Nema dogovora o javnim preduzećima

Stručnjaci navode da bi izbor menadžmenta javnih preduzeća i preduzeća čiji je većinski vlasnik država trebalo depolitizovati, odnosno bi čelni ljudi tih preduzeća trebalo da se biraju konkursima. Stranke vladajuće koalicije o podeli resora u novoj vladi pregovarale su tri meseca. Od formiranja vlade preoteklo je više od 100 dana, ali dogovor o podeli javnih preduzeća još uvek nije na vidiku.

Zbog toga su na čelnim pozicijama u javnim preduzećima i onima u kojima je država većinski vlasnik, i dalje stranački funkcioneri koje je imenovala prošla vlada. U toj podeli, DSS ima ključne ljude u 12 preduzeća. Među njima su i NIS, EPS, Transnafta i Telekom Srbije. Koalicionim sporazumomm dva od 12 mesta pripala su Novoj Srbiji - Putevi i Želežnica Srbije. Stranci G17 plus pripalo je 13 preduzeća, između ostalih Komercijalna banka, Poštanska štedionica, PTT, Srbijagas i Državna lutrija. Funkcioneri SPO-a i dalje su na čelnim mestima u JATu i Beogrdaskom sajmu, a SDPa u Službenom glasniku.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srabija navodi da bi menadžment javnih preduzeća trebalo da se bira konkursima.

"Počev od činjenice da sva tri organa javnih preduzeća imenuje Vlada Srbije, što samo po sebi nije funcionalno, zatim što za neke funcije nisu predviđeni nikakvi uslovi u pogledu stručne kvalifikovanosti i najzad glavni razlog je to što se na podelu udela u javnim preduzećima uveliko gleda kao na svojevrsnu podelu plena nakon svakih izbora", rekao je Nenadić.

Stanka G17 plus smatra da je ideja o izboru čelnih ljudi na konkursu dobra, kaže funkcionerka te stranke Suzana Grubješić. "Tu inicijativu je izneo i koalicionim parterima predsednik stranke Mlađan Dinkić. Nismo naišli na razmevanje što ne znači da u vremenu koje dolazi ta naša inicijativa neće biti prihvaćena", rekla je ona.

S druge strane, u DSS-u navode da u trenutku kada se u Srbiji i dalje formira politička scena neophodno da na tim mestima budu stranački ljudi. "Mi ne možemo odmah da uđemo punim kapacitetom u demokratiju jer još nismo stasali. Divno bi to bilo kada bi se sve biralo, kada bi najbolji bili na pravim mestimna, ali to je jednostavno nemoguće. Ljudsko društvo nije savršeno da baš najbolji budu svuda, mada tome težimo", rekao je potpredsednik DSS-a Dragan Jočić.

Slobodan Milosavljević iz Demokratske kaže da bi u komisiji koja će odlučivati o izboru čelnika javnih preduzeća morali da budu stranački ljudi. "To je logično, zato što su to preduzeća u kojima Vlada ima većinsko vlasništvo. Pretpostavljam resorni ministri ili predstavnici ministartsva koja imaju interesa za konkretna javna preduzeća", rekao je on.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže i to da su javna preduzeća bitna strankama, jer ona, za razliku od budžetskih institucija, slobodnije raspolažu novcem koji zarađuju.

"Zbog toga javna preduzeća mogu biti izvor odakle se finansiraju i potrebe države koje su možda vanredne u datom trenutku. Ali svakako česte su i sumnje da se javna preduzeća zloupotrebljavaju radi finansiranja čisto partijskih potreba", kazao je Nenadić.

Mediji spekulišu da dogovor o novom menadžmentu javnih preduzeća, neće biti postignut pre Nove godine i rešenja statusa Kosova. Navodno, DSS nimalo ne žuri da reši ovo pitanje, s obzirom da sada ima više od 50 odsto upravnih odbora, a G 17 plus pokušava da zadrži preduzeća koja već kontroliše.