Srbija ukida kasetne bombe?

U Beogradu se održava Međunarodna konferencija o državama-žrtvama kasetne municije. Srbija je jedna od zemalja regiona koja je najugroženija od kasetnih bombi. 1999. godine NATO je na Srbiju bacio oko 350.000 komada kasetne podmunicije i procenjuje se da je još kontaminirana površina od 23 kvadratna kilometra, na kojoj se nalaze neraščišćeni ostaci.

Beogradska konferencija zemalja koje imaju probleme zbog prisustva kasetnih bombi na svojim teritorijama održava se danas i sutra, na inicijativu Vlade Srbije, nakon što je NATO Srbiji dostavio podatke o lokacijama gađanim kasetnim bombama 1999.

Na otvaranju konferencije, Jeremić je rekao da Srbija planira da pristupi petom protokolu o eksplozivnim ostacima rata u okviru konvencije o određenim vrstama oružja.

"Ja se nadam da će zaključci ove koferencije biti takvi da će sledeći veliki skup u decembru u Beču doneti tu međunarodnu konvenciju koja će, nadam se, biti obavezujućeg karaktera i koja će, nadam se, jednom zauvek zabraniti upotrebu kasetne municije", kazao je Jeremić.

Ministar je rekao da će se rad konferencije bazirati na utvrđivanju načina pomoći žrtvama kasetne municije, na čišćenju ostataka neeksplodirane municije, međunarodnoj pomoći i saradnji u toj oblasti i zabrani distribucije kasetne municije.

Na sastanku učestvuju 23 zemlje, i to one koje trpe najviše posledica od kasetnih bombi. Veliki proizvođači kasetnih bombi, kao što su SAD, Rusija i Kina, biće pozvani da se priključe sporazumu o zabrani korišćena tog oružja.

Tomas Neš, koordinator Koalicije protiv kasetne municije, kaže da sastanku ne prisustvuju predstavnici SAD, Kine i Rusije, koji spadaju u najveće proizvođače, ali i korisnike kasetnih bombi.

"Da li su nam zaista potrebne te zemlje da bismo postigli uspešan sporazum koji će bitno uticati na život ljudi? Ako pogledate rezultate Sporazuma o zabrani upotreba mina, odgovor je da baš i nisu", kaže on.

Branislav Kapetanović, bivši vojni stručnjak za eksploziv, izgubio je obe ruke i noge dok je pokušavao da razminira kasetnu bombu američke proizvodnje posle bombardovanja Srbije 1999.

"U centru eksplozije ne može se čuti eksplozija, ali nisam verovao u to kada su mi pričali. Međutim, kada sam se našao u centru eksplozije, nisam je čuo, čuo se samo zvuk koji podseća na pad staklene flaše na beton", priča on.

"U momentu nisam video ništa, sve što sam mogao da uradim je bilo da pozovem u pomoć kolege. Potrčali su ka meni, uhvatili me za revere i odneli do automobila. U tom trenutku već sam ostao bez obe ruke i obe noge", priča Kapetanović.

Evropske zemlje, kojima su se pridružile Kanada, Novi Zeland i Australija, rade na razvijanju sporazuma o zabrani kasetnih mina, malih bombi koje se lako razbacuju po velikim površinama i mogu da eksplodiraju godinama posle postavljanja.

Sastanak koji se održava u Beogradu deo je tzv. procesa Oslo, koji do kraja 2008. treba da rezultira međunarodnim sporazumom koji će konačno zabraniti kasetnu municiju.

Još ne postoji jedinstvena konvencija koja bi potpuno zabranila korišćenje kasetnog oružja, pa ga države i dalje upotrebljavaju.

Kasetnom municijom, čije su najčešće žrtve deca, na prostoru zapadnog Balkana ugrožene su Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Albanija.

SAD, Kina i Rusija su najveći proizvođači kasetne municije i ne učestvuju u inicijativi da se obustavi upotreba ovog oružja.

"Podaci NATO-a nekompletni"

Direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović izjavio je danas da su podaci o lokacijama bombardovanim kasetnim bombama tokom 1999, koje je dostavio NATO, dragoceni, ali da nisu kompletni.

Centar Ujedinjenih nacija na Kosovu dobio je mnogo kompletnije podatke, rekao je Mihajlović pred nastavak konferencije.

On je rekao da su dobijeni podaci gotovo identični sa onim koje Srbija već ima. Mihajlović je objasnio da u dobijenim podacima nema tzv. elipse površine, što, prema njegovim rečima, znači da nije navedeno potencijalno zagađeno područje posle eksplozije kasetne bombe.

On je objasnio da nisu navedeni ni nazivi mesta koja su gađana, s procenama zagađenosti površina.