se, kako smatraju, za sada uspešno nose. "Jat shvata filozofiju lou-kost prevoza, na nekoliko linija praktično konkurišemo, i čini mi se da smo uspeli da donekle zaustavimo njihov razvoj", kaže Ilija Todorić iz Jat ervejza.

Todorić takođe tvrdi da nije sve tako pristupačno ni jeftino u niskotarifnim komanijama, kao i da Jat s vremena na vreme nudi jeftinije karte. Ipak, jasno je da nikada do sada Jat nije ponudio kartu od 73 evra za Oslo, na primer.