Dogovor o CEFTA u Ohridu

Predstavnici članica su usvojili niz ključnih odluka, koje treba da obezbede efektivno sprovođenje CEFTA. Trgovina u svim članicama biće u narednih 30 dana uređena samo jednim sporazumom. Među odlukama koje su ministri danas usvojili je osnivanje potkomiteta na visokom nivou, koji će se baviti najvažnijim pitanjima vezanim za primenu u oblasti poljprivrede, inspekcijske saradnje i carina.

Sastancima su prisustvovali predstavnici međunarodne zajednice, a pored ministara za ekonomiju šest članica, a to su Makedonija, Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Albanija, i UNMIK-a za teritoriju Kosova, u Ohridu su i njihove kolege iz Srbije i iz Crne Gore koje tek treba da postanu članice CEFTA.

Sastanak u Ohridskom hotelu Gorica održan je iza zatvorenih vrata.

Makedonija, kao prva predsedavajuća ministarskom konferencijom, može da bude vrlo zadovoljna jer je već na startu postignut dogovor da se trgovina među osam članica reguliše samo jednim sporazumom.

Tekst koji će biti izrađen u narednih 30 dana zameniće niz bilateralnih ugovora tako da će na tržištu od oko 20 miliona stanovnika važiti jedan sporazum o trgovini.

Potpisivanjem sporazuma CEFTA udvostučiće se međusobna trgovina članica sporazuma, a otvaraju se vrata i za veću trgovinsku razmenu s drugim zemljama, izjavio je u Ohridu specijalni predstavnik Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek.

CEFTA je zapravo priprema regiona za prijem u EU, kaže izaslanik Evropske unije u Makedoniji Ervan Fuere, naglašavajuci da je Brisel direktno zainteresovan za uspešnu promenu dogovora i da ga podržava i finasijski.

Sprovođenje CEFTA za Srbiju je izuzetni značajno jer se više 30 odsto srpskog izvoza realizuje na teritorijama zemalja iz okruženja, kaže učesnik današnjeg sastanka na Ohridu, ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

"Ovaj sastanak ima izuzetan značaj za privredu Srbije jer mi ćemo ove godine na tržište zemalja CEFTA izvesti robu vrednu tri milijarde dolara, što je više od 30 odsto našeg izvoza", kaže on.

"Zbog toga pridajemo veliki značaj saradnji s potpisnicima CEFTA i ovaj prvi zajednički sastanak je pokazao da će taj aranžman, koji znači slobodnu trgovinu u području jugoistočne Evrope, imati veliku vrednost za sve zemlje", kaže on.

"Srbija tu mora da iskoristi šansu jer smo jača ekonomija od većine ostalih zemalja", smatra Dinkić.

Prepreke mleko, meso, duvan...

Iako CEFTA treba da omogući slobodno kretanje roba i usluga na tržištu članica, zemlje Zapadnog Balkana i dalje žele da što je moguće više zaštite neke svoje proizvode.

Tako Srbija vodi bilateralne pregovore s BiH, koja štiti svoje meso i mleko, i s Hrvatskom, o prometu duvana, objašnjava za B92 državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić.

"Najveće pitanje je ono s BiH, zbog visokih carina koje su oni postavili za mleko i meso najviše, za nas i za Hrvatsku", rekla je ona, navodeći i da te carine postoje već neko vreme i da će se tražiti da se one usklade s CEFTA.

Jasna Matić kaže da su od Beograda bilateralne sastanke tražile Makedonije i Hrvatska. "Makedonija po pitanju problema privatizacije industrije Župa i njihovog preduzeća Vektra M, a Hrvati su tražili sastanak vezano za akcizni tretman duvana i rokova u kojima ćemo se mi prilagoditi", kaže ona.

"S Hrvatskom treba da se dogovori akcizni tretman duvana i rokova u kojima ćemo se mi prilagoditi. To je pitanje da li će to biti od Nove godine ili ne, mada i Hrvatska takođe diskriminiše domaći i inostrani duvan", kaže ona.

Za novembar ove godine predviđen je i samit premijera potpisnica CEFTA.

Konkurencija regiona kao test

Zemlje jugoistočne Evrope obavezale su se da liberalizuju međusobnu trgovinu, da bez carina ili pod povoljnim uslovima izvoze robu u sve članice CEFTA.

To je velika šansa, ali i veliki izazov za domaće kompanije, kaže direktorka Grupe Ekonomist medija Biljana Stepanović.

"Preduzeća koja su dobra, dobro posluju i mogu da nađu tržište, u ovome će sigurno prepoznati šansu jer će sada bez ulaznih barijera u druge zemlje moći da plasiraju proizvode i oni će time biti jeftiniji i konkurentniji na tim tržištima", kaže ona.

"Ali, pošto je taj proces uzajaman, u takvom slučaju će i druge zemlje i njihova preduzeća moći svoje proizvode na isti način da izvoze u Srbiju i onda se može desiti da neka preduzeća koja nisu u stanju da istrpe konkurenciju dobiju ili otežane uslove poslovanja, to sigurno, a neka možda i propadnu", navodi ona.

"Ali, s druge strane, to je neophodan korak u prilaženju Srbije EU. Jer ako naša preduzeća nisu u stanju da izdrže konkurenciju preduzeća članica CEFTA, znači sebi sličnih, kako će onda jednog dana da izdrže konkurenciju razvijenih zemalja EU?", navodi Biljana Stepanović.

Saradnik bečkog Institita za međunarodna ekonomska istraživanja Vladimir Gligorov ocenjuje da će CEFTA doprineti povećanju tržišta i bržem učlanjivanju Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i EU.

On kaže da ipak ne treba imati prevelika očekivanja pošto je prostor CEFTA smanjen i da primena sporazuma zavisi od zajedničkih ekonomskih interesa članica.

Kao glavnu prednost Gligorov je istakao to što će pri bescarinskom izvozu u EU biti dovoljno dokazati regionalno, a ne lokalno poreklo robe.