Vladajući podelili upravne odbore

Preduzeća su podeljena prema rezultatima koje su stranke postigle na izborima, tako da je DS-u pripalo 15, DSS-u 10, a G17 plus pet preduzeća. Novina u sporazumu je da stranka koja ima direktora ima i pravo na većinu u upravnom odboru preduzeća. Kako saznaje B92, taj princip tražio je DS, navodeći da to predstavlja spremnost za preuzimanje odgovornosti.

Međutim, stručnjaci za korupciju upozoravaju da partijska podela plena tu odgovornost ne garantuje.

Šef poslanika DSS-a u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić zadovoljan je potpisanim koalicionom sporazumom. Iako kaže da nije upoznat sa detaljima, Aligrudić navodi da se dokument, osim podele javnih i državnih preduzeća, tiče i ukupnih odnosa unutar vladajuće koalicije.

Za njega je normalno što su stranke među sobom podelile direktorska mesta, kao i odredba da stranka koja daje direktora ima i većinu članova u upravnom odboru tog preduzeća.

"Postoji nekoliko nivoa odgovornosti, ako jedna politička stranka i njeni predstavnici budu uglavnom preuzeli odgovornost za vođenje računa o nekom državnom preduzeću u ovom periodu dok se ne privatizuje ili dok se ne dogovore druge strukturne promene, onda samim tim znači da preuzima i odgovornost", kaže on.

"Ko preuzima poziciju, preuzima i odgovornost, ali na kraju je koalicija u celini odgovorna za celinu sistema", kaže Aligrudić.

"Postoji zakon o javnim preduzećima i deltanostima opšteg interesa koji tačno određuje na koji način se vrši kontorla rada javnih preduzeća, kako izgleda interna i eksterna kontrola, tačno se zna kojim mehanizmima one podležu tako da tu nema niakkvog značaja koliko ko ima članova UO i ono kako se to kaže čiji je direktor", dodaje on.

Koalicioni sporazum DS, DSS i G17 plus medijima još uvek nije dostupan, ali ni stranci koja je u Vladi, Novoj Srbiji. Miroslav Markićević kaže da Novu Srbiju niko ništa nije pitao i da ne zna ni da je porazum potpisan, a kamoli šta u njemu piše.

Prema saznanjima B92, u dokumentu se nalazi i pet principa o kojima su se stranke dogovorile još u pregovorima o formiranju Vlade: Kosovo, Hag, evropske integracije, ekonomski razvoj i borba protiv korupcije i kriminala.

Ko će čime upravljati

Demokratska stranka je, prema aneksu sporazuma u koji je Tanjug imao uvid, na upravljanje dobila 15 preduzeća, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija imaće kontrolu nad 10 preduzeća, a G17 plus nad pet preduzeća.

Takva raspodela, kako se navodi, odgovara odnosu snaga koalicionih partnera u Vladi.

Demokratskoj stranci je pripala odgovornost za sledeća preduzeća: Naftnu industriju Srbije, Telekom, Državnu lutriju Srbije, PTT, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Dunav osiguranje.

DS će biti zadužen i za Građevinsku direkciju Srbije, Službeni glasnik, Transnaftu, SDPR-Jugoimport, Poštansku štedionicu, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Jat ervejz, Srpsku banku i Podzemne eksploatacije uglja Resavica.

Koalicija DSS-NS preuzela je rukovodeća mesta u: Elektroprivredi Srbije, Srbija gasu, Putevima Srbije, Železnicama Srbije, Srbijašumama, Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, Galenici, Beogradskom sajmu, Geneksu i Skloništima.

G17 plus rukovodiće u sledećim preduzećima: Komercijalnoj banci, Aerodromu Nikola Tesla Beograd, Elektromrežama Srbije, Srbijavodama i Skijalištima.

Biralo se u pet krugova, sve do poslednjeg od 30 preduzeća koja su predmet aneksa.

Članice koalicije su, kako se navodi, saglasne sa tim da je nakon postizanja sporazuma moguće vršiti bilateralne zamene, kao i ustupati mesta predsednika upravnog odbora drugoj članici koalicije.

Mesta u upravnim odborima navedenih preduzeća takođe će biti raspodeljena po istoj srazmeri - 3:2:1, što znači da će najviše mesta pripasti Demokratskoj stranci, a najmanje G17 plus.

Vlada će, kako je dogovoreno, tamo gde zakon ne propisuje drugačije, obrazovati šestočlani ili dvanaestočlani upravni odbor, kako bi navedena proporcija mogla da bude ostvarena.

"Partijska podela plena"

Za Vericu Barać, predsednicu Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, ovo izgleda kao partijska podela plena. "Javna preduzeća se tretiraju kao deo nečega što pripada jednoj političkoj stranci koja je na vlasti", kaže ona.

"I zato one, bez obzira što kažu da je u pitanju podela odgovornosti i da će stranke na ta mesta dovoditi najstručnije kadrove, mi smo potpuno svedoci da je jedini kriterijum za vođenje tih preduzeća i njihovo poslovanje odanost političkoj stranci i tu će doći samo potpuno politički podobni kadrovi", smatra ona.

"Zato hoće da jedna partija bude odlučujuća u tom javnom preduzeću i to će biti jedan od moćnih oslonaca za finansiranje političke stranke i način da ona zapošljava svoje partijske kadrove", kaže Baraćeva.

Nemanja Nenadić iz antikorupcijske organizacije Tranasparentnost Srbije kaže da je loše što nije primenjivan princip stručnosti, posebno što preduzeća kao što su NIS, EPS, Jat, uskoro čeka privatizacija.

"Mi smo i do sada imali slične vidove partijske kontrole. Vlada je određivala i ko će biti direktori i ko će biti članovi nadzornih i upravnih odbora, partije koje čine vlast su kontrolisale posredno jedan deo javnih preduzeća, svaka iz svog resora", kaže on.

"Tako da situacija ostaje ista kao što je bila i u prošloj i u onoj vladi pre nje. Pred privatizaciju svakako je bitno strankama koje učestvuju u vlasti da na neki način kontrolišu šta se dešava, možda, i to je ono oko čega uvek vlada bojazan, utiču na to kakav model privatizacije će biti izveden", kaže on.

Jedina pozitivna stvar koju vidi Nenadić jeste što će na ovaj način građani moći da procene koja je politička stranka odgovorna za to što neko javno preduzeće ne radi svoj posao kako treba i tu stranku mogu da kazne na narednim izborima.