Svetski dan izbeglica

Oko 30 miliona ljudi trenutno pokušava da dobije neku vrstu pomoći od UNHCR-a (Komesarijata UN za izbeglice). Prema podacima koji su saopšteni povodom Svetskog dana izbeglica, nasilje u Iraku je najviše uticalo na povećanje broja izbeglica. U Evropi najveći broj izbeglica ima Srbija - oko 105.000 ljudi sa izbegličkim statusom i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova.

Prema podacima UNHCR-a, u Srbiju je, zaključno sa Kosovom, 1999, izbeglo više od 700.000 ljudi. Međutim, danas je taj broj, prema zvaničnim podacima, skoro dvostruko manji: u Srbiji živi oko 30.000 izbeglih iz Bosne, preko 70.000 izbeglih iz Hrvatske i 200.000 interno raseljenih sa Kosova.

U svetu je broj izbeglica u porastu. Portparol UNHCR-a Tom Ivin kaže da je na ovaj broj uticalo nasilje u Iraku, jer je iz te zemlje izbeglo ili raseljeno više od četiri miliona ljudi.

"Za period do kraja 2006. godine imali smo porast broja izbeglica za oko 14 odsto, što znači da izbeglica ima nešto manje od 10 miliona. To je neuobičajeno jer se prethodnih godina broj izbeglica stalno smanjivao", rekao je on.

"Razlog za promenu je porast nasilja u Iraku. Trenutno imamo više od dva miliona iračkih izbeglica koji žive u susednim zemljama, najviše u Siriji i Jordanu. Plus, imamo još dva miliona interno raseljenih Iračana unutar same zemlje”, kaže on.

Najveći broj izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika koji su došli u Srbiju, integrisao se i dobio srpsko državljanstvo. Manji broj se vratio u svoje domove, dok je najmanja grupa izbeglica otišla u treće zemlje.

Bez posla i stana

Bez obzira da li su se vratili ili ostali, izbeglice imaju dva velika problema – nerešeno stambeno pitanje i zaposlenje.

Danilo Rakić iz nevladine organizacije Grupa 484 ističe da izbeglice na tržištu rada imaju veću stopu nezaposlenosti, kao i da često rade poslove za koje je potrebna niža stručna sprema nego što je imaju.  

"Ima više preduzetnika i samozaposlenih među izbeglicama nego u opštoj populaciji. To su ljudi koji se ne ustručavaju da obavljaju i neformalne i dodatne poslove. Podaci istraživanja pokazuju da su mnogi prinuđeni da rade poslove ispod svojih obrazovnih kvalifikacija", navodi on.

"Izbeglice su mnogo manje zaposleni u industriji, energetici, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti dok su mnogo više zastupljeni u ugostiteljstvu, trgovini, turizmu, ličnim uslugama i to govori da u nekim preduzećima nisu imali tako dobru prođu, pre svega u javnim preduzećima“, kaže Rakić.

Iako državni zvaničnici kažu da država čini sve da ih integriše ili im pomogne u povratku, 8.000 najugroženijih, uglavnom interno raseljenih sa Kosova, živi u kolektivnim centrima.

U svetu su neke zapadne značajno pooštrile kriterijume za prijem izbeglica, dok su u pomoći izbeglicama najvelikodušnije Švedska i Holandija.

Neintegrisani

Osnovni problemi izbegličke populacije u Srbiji su neintegracija u društvo, ali i nedovoljno korišćenje usluga Nacionalne agencije za zapošljavanje, rezultat je istraživanja o kojem su danas govorili predstavnici nevladine organizacije Grupa 484 i agencije Strategdžik marketing.

Radi se o zajedničkom istraživanju o položaju izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na tržištu rada i njihovom učešću u aktivnim merama zapošljavanja.

Ovo istraživanje, kako je rečeno na konferenciji za novinare u Medija centru povodom Svetskog dana izbeglica, sprovedeno je na uzorku od 500 radno sposobnih članova izbegličke populacije u životnoj dobi od 15 do 65 godina.

Većina tih ljudi samostalno rešava problem zapošljavanja i preživljavanja, stvarajući sopstvenu strategiju izvan institucija.

Prema iznesenim rezultatima, 37 odsto izbeglica radi u neregistrovanim firmama, a 27 odsto je na crnom tržištu, radeći kod poslodavaca bez formalnog ugovora. Zaključeno je, takođe, da su u cilju ekonomskog opstanka prisiljeni da rade na poslovima ispod svojih kvalifikacija.

Autori istraživanja su zaključili da je problem i to što 6,2 odsto izbeglih lica nema nikakvo državljanstvo, što je velika prepreka u zapošljavanju u državnim službama.

Uprkos svemu, kako je rečeno, samo mali broj njih su spremni na povratak u svoje bivše sredine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

"Ljudi ne mogu živeti van svojih domova"

Mnogi od raseljenih zavise od pomoći koju dobijaju preko UNHCR-a. Ta organizacija je povodom Svetskog dana izbeglica snimila dva filma, "Povratak" i "Globalni izveštaj", koji prikazuju sudbine izbeglica, koje su slične u celom svetu.

Kada se sredinom devedesetih etnički sukob iz afričke države Ruande preselio u Burundi, Vanis Nanojo je bila mala. Ne seća se kako je dospela do izbegličkih kampova u Tanzaniji.

U izbegličkim kampovima tada je živelo oko pola miliona ljudi. Njihov život zavisio je od pomoći UHNCR-a, ali su mnogi od njih u početku umirali od gladi ili zaraznih bolesti.

Vanis Nanojo je mislila da su joj roditelji poginuli u pokušaju da se spasu iz ratom zahvaćene zemlje. Kao mala devojčica morala je da se prilagodi teškom životu u izbegličkom kampu i tome da nema roditelje.

"Politički stabilna Tanzanija je utočište za izbeglice ne samo iz Ruande i Burundija, nego i iz Konga, koje su se sklonile od građanskog rata. Jedna porodica je prihvatila Vanis Nanojo. U izbegličkim kampovima kažu da je solidarnost izbeglica jedini način da se prevaziđu teškoće.

"Vanis Nanojo je prošle godine dobila pismo od roditelja i braće i posle skoro 15 godina izbeglištva vratila se u Burundi. Međutim, nju očekuje integracija u novu sredinu, a Vlada Burundija za sada može jedino da joj da ličnu kartu i da je stavi na listu svojih državljana. Ove godine dan izbeglica UNHCR obeležava sa skoro 30 miliona ljudi koji žive van domova", kaže Vermilia Estel, pomajka Vanis Nanojo.

"Mnoga krizna žarišta u svetu koja su još aktivna, poput Iraka, Avganistana i afričkih država, stalni su izvori novih prognanika. Poruka UNHCR-a je da ljudi ne mogu da žive van svojih domova. Međutim, da bi se domovi obnovili, potrebna su velika sredstva i velika pomoć", kaže ona.