Rešavanje problema izbeglica

Tadić je u saopštenju izrazio zabrinutost zbog sporog povratka interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i problema bezbednosti u Pokrajini. Tadić je pozvao čelnike civilne misije UN i vlada u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, da zajedno pokušaju da reše civilizacijski i humanitarni problem izbeglih, jer je to jedan od preduslova evropske budućnosti regiona, piše u saopštenju.

"Srbija mora da učini sve što je u njenoj moći da se prevaziđu prepreke za rešavanje konkretnih problema izbeglih i raseljenih, pre svega kroz integraciju ili povratak", ukazao je Tadić.

Niz problema za povratak izbeglih

Uprkos napretku u povratku izbeglih u Hrvatsku, postoji niz problema za trajno i sveobuhvatno rešavanje tog problema, rečeno je danas na okruglom stolu u Beogradu uoči Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna.

Pitanje izbeglica, koje su najveće žrtve rata, ni posle 12 godina od rata nije rešeno na pravičan i sveobuhvatan način, ocenio je predsednik Upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma u Srbiji Miodrag Linta na otvaranju skupa pod nazivom "Održiv povratak izbeglica u Hrvatsku - stanje i perspektive".

Linta je ocenio da je postignut značajan napredak, a među problemima u praksi jesu vraćanje stanarskog prava, upisivanje radnog staža, hapšenje povratnika i druga pitanja.

Šef kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Lenart Kocalajnen izjavio je da bi vlade Hrvatske, Srbije i BiH trebalo da nađu fer i kompromisno rešenje i izrazio je nadu da će pitanje povratka biti rešeno do 2009.

Mario Pavlović, iz UNHCR-a u Hrvatskoj, predstavio je studiju pod nazivom "Održivost manjinskog povratka u Hrvatskoj". Ističući da se svaki drugi povratnik oseća sigurno, Pavlović je ukazao da trećina povratnika smatra da ima razloga za zabrinutost o svojoj bezbednosti, a 11 odsto se ne oseća sigurno.

Ukazao je i da 70 odsto povratnika smatra da ne bi trebalo da budu nacionalna manjina, a polovina je uverena da su građani drugog reda.

Konferencija o izbeglicama (Fonet)

Komesar za izbeglice Srbije Dragiša Dabetić ocenio je da do sada nema velikih rezultata u sprovođenju Sarajevske deklaracije o povratku izbeglica, i da je taj proces, kako je rekao, "de fakto stao".

Kritikujući Hrvatsku što ništa nije uradila za sprovođenje te deklaracije, Dabetić je naveo da problem predstavljaju dva pitanja - vraćanje stanarskog prava i upisivanje radnog staža.

"Da bi se rešio problem izbeglica, mora se rešiti pitanje nosilaca stanarskog prava", istakao je on i izrazio nadu da će u narednom periodu, uz pomoć međunarodne zajednici, biti pronađen kompromis da bi se zaista krenulo u sprovođenje Sarajevske deklaracije.

Predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Milorad Pupovac rekao je da su glavne prepreke za povratak to što su ta područja uništena, zapostavljena, i ukazao da nema mogućnosti povratka radno sposobnih bez stvaranja pretpostavki za to.

Pupovac je rekao da Hrvatska mora da ubrza vraćanje stanarskog prava. On je naveo da će do kraja godine biti obezbeđeno 1.800 stanova, a da ukupno ima 9.000 zahteva.

Kao dodatni problem za povratak izbeglih, Pupovac je naveo liste optuženih za ratne zločine, koje su, kako je rekao, skraćene, ali na kojima još ima mnogo ljudi. On zato smatra da taj problem treba da se vrati na dnevni red sastanaka "sarajevskog procesa" i međunarodnih organizacija.

Na skupu su učestvovali i savetnik srpskog predsednika Trivo Inđić, predsednik Upravnog odbora SDF-a u Hrvatskoj Veljko Džakula i drugi.

"Zaokruženje sistema zaštite izbeglica"

Povodom Svetskog dana izbeglica, Srpski savet za izbeglice podsetio je na "neodložnu potrebu zaokruživanja sistema izbegličke zaštite u Srbiji".

U današnjem saopštenju ističe se da će zaokruživanje sistema izbegličke zaštite biti postignuto donošenjem Zakona o azilu i osavremenjivanjem Nacionalne strategije za rešavanje problema izbeglica i raseljenih lica iz 2002. godine

"Donošenje Zakona o azilu (utočištu), koji Srbija još nema, jedan je od preduslova pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da bi moderan, sveobuhvatan zakon o azilu trebalo da propiše kriterijume i proceduru za utvrđivanje i ukidanje statusa izbeglice .

"Srpski savet za izbeglice smatra da pravni okvir treba upotpuniti i Zakonom o socijalnom stanovanju, koji bi, između ostalog, jasno propisao način i uslove stambenog zbrinjavanja izbeglica sa prostora nekadašnje Jugoslavije, pre svega onih koji se odluče za integraciju u Srbiji", stoji u saopštenju.

Srpski savet za izbeglice je savez koji čini šest nevladinih organizacija: Grupa 484, Zdravo da ste, Medunarodna mreža pomoći IAN, Novosadski humanitarni centar, Srpski demokratski forum i Centar za razvoj građanskog društva Protecta.