DSS menja Program, protiv NATO-a

Danas se u Beogradu održava sednica Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije.Glavni odbor DSS-a je usvojio predlog novog programa i novog statuta stranke, o kome će se 14. oktobra izjasniti Skupština stranke. Ta dva dokumenta su, kako je Tanjugu rekao portparol stranke Branislav Ristivojević, usvojena jednoglasno.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica je na glavnom odboru stranke poručio da Srbija mora imati spreman odgovor za slučaj da se ostvare pretnje, pre svega one koje otvoreno upućuju SAD, da će posle 10. decembra kosovsko pitanje biti rešeno na osnovu odbačenog Ahtisarijevog plana.

DSS i dalje podržava članstvo Srbije u programu Partnerstvo za mir ali se protivi ulasku države u NATO, i u tome prema oceni predsednika stranke Vojislava Koštunice nema ničeg protivrečnog.

Koštunica kaže da je jedno biti nečiji partner i ravnopravni saradnik, a sasvim drugo biti član organizacije koja podrazumeva striktne, skupe, teške i ne uvek pravedno raspoređene obaveze. "Ovo je prinicipijelno stanovište koje prevazilazi okvir odnosa Srbije i NATO oko rešavanja kosovskog pitanja. Ono je pre svega utemeljeno na uverenju da Srbija treba da zadrži punu vojnu neutralnost i da njeni državni i nacionalni interesi zahtevaju nepristupanje bilo kojem vojnom savezu" , rekao je Koštunica.

Koštunica je izjavio i da je Srbija u Ujedinjenim nacijama pobedila u borbi za poštovanje međunarodnog prava, i da se sada suočava sa realnom opašnošću da, kako kaže, albanski separatisti jednostrano proglase nezavisnost Kosova i da jedan broj uticajnih država prizna takvu tvorevinu.

Lider DSS-a je rekao i da Srbija mora imati spreman odgovor za slučaj da se ostvare pretnje, pre svega one koje otvoreno upućuju SAD, da će posle 10. decembra kosovsko pitanje biti rešeno na osnovu Ahtisarijevog plana i da treba razmotriti nekoliko činjenica.

"Svakako je najvažnija ona koja koja glasi da je NATO bespravno bombardovao Srbiju, da su NATO trupe prisutne u pokrajini i da Ahtisarijev plan koji sada služi kao osnova za jednostrano proglašenje nezavisnosti nedvosmisleno predviđa ničim ograničenu vlast NATO na Kosovu i Metohiji", kazao je Koštunica.

Za razliku od Kosova, predsednik DSS-a u svom govoru nije ni pomenuo održavanje lokalnih i predsedničkih izbora u Srbiji, oko kojih poslednjih dana stavove sukobljavaju i članovi vladajuće koalicije.

Novi Program

Cilj političkog delovanja DSS-a u predstojećem periodu je očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije s Kosovom i Metohijom kao njenim delom, navodi se u novom programu stranke.

"Za DSS je državni suverenitet neotuđiv na celoj teritoriji Srbije. Nijedan deo državne teritorije ne može se otuđiti od državne celine, kao što se ne može ni razmeniti s drugom državom, bez pristanka stanovništva na celoj teritoriji Srbije. U skladu s tim, Kosovo, pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija, neotuđiv je deo naše zemlje", navodi se u programu.

Navodi se da se DSS zalaže za to da Srbija vodi nezavisnu spoljnu politiku, usklađenu sa stvarnim interesima države i njenih građana, a koja treba da se zasniva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava, na Ustavu, a posebno na njegovoj preambuli.

Srbija će, iako strateški okrenuta evropskim integracijama, negovati prijateljske odnose s Rusijom i sa vanevropskim velikim silama Kinom, Indijom i SAD.

Dodaje se da su za tu stranku pojmovi patriotizma i demokratije dve nerazdvojne stvari jer je briga za svoju državu potvrda demokratskih načela.

Kao neposredni ciljevi delovanja DSS-a navode se i zapošljavanje i borba protiv siromaštva, unapređenje politike demografskog razvoja zemlje, iskorenjivanje korupcije u svim segmentima društva, posebno u državnoj upravi i privredi, integracija Srbije u međunarodni poredak, pre svega u Evropsku uniju, i stvaranje modernog i uspešnog društva, slobodne, pravedne, bogate i sigurne Srbije.

DSS je stranka demokratskog opredeljenja i odgovorne nacionalne politike, čiji je najviši politički cilj potpun demokratski preobražaj države.

DSS se zalaže da se posebnim zakonima o krivičnoj odgovornosti nosilaca javnih funkcija i zakonom protiv korupcije definiše postupak za utvrđivanje odgovornosti ministara i drugih nosilaca javnih funkcija.

Navodi se i opredeljenje za demokratsku, odnosno civilnu i parlamentarnu, kontrolu oružanih snaga, državne i javne bezbednosti, čiji je isključiv zadatak odbrana zemlje, i koje moraju ostati van svakog političkog i ideološkog uticaja.

DSS, kako se navodi u programu, zalaže se i za jačanje lokalne samouprave, reviziju političkih procesa i procesa s političkim motivima od 1944. i otklanjanje njihovih pravnih i materijalnih posledica, ali je protiv svih vidova revanšizma i osvete.

Jedan od osnovnih ciljeva nacionalne politike DSS-a jeste i duhovna obnova srpskog naroda i jačanje njegove istorijske samosvesti, uz ističanje da tradicija i modernizacija nisu siprotstavljeni pojmovi, već se međusobno dopunjuju, koriguju i potpomažu.

Stav DSS-a je da Srpskoj pravoslavnoj crkvi pripada značajna uloga u nacionalnom vaspitanju i duhovnoj obnovi naroda, zbog čega treba da zauzme istorijski potvrđeno mesto u društvu koje je imala pre nego što ju je komunistička vladavina potisnula.

Novi program je, početkom septembra, usvojilo Predsedništvo DSS-a, a konačnu odluku o tome doneće Skupština stranke, 14. oktobra.

Bogdanović: Protivljenje evroatlantskim integracijama

Srba Bogdanović, urednik NIN-a, kaže za B92 da se nakrupnija promena u Programu DSS-a vezuje za deo koji se odnosi na pristupanje Srbije evroatlantskim integracijama.

"Ako bude usvojen program koji se predlaže, DSS će biti stranka koja se protivi ulasku Srbije u NATO i koja će tražiti da o tome bude raspisan referendum. To je u skladu s poslednjim političkim nastupima DSS-a", kaže Bogdanović.

"Pretpostavljam da je reč o proceni da treba vršiti neku vrstu pritiska na SAD da shvata da insistiranje na nezavisnosti Kosova povlači određene negativne posledice na Balkanu. Pretpostavljam da je to prioritet politike DSS-a, a s tim u vezi je verovatno i stav DSS-a o predstojećim izborima. Insitira se na tome da to pitanje bude povezano i s rešavanjem statusa Kosova, u kom slučaju će morati da bude menjan Ustavni zakon, što je, opet, stvar pregovora u vladajućoj kaliciji. Treba očekivati političke tenzije zbog tog pitanja", kaže Bogdanović.