Venecuelanski "otporaši" u Beogradu

Predsednik Venecuele Ugo Čavez dobro je poznat po istupima protiv Vašingtona, oštrim kritikama “imperijalnog kapitalizma”, kao i po neobičnim zahtevu da se njegova zemlja nađe u posebnoj vremenskoj zoni. Međutim, njegov režim karakteriše i potpuna kontrola medija, činjenica da se i pored ogromnih izvora nafte ne živi bolje, kao i da se ljudska prava krše.

Vođe studentskog pokreta, nastalog pre pet meseci zbog gašenja najstarije televizije u prestonici Karakasu, proglašeni za strane plaćenike i domaće izdajnike.

Ronel Galjo, Geraldin Alvarez, Rodrigo Dijamanti i Eliza Totaro, predstavnici su studentskog pokreta Venecuele, i oni su čak iz Karakasa došli u Beograd kako bi iz prve ruke čuli kako su se studenti u Srbiji i organizacija Otpor borili protiv režima Slobodana Miloševića u drugoj polovini devedesetih godina. Igrom slučaja, došli su baš na godišnjicu 5. oktobra.

"2000. godine bila sam poslednji razred srednje škole i sa mnom u školu je išla ćerka jugoslovenskog ambasadora u Venecueil. Ona mi je rekla šta se dešava u Jugoslaviji i šta je to Otpor, tako da sam tada prvi put čula za vaše demokratske promene", kaže Eliza, 25-godišnja studentkinja iz Venecuele.

Četvoro studenata kažu da je većina mladih u toj zemlji za Otpor i Srbiju čula tek u maju, kada su u Karakasu izbili protesti nakon odluke predsednika Uga Čaveza da ugasi do tada najstariju televiziju u Venecueli - RTV Karakas, pošto je ocenio da ta stanica pokušava da podrije njegovu vlast.

Tokom dve nedelje protesta uhapšeno je 182 studenta. Ubrzo su preko medija označeni kao državni neprijatelji, kaže Alvarezova, predstavnica studentskog pokreta Venecuele. "Naša vlada nas je optužila da smo agenti CIA, da smo, u stvari, teroristička grupa i kriminalci koje su obučile vlade stranih zemalja. Kada smo u maju izašli na ulice Karakasa da protestujemo, vladine snage su počele sa represijom nad nama, bacali su suzavce na nas. Morali smo da im pokažemo da nećemo da primenimo silu, već da je naš protest miran i nenasilan, tako da smo obojili naše ruke u belo", kaže Geraldin.

Iako je Venecuela jako bogata naftom, trećina stanovništva živi ispod linije siromaštva, nezaposlenost je velika, a visoko obrazovanje privilegija. Čavez je harizmatičan čovek, ali se, prema mišljenju studenata, mnogo više bavi svojim medijskim nastupima, oštrim kritikama SAD i privlačenjem svetske pažnje, nego poboljšanjem životnog standarda građana svoje zemlje.

"Čavez je vrlo harizmatičan čovek, ali čovek masovnih medija koji jako voli takvu pažnju. Iako napada Buša, on sa njim sarađuje jer mu prodaje naftu. Uz to, čini se da mnogo više pažnje posvećuje svojim aktivnostima u borbi protiv Buša, Amerike i imperijalizma, nego što se bori protiv siromaštva u Venecueli. Na početku karijere bio je jako popularan, ali sada Venecuelanci postaju svesni da obećano nije ostvareno i da Čavez nije ona nada u koju su verovali", kaže Eliza.

"Minimalna plata u Venecueli se kreće oko 100 evra, i to nisu zvanični podaci, ali je opštepoznato da 80 posto populacije živi u siromaštvu, tako da je privilegija imati priluku da se visoko obrazuješ. Mi želimo zemlju u kojoj građani imaju jednaka prava i mogućnosti, tako da ih ohrabrujemo da se bore", kaže Geraldin.

Ovi studenti iz Venecuele strahuju da će režim Uga Čaveza biti sve represivniji. Nadaju se da će iz iskustva koje je imala Srbija naučiti kako da se izbore za veću slobodu i poštovanje ljudskih prava u svojoj zemlji.