Kraj privatizacije krajem 2008.

Do tog datuma mora da se objavi poziv za tendersku ili aukcijsku prodaju preostalih preduzeća koja su u društvenom vlasništvu, rekao je juče ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, dok ekonomisti ocenjuju da je to nerealan rok.

"Zakon predviđa značajno pooštravanje uslova za učešće u privatizaciji i zabranjuje učešće u privatizaciji za osuđivana lica i za ona protiv kojih se vodi krivični postupak za teža krivična dela. Zakon obezbeđuje ubrzanje postupka i jednostavniju pripremu preduzeća putem brže pripreme dokumentacije", kazao je on.

Izmenama Zakona predviđena je i mogućnost da se deo viška prihoda od prodaje imovine preduzeća u restrukturiranju, posle namirenja poverilaca, raspodeli zaposlenima.

"Kriterijume i iznos će određivati Vlada Srbije. To otvara mogućnost da radnici RTB Bora, Geneksa i sličnih preduzeća koja su u restrukturiranju, čija se imovina prodaje, nakon prodaje ako se ostvari višak prihoda, dobiju odgovarajuća sredstva koja su kompenzacija za to što nisu dobili akcije", objasnio je Dinkić na konferenciji za novinare.

Predviđeno je i poboljšanje zaštite zaposlenih posle privatizacije. Tako će vlasnik biti obavezan da najmanje devet meseci u godini radnicima isplaćuje minimalne zarade, kao i poreze i doprinose, objasnio je ministar ekonomije.

Dinkić je rekao i da je predviđeno da se, posle raskida ugovora u postupku tenderske prodaje, na pregovore poziva drugoplasirani ponuđač.

Prokopijević: Kraj 2008. nerealan rok

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže za B92 da nema govora o tome da će privatizacija društvenih preduzeća biti završena do kraja 2008. godine.

"Bilo je predviđeno da bude završeno do kraja 2004, pa je pomereno do 2007, sad je početak 2009, a to je samo nekih 14 meseci", kaže on.

"Zašto je to nemoguće, dovoljno je pogledati samo šta je preostalo da se uradi: javna komunalna preduzeća i ove silne firme koje su u stečaju i gde radi skoro 400.000 radnika", navodi on.

"To se ne može 'likvidirati', i da se ta armija nezaposlenih pridruži postojećima. O tome nema govora", kaže Prokopijević.

"To su uglavnom firme sa velikim gubicima, možda samo par njih imaju neke vrednije objekte. Međutim, dok se namire poverioci i država, radnicima neće ostati ništa. Izraz 'višak prihoda' u ekonomiji ne postoji, ako neko hoće da ga uvede u zakon, on mora da kaže šta je taj višak", kaže on.

Prokopijević, povodom odredbi koje zabranjuju da firme kupuju osuđivane osobe, kaže da je to u normalnim tržišnim privredama uobičajena stvar.

"Ali, pitanje je sprovodljivosti tih odredbi. Jer kada vam dođe kupac iz Rusije ili neke države sa 'of šor' zone, teško se može dobiti evidencija da li je on kažnjavan", kaže on.

"Što se pak tiče ideje da se proverava poreklo novca, ona je po malo deplasirana. Poreklo novca treba da provere istražni organi, a ne Agencija za privatizaciju pre nego što će mu se nešto eventualno prodati", kaže Prokopijević.