Ren: Objasniti izjavu Prorokovića

Komesar Evropske unije za proširenje u intervjuu agenciji Rojters, ocenio je da su izjave državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića "Njujork tajmsu", "u velikoj meri za žaljenje" i da očekuje njihovo razjašnjenje pre posete srpskog premijera Vojislava Koštunice Briselu, sledeće srede.

"Nije razumljivo da država koja sa jedne strane traži rešenje kroz pregovore, upućuje takve pretnje nasiljem koje dovode u pitanje njenu posvećenost ozbiljnim pregovorima", rekao je Ren.

"Verujem da srpska vlada razume da je potrebno da razjasni svoju poziciju i da jasno saopšti da pretnje nasiljem ne pripadaju sadašnjem trenutku", rekao je Ren.

Takve izjave (Prorokovića), koje su korak unazad, u pravcu retorike bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih godina, neprihvatljive su za državu koja teži ulasku u EU, rekao je evropski komesar.

Istog dana kada su Prorokovićeve izjave objavljene, Ren je rekao da je ga je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić uverio da Beograd ne razmišlja o upotrebi sile.

"Zatražiću od srpske vlade objašnjenje njenog stava. Naravno da verujem da ono što mi je ministar spoljnih poslova Jeremić rekao oslikava pravu poziciju", rekao je Ren.
Upitan da li bi Brisel mogao da otkaže posetu Koštunice, ukoliko ne dobije odgovarajuća uveravanja, Ren je rekao da se nada da će do tog vremena Unija "dobiti neophodna objašnjenja".

Bocan-Harčenko: iznuđena reakcija Beograda

Predstavnik ministra spoljnih poslova Rusije u međunarodnoj Kontakt-grupi Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da su izjave upozorenja predstavnika Beograda u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije - "iznuđena reakcija".

"Kosovski Albanci nastavljaju da govore da će uskoro proglasiti nezavisnost i tu nezavisnost bi mogli jednostrano da proglase. Zvaničnici iz Beograda su bili primorani da odgovore", rekao je on ruskoj novinskoj agenciji Interfaks.

Bocan-Harčenko je najavio da će kada se posrednici budu ponovo sastali sa predstavnicima Beograda i Prištine u Londonu 18. i 19. septembra, "to pitanje biti ponovo razmotreno".

Posledice antinatoovske retorike

Vuk Jeremiæ (FoNet)

Vuk Jeremić Vladu upozorava da je antinatoovska retorika nekih članova DSS-a zabrinula partnere Srbije u Evropskoj uniji.

Čak su i zemlje sa kojima Srbija ima tradicionalno dobre odnose navele zabrinutost zbog novog spoljnopolitičkog kursa Beograda, saznaje B92. Vlada se, kako saznaje B92, po ovom pitanju podelila jer deo ministara, bliskih premijeru Koštunici, smatra da u uslovima najava nezavisnosti Kosova Srbija mora da pošalje poruku o mogućem prekidu odnosa, ukoliko taj potez dobije podršku NATO-a.

Povodom ovih izjava, kako saznaje B92, na današnjoj sednici vlade oštre reči razmenili su ministar odbrane Dragan Šutanovac i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić. Vlada se, zvanično, nije izjasnila povodom Prorokovićevih izjava.

Problemi na relaciji Beograd-NATO mogu se odraziti na evropske integracije Srbije, podseća šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras i dodaje da su, iako odvojeni, ti procesi ipak povezani.

Ljoveras kaže da "antinatoovska" retorika može da utiče na proces evropskih integracija Srbije. "Srbija će sama odlučivati o svom budućem odnosu sa NATO-om. Ali, oba procesa treba posmatrati kao koherentne, odnosno komplementarne procese", kaže on.

Španski diplomata kaže da je i u njegovoj zemlji postojalo snažno protivljenje članstvu u NATO-u, ali da su zvaničnici uspeli da ubede građane da je članstvo u njihovom interesu.

Miščevićeva: NATO uslov za EU

Tanja Mišèeviæ (FoNet, arhiva)

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je da je ulazak u NATO uslov državama zapadnog Balkana za prijem u EU.

Ljoveras i Miščevićeva su istakli da je veoma važno da se građanima, koji treba da odluče o ulasku u NATO, daju prave informacije o ulozi i odnosima u toj alijansi, kako bi se u javnosti izmenilo antinatovsko raspoloženje.

"Nema nikakve sumnje da je članstvo u NATO-u za zemlje Zapadnog Balkana apsolutno uslov da postanu članice EU. Ali, zaboravlja se da će i o prvom i o drugom procesu svoj glas 'da' ili 'ne' dati građani na referendumu. Suviše je rano govoriti kako će oni glasati,” kaže Miščevićeva.

Ona se slaže da građani donose stav o NATO-u bez potrebnih informacija o tom savezu i njegovom značaju u svetu čiji je Srbija deo. Miščevićeva i Ljoveras slažu se da bi u ponedeljak, 10. septembra, Srbija i Unija mogle završiti tehničke pregovore u procesu stabilizacije i pridruživanja.

Ukoliko, tokom pete runde pregovora, dva tima (predvode ih Božidar Đelić i Pjer Mirel) usaglase stavove o trgovini određenim poljoprivrednim proizvodima (konditorski proizvodi i vino) i o tranzitu evropskih prevoznika preko teritorije Srbije, biće otklonjene sve tehničke prepreke da Srbija i Unija, do kraja godine, potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Tada bi potpisivanje sporazuma zavisilo samo od toga da li će Vlada u Beogradu uhapsiti haškog begunca Ratka Mladića.

"Nema nikakve dileme da ispunjenje obaveza prema Haškom tribunalu ostaje uslov koji Vlada u Beogradu mora da ispuni", rekla je Miščevićeva i dodala da joj se čini da u kabinetu premijera Koštunice to svi shvataju.

SAD: Kritika izjave Prorokovića

Stejt department ocenjuje da izjave pojedinih srpskih zvaničnika o povratku snaga bezbednosti na Kosovo nisu prikladne.

Portparol Stejt departmenta Tom Kejsi najavio je da će SAD od vlasti u Beogradu zatražiti objašnjenje izjave državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića o mogućem povratku srpskih snaga bezbednosti na Kosovo.

Kejsijevi komentari usledili su pošto je dnevnik "Njujork tajms" najavu Prorokovića o nizu mera koje bi vlasti u Beogradu mogle preduzeti u slučaju samoproglašenja nezavisnosti Kosova i priznavanja od pojedinih zemalja, protumačio kao spremnost Srbije da upotrebi silu kako bi sprečila takav razvoj događaja.

Kejsi je, međutim, primetio kako zvanični Vašington ne veruje da Prorokovićeva izjava navedena u "Njujork tajmsu," predstavlja i stvarni stav Vlade Srbije.

"Izjava ministra spoljnih poslova (Vuka Jeremića) u suprotnosti je sa tom izjavom i sigurno ćemo, preko naše ambasade, zatražiti objašnjenje", kazao je Kejsi.

"S obzirom na to da su ovakva zapažanja zapaljiva i nesrećna", kazao je portparol Kejsi, "mislimo da je prikladno da od Vlade Srbije zatražimo objašnjenje kako bi potvrdili da stav ministra spoljnih poslova, u stvari, predstavlja poziciju koju zastupaju".

"No, ponavljam, tražićemo objašnjenje samo da bismo bili sigurni da svi razumeju da Vlada Srbije, u stvari, nema nikakve namere da ovaj problem rešava silom", dodao je Kejsi.

On je kazao da je siguran "da će vlada u Beogradu moći da raščisti ovo pitanje i jasno nam predoči svoj stav".

"Na osnovu svega što smo do sada čuli, verujemo da izjava ministra spoljnih poslova predstavlja stav njegove vlade", zaključio je Kejsi.

Šef srpske diplomatije Jeremić je, objašnjavajući u sredu za američku novinsku agenciju Blumberg idealan put do postizanja rešenja kosovskog problema, kazao da obe strane, srpska i albanska, treba da se odreknu pretnji nasiljem i ekstremizmom, te strpljivo i zajednički rade kako bi se, na kraju procesa, pronašlo kompromisno rešenje.

"Želimo da se ovaj problem reši diplomatskim sredstvima i ne verujem da bilo ko ozbiljno misli da će pribegavanje nasilju ili sili dovesti do rešenja", rekao je Kejsi, naglašavajući da "takve, nesrećne izjave nisu nimalo od pomoći" u tekućem procesu rešavanja statusa Kosova.

Portparol Stejt departmenta je ponovio američku rešenost da status Kosova bude rešen u okviru pregovora između Srbije i kosmetskih Albanaca, kojima posreduje šestočlana međunarodna Kontakt grupa.

"Ponavljam, naš štav o statusu Kosova je jasan. Mi želimo da se tokom razgovora postigne rešenje, ali ako se to ne dogodi, Kontakt grupa je saopštila da je spremna da krene unapred sa odlukama vezanim za budući status, na osnovu plana (izaslanika Martija) Ahtisarija", rekao je Kejsi.

"Sa zadovoljstvom ću objasniti svoje stavove"

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković izjavio je danas da Srbija u rešavanju kosovskog pitanja nastupa konstruktivno, sa predlozima rešenja i da zato nema razloga za nervozu.

"Drugi imaju razloga za nervozu i to svojim javnim istupanjima često pokazuju", rekao je Proroković Tanjugu.

Proroković je kazao da je svaki diplomata ili političar iz SAD dobrodošao kao i do sada i dodao da će "sa zadovoljstvom objasniti svoje stavove".

"Nemam nikakvih problema da razjasnim ono što sam rekao jer se to ne temelji na bilo kakvim pretnjama nasiljem, kako se pokušava interpretirati, nego na striktnom poštovanju međunarodnog prava", ukazao je on i istakao da su nasuprot tome "zapaljive, nesrećne i neodgovorne najave o samoproglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije".

"Albanski političari koji to najavljuju, ali i njihovi sponzori koji ih u tome podržavaju, moraju imati na umu kakve sve posledice te izjave mogu imati i kakve sve nestabilnosti mogu doneti na Balkan", rekao je Proroković.

Harčenko: Agresivne izjave nisu dobre

Predstavnik Rusije u pregovaračkoj trojci za Kosovo Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da "agresivne izjave" iz Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova ne doprinose konstruktivnim pregovorima o rešavanju tog pitanja.

"Agresivne izjave čule su se sa obe strane i danas se nastavljaju. Sigurno je da to ne pomaže da razgovori budu konstruktivni", rekao je Bocan-Harčenko ruskoj agenciji Interfaks.

Ruski predstavnik je komentarisao nedavnu izjavu Dušana Prorokovića. "Tu ne postoji objektivni aspekat stvari. Prvo, kosovski Albanci nastavljaju da govore da će uskoro proglasiti nezavisnost i tu nezavisnost bi mogli jednostrano da proglase. Zvaničnici iz Beograda su bili primorani da odgovore", rekao je ruski diplomata.

"Kada se (međunarodni) posrednici budu ponovo sastali sa stranama u konfliktu u Londonu 18. i 19. septembra, to pitanje će biti ponovo razmotreno", rekao je Bocan-Harčenko.

"Vojna i politička fantastika"

UNMIK i Vlada Kosova ocenili su kao neozbiljnu i neodgovornu izjavu državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo Dušana Prorokovića, da bi Srbija mogla da uvede trgovinski embargo, blokira granicu i ponovo razmesti svoje snage na Kosovu, ako Kosovo proglasi nezavisnost i Zapad je prizna.

Da li zbog nižeg političkog nivoa s kojeg je iz Beograda došla pretnja o slanju srpskih trupa na Kosovo ili zbog praktične neostvarivosti ovakve zamisli, tek u Prištini se niko u višim krugovima međunarodne i prištinske administracije nije ozbiljnije osvrnuo na izjavu Dušana Prorokovića.

Obaveza da reaguju, zbog mnogobrojnih insistiranja novinara, po službenoj dužnosti preostala je portparolima.

Agmi Arifi, portparol vlade kazao je da izjave poput Prorokovićeve više govore o onima u čije se ime iznose, nego o onima kojima se upućuju. "Kosovo je prešlo u novu fazu, zajedno s međunarodnom zajednicom izgrađena je nova perspektiva", kazao je on.

Mnogo veću pažnju Prorokovićeva izjava izazvala je u medijima, posebno u vidu komentara u kojima se mogućnost intervencije srpske vojske na Kosovu na kojem se nalazi 16.000 pripadnika KFOR-a, ocenjuje vojnom i političkom fantastikom.